Program ekonomskih reformi (ERP)

Čitaj mi

Program ekonomskih reformi (ERP)

Preliminarna lista strukturnih reformi Programa ekonomskih reformi (ERP) 2023-2025.

Republika Srbija otpočela je novi ciklus izrade Programa ekonomskih reformi („Economic Reform Programme“ – ERP) za period 2023-2025. godine. Kao prvi važan korak u procesu izrade ovog dokumenta, sastavljena je preliminarna lista strukturnih reformi koje su prepoznate kao značajne u cilju otklanjanja prepreka privrednom rastu i razvoju, kao i jačanju konkurentnosti privrede u narednom trogodišnjem periodu.  

Strukturne reforme, koje inače predstavljaju V poglavlje dokumenta ERP, u skladu sa smernicama Evropske komisije organizovane su u trinaest oblasti, kako bi bio dat širok pregled socijalno-ekonomskih izazova i to su: upravljanje javnim finansijama, zelena tranzicija, digitalna transformacija, poslovno okruženje i smanjenje sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije, reforme u oblasti ekonomskih integracija, reforme energetskog tržišta, reforme transportnog tržišta, poljoprivreda, industrija i usluge, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija i zdravstvena zaštita. U okviru pomenutih oblasti, kao tri ključna izazova izdvojeni su: Povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva, Stvaranje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije kao i Ozelenjavanje energetskog sektora i potpuno otvaranje energetskog tržišta.

Kako bi se obezbedio što širi konsenzus prilikom izbora strukturnih reformi, u proteklom periodu obavljane su intenzivne interresorne konsultacije sa predstavnicima Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja Programa ekonomskih reformi.  

Preliminarna lista sačinjena od 20 strukturnih reformi stavlja se na uvid javnosti putem veb-sajta Ministarsta finansija i Republičkog sekretarijata za javne politike od 14. do 28. oktobra 2022. godine. Svi zainteresovani svoje komentare i sugestije na Preliminarnu listu strukturnih reformi mogu dostaviti na sledeću elektronsku adresu: erp@mfin.gov.rs do 28. oktobra 2022. godine. U daljem procesu pripreme dokumenta ERP 2023-2025 nastaviće se rad na unapređenju predložeih strukturnih reformi.

Podsećanja radi, Republika Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo EU, u pretpristupnom periodu na godišnjem nivou izrađuje dokument pod nazivom Program ekonomskih reformi koji predstavlja strateški dokument za planiranje ekonomske politike i upravljanje reformama, ključnih kako za poboljšanje konkurentnosti, podsticanje novih radnih mesta i olakšavanje socijalne inkluzije, tako i za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma u procesu pristupanja EU. 

Poslednji dokument ERP 2022-2024, kao i Preporuke EKOFIN Saveta iz maja 2022. godine, mogu se naći na sledećim internet stranicama: 

ERP 2022- 2024.

Preporuke Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja  

Preliminarna lista strukturnih reformi Programa ekonomskih reformi (ERP) 2023-2025Preliminarna lista strukturnih reformi Programa ekonomskih reformi (ERP) 2023-2025

Usvojen Program ekonomskih reformi 2022-2024., biće predat Evropskoj komisiji do kraja januara

Osmi ciklus izrade Programa ekonomskih reformi (eng. Economic Reform Programme – ERP) za period 2022-2024. godine završen je u predviđenom roku i biće predat Evropskoj komisiji do 31. januara 2022. godine. Vlada Republike Srbije prethodno je 20. januara 2022. godine usvojila ovaj dokument.

Kao i u prethodnim ciklusima, dokument daje pregled makro-ekonomske, fiskalne i monetarne politike navodeći da je ekonomska politika u Republici Srbiji dala adekvatan odgovor na krizu izazvanu pandemijom koronavirusa čemu je između ostalog doprinela prethodno postignuta makroekonomska stabilnost. Fiskalnom politikom obezbeđen je sveobuhvatan paket mera kojim je pružena pomoć privredi i stanovništvu i čiji se pozitivni efekti odražavaju na makroekonomske pokazatelje. Produženo trajanje nepovoljne epidemijske situacije u 2021. godini uslovilo je još jednu, po obimu značajnu pomoć privredi i stanovništvu, kako bi se uz masovnu vakcinaciju stanovništva i stavljanje epidemije pod kontrolu, obezbedili uslovi za potpun oporavak i rast ekonomije. ERP 2022-2024, u skladu sa smernicama Evropske komisije, daje pregled glavnih strukturnih izazova za konkurentnost, kao i održiv i inkluzivni rast na centralnom nivou organizovanih u trinaest oblasti kako bi se pružio širok pregled socijalno-ekonomskih izazova i to: upravljanje javnim finansijama, zelena tranzicija, digitalna transformacija, poslovno okruženje i smanjenje sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije, reforme u oblasti ekonomskih integracija, reforme energetskog tržišta, reforme transportnog tržišta, poljoprivreda, industrija i usluge, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija i sistemi zdravstvene zaštite.

