Program ekonomskih reformi (ERP) 2024-2026.

Vlada Republike Srbije usvojila je 28. decembra 2023. godine Program ekonomskih reformi za period 2024-2026. godine (eng. Economic Reform Programme – ERP) i u predviđenom roku predala prevod dokumenta Evropskoj komisiji (EK).
Dokument ERP, i u ovom desetom ciklusu izrade, sadrži srednjoročni okvir makro-ekonomske, fiskalne i monetarne politike kao i detaljan prikaz strukturnih reformi koje treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, privrednom rastu i razvoju, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana Republike Srbije u narednom trogodišnjem periodu.
Snažna veza između makroekonomskog i fiskalnog okvira i strukturnih reformskih mera je od suštinske važnosti za sveobuhvatnost, koherentnost i kredibilitet programa. U skladu sa tim, sve reformske mere uključene u ERP sadrže detalje o njihovim procenjenim troškovima i izvorima finansiranja, dok je sprovođenje reformi identifikovanih u dokumentu od značaja ne samo za poboljšanje konkurentnosti, podsticanje novih radnih mesta i olakšavanje socijalne inkluzije, već i za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Program ekonomskih reformi za period 2024-2026, u skladu sa ovogodišnjim Smernicama EK, usmeren je na uži set strukturnih reformi u odnosu na prethodne cikluse, kako bi fokus bio prvenstveno na realizaciji utvrđenih prioriteta. U skladu sa tim, broj strukturnih reformi ograničen je na šest i to po dve iz svake od oblasti: konkurentnost, održivost i otpornost i ljudski kapital i socijalne politike.
Strukturne reforme opisane dokumentom odnose se na unapređenje uslova za dalji rast spoljne trgovine RS, povećanje konkurentnosti svih aktera na tržištu RS uključujući i privredna društva u državnom vlasnišvtu, zatim kreiranje privrede zasnovane na znanju koja će stvoriti uslove za razvoj i plasman vrhunskih inovativnih proizvoda i usluga, konkurentnih na globalnom tržištu. Program dalje predviđa rad na unapređenju energetske efikasnosti i transformaciji proizvodnje energije kroz prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije što bi doprinelo „zelenoj“ energetskoj tranziciji srpske privrede i društva kao i uređenje tržišta transportnih usluga i smanjenje emisije štetnih gasova redukovanjem indvidualnog prevoza kroz povećanje dostupnosti i atraktivnosti usluga javnog prevoza putnika i/ili robe u drumskom i železničkom saobraćaju. Osim toga, program sadrži mere koje se odnose na povećanje relevantnosti sistema obrazovanja kroz učenje povezano sa praktičnim radom, čime se obezbeđuje efikasniji odgovor sistema obrazovanja na potrebe privrede i na zapošljivost, a sa druge strane obuhvata i mere koje se tiču unapređenja položaja mladih na tržištu rada putem obezbeđenja lakšeg prelaska mladih iz obrazovanja na područje rada.
Podsećanja radi, proces koordinacije ekonomskih politika u okviru koga Republika Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo EU na godišnjem nivou izrađuje ERP za naredni trogodišnji period, predstavlja najviši nivo saradnje Zapadnog Balkana i Turske sa Evropskom unijom kada je reč o socijalno-ekonomskim pitanjima.
U izradi ERP učestvuju Ministarstvo finansija, Rebulički sekretarijat za javne politike, Narodna banka Srbije kao i članovi interresorne Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP, dok su tokom procesa izrade dokumenta konsultovani i predstavnici civilnog društva.  

Preliminarna lista strukturnih reformi Programa ekonomskih reformi (ERP) 2024-2026.

Republika Srbija otpočela je deseti po redu ciklus izrade Programa ekonomskih reformi („Economic Reform Programme“ – ERP) za period 2024-2026. godine. Kao prvi važan korak u procesu izrade ovog dokumenta, sastavljena je preliminarna lista strukturnih reformi koje su prepoznate kao ključne za otklanjanje prepreka privrednom rastu, razvoju i zapošljavanju, kao i jačanju konkurentnosti privrede u narednom trogodišnjem periodu.  

