Poreski obveznik ima pravo da od Poreske uprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizilazi njegova poreska obaveza, a ako je neuk, i osnovnu pravnu pomoć, što omogućuje da prijavi i plati porez, obračuna i plati sporedna poreska davanja, u skladu sa propisima.

Poreski obveznik ima pravo da od Poreske uprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizilazi njegova poreska obaveza, a ako je neuk, i osnovnu pravnu pomoć, što omogućuje da prijavi i plati porez, obračuna i plati sporedna poreska davanja, u skladu sa propisima.

Međutim, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama i Tarifom republičkih administrativnih taksi kao sastavnim delom Zakona, propisano je plaćanje takse za zahtev za davanje tumačenja, objašnjenja, odnosno mišljenja o primeni republičkih propisa, fizičkom licu u iznosu od 1.910,00 dinara, kao i takse za zahtev za davanje tumačenja, objašnjenja, odnosno mišljenja o primeni republičkih propisa pravnom licu, odnosno preduzetniku, odnosno fizičkom licu upisanom u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, uređenu posebnim propisom, u iznosu od 15.500,00 dinara.

Taksa se uplaćuje na propisani uplatni račun javnih prihoda. Broj računa je: 840-742221843-57, model 97, poziv na broj: kontrolni broj + šifra (primer: opština Savski venac 50-016), svrha uplate republička administrativna taksa. Primalac sredstava je budzet Republike Srbije.

Ako netaksiran ili nedovoljno taksiran zahtev ili podnesak, odnosno drugi spis stigne poštom, odgovorno lice organa nadležnog za odlučivanje o zahtevu, odnosno podnesku pozvaće obveznika pismenom opomenom da, u roku od deset dana od dana prijema opomene, plati propisanu taksu i taksu za opomenu i upozoriti ga na posledice neplaćanja takse.

Taksa za opomenu kojom se obveznik poziva da plati taksu iznosi 330,00 dinara.

Broj računa je: 840-742221843-57, model 97, poziv na broj: kontrolni broj + šifra (primer: opština Savski venac 50-016), svrha uplate republička administrativna taksa. Primalac sredstava je budzet Republike Srbije.

Za dobijanje stručnog mišljenja Ministarstva finansija potrebno je da zahtev za mišljenje u pisanoj formi uputite na adresu

Ministarstvo finansija
Kneza Miloša 20
11000 Beograd

Uz zahtev potrebno je dostaviti i fotokopiju uplatnice kao dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.

Od 1. januara 2011. godine, potvrde o rezidentnosti izdaju nadležne organizacione jedinice Poreske uprave, gde se mogu dobiti detaljnija obaveštenja.

Članom 245. tačka 11) Carinskog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 95/18) propisano je da su oslobođene od plaćanja uvoznih dažbina osobe sa invaliditetom, odnosno organizacije osoba sa invaliditetom – na predmete namenjene za obrazovanje, zapošljavanje ili poboljšanje društvenog položaja osoba sa invaliditetom, kao i na rezervne delove, komponente ili dodatke koji su posebno napravljeni za te proizvode.

Tačkom 4. člana 12. Uredbe o carinskim povlasticama („Sl. glasnik RS“, br. 38/19) propisano je da su oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina organizacije osoba sa invaliditetom, odnosno osobe sa invaliditetom, između ostalog, i na putničke automobile i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica, koji su posebno izrađeni i namenjeni za upotrebu od strane osoba sa invaliditetom.

Osim po ovom osnovu osobe sa invaliditetom mogu da uvezu motorno vozila uz oslobođenje od plaćanja po drugom osnovu, tj. na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini. Naime, Republika Srbija je potpisala niz sporazuma o slobodnoj trgovini, čime se obavezala da podstiče međusobnu preferencijalnu trgovinu sa državama, odnosno carinskim teritorijama sa kojima su ti sporazumi zaključeni. Prema tome, ukoliko se vozilo uvozi po tom osnovu, tj. ukoliko se uvozi vozilo koje je poreklom iz zemlje sa kojom imamo zaključen sporazum o slobodnoj trgovini, uvoznik podnosi carinskom organu odgovarajuću dokumentaciju koju izdaju nadležni organi, odnosno organizacije zemlje izvoza (dokaz o poreklu) i ukoliko su svi propisani uslovi ispunjeni, carinski organ odobrava uvoz vozila uz oslobođenje od plaćanja carine.