U okviru pomenutih oblasti, identifikovana su tri ključna izazova što ih svrstvava u prioritetne i podrazumeva jasnu posvećenost za njihovo rešavanje na najvišem nivou u narednom trogodišnjem periodu, a to su: Povećanje zaposlenosti, posebno mladih, i usklađivanje kvalifikacija sa potrebama tržišta rada, Unapređenje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije kao i Efikasnije korišćenje energije uz dalje otvaranje energetskog tržišta. 

Sprovođenje reformi identifikovanih u dokumentu od značaja je kako za poboljšanje konkurentnosti, podsticanje novih radnih mesta i olakšavanje socijalne inkluzije, tako i za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma u procesu pristupanja Evropskoj uniji. 

Vlada Republike Srbije 2018. godine imenovala je ministra finansija Sinišu Malog za nacionalnog koordinatora i rukovodioca Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP. U izradi dokumenta učestvuju Ministarstvo finansija, Repbulički sekretarijat za javne politike, Narodna banka Srbije kao i mnogobrojni članovi interresorne Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP, dok je poseban aneks dokumenta sačinjen na osnovu konsultacija sa predstavnicima zainteresovanih strana. 

ERP 2022- 2024. se razmotra sa predstavnicima evropskih institucija u prvoj polovini 2022. godine, nakon čega se usvajaju okviri ekonomskog dijaloga, na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) i nove zajedničke preporuke za Zapadni Balkan i Tursku.

Program ekonomskih reformi Republike Srbije za period od 2022. do 2024. godine

Program ekonomskih reformi Republike Srbije za period od 2022. do 2024. godine

PROGRAM EKONOMSKIH REFORMI (ERP) 2021-2023

Vlada Republike Srbije usvojila je 28. januara 2021. godine Program ekonomskih reformi za period 2021-2023. godine (eng. Economic Reform Programme – ERP), kao najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije (EU). Izrada ovog dokumenta na godišnjem nivou je značajna za Republiku Srbiju, kao državu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, jer predstavlja pripremu za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, odnosno predstavlja uključenje u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU, o čemu se sa Evropskom komisijom razgovara u okviru pregovaračkog poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika, koje je otvoreno u decembru 2018. godine.

Sedmi ciklus izrade Programa ekonomskih reformi završen je u predviđenom roku i dokument ERP 2021-2023. dostavljen je Evropskoj komisiji 29. januara 2021. godine.

Program sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike kao i detaljan prikaz strukturnih reformi koje treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, stvaranju privrednog rasta i razvoja, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana i građanki Republike Srbije. Strukturne reforme, u okviru poglavlja V. ERP 2021-2023, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u osam ključnih oblasti: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna transformacija; reforme u oblasti ekonomskih integracija; obrazovanje i veštine; zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i uključivanje, uključujući zdravstvenu zaštitu, a prikazane su u 24 prioritetne strukturne reforme.

Program ekonomskih reformi predstavlja rezultat intenzivne međuresorne saradnje. Deo dokumenta koji se odnosi na makroekonomski i fiskalni okvir, pripremilo je Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodom bankom Srbije, uz oslanjanje u velikoj meri na dokument Fiskalna strategija za 2021. godinu sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu. Izradu dela dokumenta posvećenog strukturnim reformama koordinirali su Ministarstvo finansija i Republički sekretarijat za javne politike, zajedno sa resornim ministarstvima i institucijama članicama Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja Programa ekonomskih reformi koji su, u skladu sa smernicama Evropske komisije, aktivno učestvovali u izradi dokumenta. Radna grupa ERP koordinatora formirana je od predstavnika sledećih institucija: Kabineta predsednika Vlade, Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike, Narodne banke Srbije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva odbrane, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva kulture i informisanja, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za razvoj nedovoljno razvijenih opština, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Komisije za kontrolu državne pomoći, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistiku, Republičkog geodetskog zavoda, Kancelarije za javne nabavke i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

U proces izrade dokumenta bili su uključeni i predstavnici civilnog društva, stručne javnosti i poslovne zajednice, koji su imali mogućnost da utiču na izradu dokumenta i daju predloge za njegovo unapređenje.