ERP 2024-2026, u skladu sa Smernicama Evropske komisije, počev od ove godine usmeren je na uži set strukturnih reformi u odnosu na prethodne cikluse, kako bi fokus bio prvenstveno na realizaciji utvrđenih prioriteta. Naime, Smernice Evropske komisije su inovirane u pogledu koncipiranja strukturnih reformi, sa ograničenjem njihovog broja na 6, uz mogućnost da struktura reformi bude sačinjena iz većeg broja sastavnih elemenata u vidu mera. U skladu sa tim, strukturne reforme, koje inače čine V poglavlje dokumenta organizovane su u okviru tri oblasti i to: konkurentnost, održivost i otpornost i ljudski kapital i socijalne politike. 

Kako bi se obezbedio što širi konsenzus prilikom izbora strukturnih eformi, u proteklom periodu obavljane su intenzivne interresorne konsultacije sa predstavnicima Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP, te su iz svake od navedenih oblasti identifikovane po dve prioritetne strukturne reforme, takođe shodno instrukcijama Evropske komisije. 

Preliminarna lista sačinjena od šest strukturnih reformi stavlja se na uvid javnosti putem veb-sajta Ministarsta finansija i Republičkog sekretarijata za javne politike od 1. do 15. septembra 2023. godine. Svi zainteresovani svoje komentare i sugestije na Preliminarnu listu strukturnih reformi mogu dostaviti na elektronsku adresu: erp@mfin.gov.rs do 15. septembra 2023. godine.  

Podsećanja radi, Republika Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo EU, u pretpristupnom periodu na godišnjem nivou izrađuje dokument pod nazivom Program ekonomskih reformi koji predstavlja strateški dokument za planiranje ekonomske politike i upravljanje reformama i čini osnovu ekonomskog dijaloga kao najvišeg nivoa angažovanja Evropske unije sa kandidatima i potencijalnim kandidatima na društveno-ekonomskim pitanjima. Taj dijalog od ključnog je značaja za pripremu za članstvo u EU, odnosno postizanje funkcionalne tržišne ekonomije i neophodnih kapaciteta kako bi se mogle nositi sa konkurentskim pritiskom i tržištem Evropske unije.

Poslednji dokument ERP 2023-2025, može se naći na sledećoj internet stranici: 

ERP 2023- 2025.  

Program ekonomskih reformi za period 2023-2025. godine (eng. Economic Reform Programme – ERP), u okviru devetog ciklusa ekonomske koordinacije sa EU, dostavljen je Evropskoj komisiji 31. januara 2023. godine, čime je njegova priprema završena u predviđenom roku. ERP je prethodno usvojen na sednici Vlade Republike Srbije.

Kao i u prethodnim ciklusima, dokument daje pregled makro-ekonomske, fiskalne i monetarne politike. Pored toga Program ekonomskih reformi daje i pregled glavnih strukturnih izazova za konkurentnost, kao i održiv i inkluzivni rast na centralnom nivou, a strukturne reformske mere, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u trinaest oblasti: upravljanje javnim finansijama, zelena tranzicija, digitalna transformacija, poslovno okruženje i smanjenje sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije, reforme u oblasti ekonomskih integracija, reforme energetskog tržišta, reforme transportnog tržišta, poljoprivreda, industrija i usluge, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija i sistem zdravstvene zaštite. 

U okviru pomenutih oblasti, identifikovana su tri ključna izazova za konkurentnost, privredni rast i zapošljavanje, što ih svrstvava u prioritetne i podrazumeva jasnu posvećenost za njihovo rešavanje u narednom trogodišnjem periodu, a to su: Povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva, Stvaranje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije kao i Ozelenjavanje energetskog sektora i potpuno otvaranje energetskog tržišta.

Snažna veza između makroekonomskog i fiskalnog okvira i strukturnih reformskih mera je od suštinske važnosti za sveobuhvatnost, koherentnost i kredibilitet programa. S tim u vezi, sve reformske mere uključene u ERP sadrže detalje o njihovim procenjenim troškovima i izvorima finansiranja, dok je sprovođenje reformi identifikovanih u dokumentu od značaja ne samo za poboljšanje konkurentnosti, podsticanje novih radnih mesta i olakšavanje socijalne inkluzije, već i za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma u procesu pristupanja Evropskoj uniji. 

