Tanasković: Zakon o naknadama do kraja godine, ukidaju se brojne naknade

Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara biće usvojen do kraja godine, njime će biti ukinute brojne naknade i predviđa značajna poboljšanja u odnosu na prethodne predloge, izjavila je danas državna sekretarka Ministarstva finansija Jelena Tanasković.

Govoreći na panelu u okviru konferencije Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) “Šesto prolazno vreme – otključavanje reformi” koja je danas održana u hotelu Metropol, Tanasković je istakla da se Ministarstvo finansija prilikom izrade pomenutog zakonskog rešenja rukovodilo sa tri važna cilja – da se popišu sve naknade u jednom zakonu i stave pod isti “krov”, da sve budu transparentno prikazane kao i da se tačno znaju troškovi i njihova predvidivost.

“Bićete zadovoljni ponuđenim rešenjem. Potrudili smo se da poslednji predlog bude bolji i očekujte da će se povećati transparentnost i smanjiti broj nameta”, poručila je prisutnima Tanasković.

Ona je istakla da zakon predviđa ukudanje brojnih naknada.

“Uradili smo brojna poboljšanja, između ostalog ukinuli smo naknadu o zaštiti životne sredine koja se obračunava po metru kvadratnom za poslovne prostore”, rekla je Tanasković i podsetila da je to bila naknada koja je bila dosta osporavana.

Prema njenim rečima urađena su brojna normativna poboljšanja u smislu predvidivosti troškova.

“U ovom zakonu će svakako naknade biti izražene u apsolutnoj vrednosti, a ako ne u apsolutnoj, biće definisana gornja granica, ili će biti predstavljen raspon u okviru koga će se ta naknada kretati i neće više biti nepoznanica u tom smislu”, precizirala je ona.

Tanasković je dodala da se takođe ukida naknada za korišćenje energije i energenata, pre svega naknada za biogoriva, ukida se i naknada za rezerve prirodnog gasa, kao i naknada za prekomerno korišćenje javnog puta, dela puta ili objekata na putu.

Ona je navela da će zakon o naknadama, zajedno sa setom ostalih finansijkih zakona (biće ih između 17 i 20) ući u skupštinsku proceduru do kraja ovog meseca.

Državna sekretarka se osvrnula i na to što se Srbija još uvek nalazi na listi Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF), istakavši i da će taj problem biti rešen, najkasnije do februara naredne godine, kada očekuje da Srbija bude skinuta sa liste.

Ona je objasnila da je Srbija uradila sve što joj je traženo, usvojeno je šest Zakona, koji su stupili na snagu, osam Zakona Srbija je donela od februara ove godine, a doneto je i 25 podzakonskih akata.

“Kontrole koje su bile u junu i oktobru pokazuju da smo mi sve preporuke ispunili pre samog roka, ali zajednička grupa koja radi na ovome smatra da je prekratak rok da bi se sistem i primena sagledali odjednom. Mi se nadamo da u februaru 2019. godine, kao zadatom roku, ispunimo preporuke koje su nam date, da će biti definisano šta je Srbija uradila i šta je faktički merljivo stanje, te da će već na sledećoj plenarnoj sednici biti zakazano ukidanje sa liste.
Ono što je Srbiji ostalo da uradi je primena donetog, koja će dovesti do efikasnosti sitema. Ta primena je nešto što sada posmatraju, ali, s obzirom da smo doneli zakone i sva podzakonska akta, imamo vremena da period iskoristimo za primenu i uspostavljanje efikasnosti sistema. Ja se iskreno nadam, kao i svi mi u Ministarstvu finansija, da već u februaru možemo biti skinuti sa liste”, precizirala je Tanasković.

Na konferenciji u hotelu Metropol, pored državne sekretarke, učestvovala je potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ministar životne sredine Goran Trivan, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, kao i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Vladimir Đukić.

Na skupu je predstavljeno i godišnje istraživanje (koje je obuvhatilo 79 odsto članica udruzenja) Američke privredne komore o poslovnoj klimi u Srbiji.

Prognoze za rast u 2019. godini su bolje nego prethodnih godina, jer je istraživanje pokazalo da rast poslovanja očekuje 73 odsto članica AmCham-a, a 58 odsto planira nova zapošljavanja u 2019. godini.

Najbolje ocenjene reforme su isto kao i prošle godine – smanjenje deficita budzeta i makroekonomski rezultati, manje administracije za pribavljanje građevinskih dozvola, reforma radnog zakonodavstva kao i početak implementacije eUprave.