Program ekonomskih reformi 2021-2023. biće razmotren sa predstavnicima EU, tačnije sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama tokom aprila i maja 2021. godine, u okviru ekonomskog dijaloga, a na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) u maju 2021. godine biće usvojene i nove zajedničke preporuke učesnicima u procesu (Zapadni Balkan i Turska).

Program ekonomskih reformi (ERP) 2021-2023

Program ekonomskih reformi (ERP) 2020-2022


Vlada Republike Srbije usvojila je 30. januara 2020. godine Program ekonomskih reformi za period 2020-2022. godine
(eng. Economic Reform Programme – ERP), kao najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije (EU). Izrada ovog dokumenta na godišnjem nivou je značajna za Republiku Srbiju, kao državu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, jer predstavlja pripremu za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, odnosno predstavlja uključenje u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU, o čemu se sa Evropskom komisijom razgovara u okviru pregovaračkog poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika, koje je otvoreno u decembru 2018. godine.


Šesti ciklus izrade Programa ekonomskih reformi završen je u predviđenom roku i dokument ERP 2020-2022. dostavljen je Evropskoj komisiji 31. januara 2020. godine.


Program sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike kao i detaljan prikaz strukturnih reformi koje treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, stvaranju privrednog rasta i razvoja, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana i građanki Republike Srbije. Strukturne reforme, u okviru poglavlja V. ERP 2020-2022, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u osam ključnih oblasti: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna ekonomija; trgovinske reforme; obrazovanje i veštine; zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i uključivanje, a prikazane su u 22 prioritetne strukturne reforme.


Program ekonomskih reformi predstavlja rezultat intenzivne međuresorne saradnje. Deo dokumenta koji se odnosi na makroekonomski i fiskalni okvir, pripremilo je Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodom bankom Srbije, uz oslanjanje u velikoj meri na dokument Fiskalna strategija za 2020. godinu sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu. Izradu dela dokumenta posvećenog strukturnim reformama koordinirali su Ministarstvo finansija i Republički sekretarijat za javne politike, zajedno sa resornim ministarstvima i institucijama članicama Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja Programa ekonomskih reformi koji su, u skladu sa smernicama Evropske komisije, aktivno učestvovali u izradi dokumenta. Radna grupa ERP koordinatora formirana je od predstavnika sledećih institucija: Kabineta predsednika Vlade, Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike, Narodne banke Srbije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva odbrane, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva kulture i informisanja, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Komisije za kontrolu državne pomoći, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistiku, Republičkog geodetskog zavoda, Uprave za javne nabavke i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.


U proces izrade dokumenta bili su uključeni i predstavnici civilnog društva, stručne javnosti i poslovne zajednice, koji su imali mogućnost da utiču na izradu dokumenta i daju predloge za njegovo unapređenje.


Program ekonomskih reformi 2020-2022. biće razmotren sa predstavnicima EU, tačnije sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama tokom aprila i maja 2020. godine, u okviru ekonomskog dijaloga, a na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) u maju 2020. godine biće usvojene i nove zajedničke preporuke učesnicima u procesu (Zapadni Balkan i Turska).

Program ekonomskih reformi (ERP) 2020-2022
Preporuke Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja, maj 2020.

Program ekonomskih reformi (ERP) 2019-2021

Program ekonomskih reformi (ERP) 2019-2021

Program ekonomskih reformi (ERP) 2018-2020

Program ekonomskih reformi (ERP) 2018-2020

Program ekonomskih reformi (ERP) 2017-2019

Program ekonomskih reformi (ERP) 2017-2019

Program ekonomskih reformi za period od 2016.do 2018. godine (ERP)

Program ekonomskih reformi za period od 2016.do 2018. godine (ERP)

Nacionalni program ekonomskih reformi za period od 2015. do 2017. godine

Nacionalni program ekonomskih reformi za period od 2015. do 2017. godine