Ovogodišnjim dokumentom ERP 2023-2025 obuhvaćene su ukupno 22 strukturne reforme, a ključne strukturne reforme usmerene su na sledeće: da se mladima omogući olakšana tranzicija na tržište rada i podstakne njihovo zapošljavanje; zatim da se obezbedi dugoročno planiranje i održivost investicija u razvoj mladih talenata kao i da se implementacijom dualnog obrazovanja obezbedi efikasniji odgovor sistema obrazovanja na potrebe privrede i tržišta rada, tehnološke promene i potrebe za novim kompetencijama. Takođe, predviđeno je unapređenje ambijenta za privlačenje radno sposobnog stanovništva, podsticanje cirkularnih migracija i odnosa sa dijasporom, ali i jačanje mehanizama za praćenje migratornih tokova i privlačenje stručne radne snage. 

Kako je u prethodnom periodu Republika Srbija ostvarila značajan napredak na međunarodnim listama konkurentnosti u oblasti elektronske uprave što je rezultat brojnih pojednostavljenja i digitalizacije usluga koje javna uprava pruža privredi i građanima, planira se i dalje unapređenje kvaliteta pružanja javnih usluga kao višegodišnjeg reformskog procesa koji se, između ostalog, odvija kroz optimizaciju administrativnih postupaka (ukidanjem nepotrebnih ili pojednostavljenjem i digitalizacijom administrativnih postupaka) i daljim procesom digitalizacije. Predviđeno je i uspostavljanje efikasnijeg nadzora i sistema kontrole poslovanja privrednih subjekata u vlasništvu Republike Srbije što će omogućiti unapređeni sistem nadzora i efikasnije sprovođenje javnih politika, kao i smanjenje fiskalnih rizika. Osim toga, programom se planira dalji razvoj finansijskih instituta na tržištu kapitala, povećanje atraktivnosti domaćeg tržišta za domaće i strane investitore i aktiviranje tržišta kapitala u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života građana. Imajući u vidu rastući značaj energetike, programom je, između ostalog, predviđeno unapređenje energetske efikasnosti, povećanje prenosnog kapaciteta, povećanje sigurnosti i pouzdanosti napajanja električnom energijom potrošača, kao i izgradnja novih interkonektivnih dalekovoda. 

Podsećanja radi, proces koordinacije ekonomskih politika u okviru koga Republika Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo EU na godišnjem nivou izrađuje ERP za naredni trogodišnji period, predstavlja najviši nivo saradnje Zapadnog Balkana i Turske sa Evropskom unijom kada je reč o socijalno-ekonomskim pitanjima. 

U izradi ERP učestvuju Ministarstvo finansija, Rebulički sekretarijat za javne politike, Narodna banka Srbije kao i članovi interresorne Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP, dok je poseban aneks dokumenta sačinjen na osnovu konsultacija sa predstavnicima civilnog društva, obavljenih tokom samog procesa izrade dokumenta.  

ERP 2023- 2025 će biti detaljno diskutovan sa predstavnicima EU do maja 2023. godine, kada će sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama, u okviru ekonomskog dijaloga na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) biti usvojene i nove zajedničke preporuke za Zapadni Balkan i Tursku.

Usvojen Program ekonomskih reformi 2022-2024., biće predat Evropskoj komisiji do kraja januara

Osmi ciklus izrade Programa ekonomskih reformi (eng. Economic Reform Programme – ERP) za period 2022-2024. godine završen je u predviđenom roku i biće predat Evropskoj komisiji do 31. januara 2022. godine. Vlada Republike Srbije prethodno je 20. januara 2022. godine usvojila ovaj dokument.

