Танасковић: Закон о накнадама до краја године, укидају се бројне накнаде
Закон о накнадама за коришћење јавних добара биће усвојен до краја године, њиме ће бити укинуте бројне накнаде и предвиђа значајна побољшања у односу на претходне предлоге, изјавила је данас државна секретарка Министарства финансија Јелена Танасковић.
Говорећи на панелу у оквиру конференције Америчке привредне коморе у Србији (АmChам) “Шесто пролазно време – откључавање реформи” која је данас одржана у хотелу Метропол, Танасковић је истакла да се Министарство финансија приликом израде поменутог законског решења руководило са три важна циља – да се попишу све накнаде у једном закону и ставе под исти “кров”, да све буду транспарентно приказане као и да се тачно знају трошкови и њихова предвидивост.
“Бићете задовољни понуђеним решењем. Потрудили смо се да последњи предлог буде бољи и очекујте да ће се повећати транспарентност и смањити број намета”, поручила је присутнима Танасковић.
Она је истакла да закон предвиђа укудање бројних накнада.
“Урадили смо бројна побољшања, између осталог укинули смо накнаду о заштити животне средине која се обрачунава по метру квадратном за пословне просторе”, рекла је Танасковић и подсетила да је то била накнада која је била доста оспоравана.
Према њеним речима урађена су бројна нормативна побољшања у смислу предвидивости трошкова.
“У овом закону ће свакако накнаде бити изражене у апсолутној вредности, а ако не у апсолутној, биће дефинисана горња граница, или ће бити представљен распон у оквиру кога ће се та накнада кретати и неће више бити непознаница у том смислу”, прецизирала је она.
Танасковић је додала да се такође укида накнада за коришћење енергије и енергената, пре свега накнада за биогорива, укида се и накнада за резерве природног гаса, као и накнада за прекомерно коришћење јавног пута, дела пута или објеката на путу.
Она је навела да ће закон о накнадама, заједно са сетом осталих финансијких закона (биће их између 17 и 20) ући у скупштинску процедуру до краја овог месеца.
Државна секретарка се осврнула и на то што се Србија још увек налази на листи Међудржавног тела за борбу против прања новца (FATF), истакавши и да ће тај проблем бити решен, најкасније до фебруара наредне године, када очекује да Србија буде скинута са листе.
Она је објаснила да је Србија урадила све што јој је тражено, усвојено је шест Закона, који су ступили на снагу, осам Закона Србија је донела од фебруара ове године, а донето је и 25 подзаконских аката.
“Контроле које су биле у јуну и октобру показују да смо ми све препоруке испунили пре самог рока, али заједничка група која ради на овоме сматра да је прекратак рок да би се систем и примена сагледали одједном. Ми се надамо да у фебруару 2019. године, као задатом року, испунимо препоруке које су нам дате, да ће бити дефинисано шта је Србија урадила и шта је фактички мерљиво стање, те да ће већ на следећој пленарној седници бити заказано укидање са листе.
Оно што је Србији остало да уради је примена донетог, која ће довести до ефикасности ситема. Та примена је нешто што сада посматрају, али, с обзиром да смо донели законе и сва подзаконска акта, имамо времена да период искористимо за примену и успостављање ефикасности система. Ја се искрено надам, као и сви ми у Министарству финансија, да већ у фебруару можемо бити скинути са листе”, прецизирала је Танасковић.
На конференцији у хотелу Метропол, поред државне секретарке, учествовала је потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар животне средине Горан Триван, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, као и државни секретар у Министарству здравља Владимир Ђукић.
На скупу је представљено и годишње истраживање (које је обувхатило 79 одсто чланица удрузења) Америчке привредне коморе о пословној клими у Србији.
Прогнозе за раст у 2019. години су боље него претходних година, јер је истраживање показало да раст пословања очекује 73 одсто чланица AmCham-a, а 58 одсто планира нова запошљавања у 2019. години.
Најбоље оцењене реформе су исто као и прошле године – смањење дефицита буџета и макроекономски резултати, мање администрације за прибављање грађевинских дозвола, реформа радног законодавства као и почетак имплементације еУправе.