Kao i u prethodnim ciklusima, dokument daje pregled makro-ekonomske, fiskalne i monetarne politike navodeći da je ekonomska politika u Republici Srbiji dala adekvatan odgovor na krizu izazvanu pandemijom koronavirusa čemu je između ostalog doprinela prethodno postignuta makroekonomska stabilnost. Fiskalnom politikom obezbeđen je sveobuhvatan paket mera kojim je pružena pomoć privredi i stanovništvu i čiji se pozitivni efekti odražavaju na makroekonomske pokazatelje. Produženo trajanje nepovoljne epidemijske situacije u 2021. godini uslovilo je još jednu, po obimu značajnu pomoć privredi i stanovništvu, kako bi se uz masovnu vakcinaciju stanovništva i stavljanje epidemije pod kontrolu, obezbedili uslovi za potpun oporavak i rast ekonomije. ERP 2022-2024, u skladu sa smernicama Evropske komisije, daje pregled glavnih strukturnih izazova za konkurentnost, kao i održiv i inkluzivni rast na centralnom nivou organizovanih u trinaest oblasti kako bi se pružio širok pregled socijalno-ekonomskih izazova i to: upravljanje javnim finansijama, zelena tranzicija, digitalna transformacija, poslovno okruženje i smanjenje sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije, reforme u oblasti ekonomskih integracija, reforme energetskog tržišta, reforme transportnog tržišta, poljoprivreda, industrija i usluge, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija i sistemi zdravstvene zaštite.

U okviru pomenutih oblasti, identifikovana su tri ključna izazova što ih svrstvava u prioritetne i podrazumeva jasnu posvećenost za njihovo rešavanje na najvišem nivou u narednom trogodišnjem periodu, a to su: Povećanje zaposlenosti, posebno mladih, i usklađivanje kvalifikacija sa potrebama tržišta rada, Unapređenje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije kao i Efikasnije korišćenje energije uz dalje otvaranje energetskog tržišta. 

Sprovođenje reformi identifikovanih u dokumentu od značaja je kako za poboljšanje konkurentnosti, podsticanje novih radnih mesta i olakšavanje socijalne inkluzije, tako i za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma u procesu pristupanja Evropskoj uniji. 

Vlada Republike Srbije 2018. godine imenovala je ministra finansija Sinišu Malog za nacionalnog koordinatora i rukovodioca Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP. U izradi dokumenta učestvuju Ministarstvo finansija, Repbulički sekretarijat za javne politike, Narodna banka Srbije kao i mnogobrojni članovi interresorne Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP, dok je poseban aneks dokumenta sačinjen na osnovu konsultacija sa predstavnicima zainteresovanih strana. 

ERP 2022- 2024. se razmotra sa predstavnicima evropskih institucija u prvoj polovini 2022. godine, nakon čega se usvajaju okviri ekonomskog dijaloga, na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) i nove zajedničke preporuke za Zapadni Balkan i Tursku.

PROGRAM EKONOMSKIH REFORMI (ERP) 2021-2023

Vlada Republike Srbije usvojila je 28. januara 2021. godine Program ekonomskih reformi za period 2021-2023. godine (eng. Economic Reform Programme – ERP), kao najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije (EU). Izrada ovog dokumenta na godišnjem nivou je značajna za Republiku Srbiju, kao državu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, jer predstavlja pripremu za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, odnosno predstavlja uključenje u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU, o čemu se sa Evropskom komisijom razgovara u okviru pregovaračkog poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika, koje je otvoreno u decembru 2018. godine.

Sedmi ciklus izrade Programa ekonomskih reformi završen je u predviđenom roku i dokument ERP 2021-2023. dostavljen je Evropskoj komisiji 29. januara 2021. godine.

Program sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike kao i detaljan prikaz strukturnih reformi koje treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, stvaranju privrednog rasta i razvoja, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana i građanki Republike Srbije. Strukturne reforme, u okviru poglavlja V. ERP 2021-2023, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u osam ključnih oblasti: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna transformacija; reforme u oblasti ekonomskih integracija; obrazovanje i veštine; zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i uključivanje, uključujući zdravstvenu zaštitu, a prikazane su u 24 prioritetne strukturne reforme.

Program ekonomskih reformi predstavlja rezultat intenzivne međuresorne saradnje. Deo dokumenta koji se odnosi na makroekonomski i fiskalni okvir, pripremilo je Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodom bankom Srbije, uz oslanjanje u velikoj meri na dokument Fiskalna strategija za 2021. godinu sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu. Izradu dela dokumenta posvećenog strukturnim reformama koordinirali su Ministarstvo finansija i Republički sekretarijat za javne politike, zajedno sa resornim ministarstvima i institucijama članicama Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja Programa ekonomskih reformi koji su, u skladu sa smernicama Evropske komisije, aktivno učestvovali u izradi dokumenta. Radna grupa ERP koordinatora formirana je od predstavnika sledećih institucija: Kabineta predsednika Vlade, Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike, Narodne banke Srbije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva odbrane, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva kulture i informisanja, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za razvoj nedovoljno razvijenih opština, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Komisije za kontrolu državne pomoći, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistiku, Republičkog geodetskog zavoda, Kancelarije za javne nabavke i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

U proces izrade dokumenta bili su uključeni i predstavnici civilnog društva, stručne javnosti i poslovne zajednice, koji su imali mogućnost da utiču na izradu dokumenta i daju predloge za njegovo unapređenje.

Program ekonomskih reformi 2021-2023. biće razmotren sa predstavnicima EU, tačnije sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama tokom aprila i maja 2021. godine, u okviru ekonomskog dijaloga, a na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) u maju 2021. godine biće usvojene i nove zajedničke preporuke učesnicima u procesu (Zapadni Balkan i Turska).

Program ekonomskih reformi (ERP) 2020-2022

Vlada Republike Srbije usvojila je 30. januara 2020. godine Program ekonomskih reformi za period 2020-2022. godine (eng. Economic Reform Programme – ERP), kao najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije (EU). Izrada ovog dokumenta na godišnjem nivou je značajna za Republiku Srbiju, kao državu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, jer predstavlja pripremu za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, odnosno predstavlja uključenje u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU, o čemu se sa Evropskom komisijom razgovara u okviru pregovaračkog poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika, koje je otvoreno u decembru 2018. godine.

Šesti ciklus izrade Programa ekonomskih reformi završen je u predviđenom roku i dokument ERP 2020-2022. dostavljen je Evropskoj komisiji 31. januara 2020. godine.

Program sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike kao i detaljan prikaz strukturnih reformi koje treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, stvaranju privrednog rasta i razvoja, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana i građanki Republike Srbije. Strukturne reforme, u okviru poglavlja V. ERP 2020-2022, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u osam ključnih oblasti: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna ekonomija; trgovinske reforme; obrazovanje i veštine; zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i uključivanje, a prikazane su u 22 prioritetne strukturne reforme.

Program ekonomskih reformi predstavlja rezultat intenzivne međuresorne saradnje. Deo dokumenta koji se odnosi na makroekonomski i fiskalni okvir, pripremilo je Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodom bankom Srbije, uz oslanjanje u velikoj meri na dokument Fiskalna strategija za 2020. godinu sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu. Izradu dela dokumenta posvećenog strukturnim reformama koordinirali su Ministarstvo finansija i Republički sekretarijat za javne politike, zajedno sa resornim ministarstvima i institucijama članicama Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja Programa ekonomskih reformi koji su, u skladu sa smernicama Evropske komisije, aktivno učestvovali u izradi dokumenta. Radna grupa ERP koordinatora formirana je od predstavnika sledećih institucija: Kabineta predsednika Vlade, Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike, Narodne banke Srbije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva odbrane, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva kulture i informisanja, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Komisije za kontrolu državne pomoći, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistiku, Republičkog geodetskog zavoda, Uprave za javne nabavke i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

U proces izrade dokumenta bili su uključeni i predstavnici civilnog društva, stručne javnosti i poslovne zajednice, koji su imali mogućnost da utiču na izradu dokumenta i daju predloge za njegovo unapređenje.

Program ekonomskih reformi 2020-2022. biće razmotren sa predstavnicima EU, tačnije sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama tokom aprila i maja 2020. godine, u okviru ekonomskog dijaloga, a na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) u maju 2020. godine biće usvojene i nove zajedničke preporuke učesnicima u procesu (Zapadni Balkan i Turska).