Što se tiče postupka za ostvarivanje prava na refundaciju poreza na dodatu vrednost plaćenog pri uvozu motornih vozila od strane osoba sa invaliditetom, informaciju možete naći na linku http://www.noois.rs/pdf/zakoni/Postupak_PDV.pdf 

Saglasno članu 247. tačka 4) Carinskog zakona uvozne dažbine ne plaćaju se na pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode.

Pošiljkom male vrednosti, nekomercijalne prirode, smatraju se:

1) pošiljke čija vrednost ne prelazi 50 evra, u dinarskoj protivvrednosti, osim pošiljaka koje se sastoje od alkohola i alkoholnih pića, parfema i toaletne vode, duvana i duvanskih proizvoda;

2) pisma, razglednice, Brajeva pisma (sekogram), druga privatna korespondencija, javne isprave, trgovačka korespondencija, poslovne knjige, robna, pravna i finansijska dokumentacija i druge štampane stvari, koje ne podležu uvoznim dažbinama.

O oslobođenju od plaćanja uvoznih dažbina za ove pošiljke carinski organ stavlja zabelešku na poštansko-carinskoj prijavi, odnosno na deklaraciji.

Svako fizičko lice koje prelazi državnu granicu Republike Srbije i pri tom prenosi fizički prenosiva sredstva plaćanja u vrednosti od 10.000 evra ili više, obavezno je da taj novac prijavi nadležnim carinskim organima na graničnom prelazu.

U slučaju davanja lažnih, netačnih ili nepotpunih podataka, smatraće se da podnosilac prijave nije ispunio zakonsku obavezu i može mu se izreći kazna ili mu carinski organi mogu privremeno zadržati fizički prenosiva sredstva plaćanja na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

U skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma potrebno je prijaviti:

a) instrumente koji glase na donosioca, kao što su putnički čekovi, prenosivi instrumenti (uključujući čekove, menice i novčane uputnice), koji ili glase na donosioca, indosirani bez ograničenja, u korist fiktivnog primaoca, ili su u nekom drugom obliku koji dopušta prenos vlasništva nad njima, i nepoptuni instrumenti (uključujući čekove, menice i novčane uputnice), koji su potpisani, ali je izostavljeno ime primaoca;

b) gotov novac (papirni i kovani novac koji je u opticaju kao sredstvo razmene).

Počev od 1. januara 2018. godine, podnosilac prijave mora da popuni novi Obrazac prijave prenosa sredstava, i to sve rubrike u beloj boji velikim slovima i tamnom olovkom (tamo gde je naznačeno koristiti jedno slovo/broj u odgovarajućoj kućici); rubrike u sivoj boji popunjava nadležni carinski organ.

Obrazac prijave, kao i uputstvo za popunjavanje tog obrasca, mogu se naći na sajtu Uprave carina, na linku

http://www.upravacarina.rs/cyr/Informacije/Stranice/PrijavaPrenosaSredstava.aspx 

Možete se informisati na sajtu Uprave za javni dug – http://www.javnidug.gov.rs/default.asp?P=186 

Uprava za javni dug nalazi se u Beogradu, u Pop Lukinoj ulici 7-9, ulaz 2. Štediše se za sve informacije i eventualne dolaske po pitanju dostave dokumentacije mogu seobratiti Upravi pozivom na telefone 381 11 2927 653 ili 381 11 2927 654, kao i putem elektronske pošte preko e-mail adrese staradevizna@komisijasds.gov.rs. 

Za sve informacije možete se obratiti Upravi za igre na sreću.

Omladinskih brigada 1,

11070 Novi Beograd

telefon:

+381 11 311 7639;

011 311 7645;

faks:

+381 11 311 7572;

e-mail:

igre.na.srecu@uis.gov.rs 

S obzirom na to da Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike vodi evidenciju o osobama sa invaliditetom i reguliše njihova prava i beneficije, donošenje odluke o refundiranju PDV-a invalidima po uvozu automobila takođe spada u nadležnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Naglašava se da se ne radi o oslobađanju od plaćanja PDV – a, već o njegovom refundiranju. To znači da osoba sa invaliditetom pri kupovini automobila plaća PDV, a zatim se obraća Ministarstvu za rad sa dokazom o invaliditetu, na osnovu čega se vrši povraćaj PDV-a.

Za dalje informacije o postupku refundiranja PDV-a treba se obratiti Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike:

Beograd, Nemanjina 22-26

tel/faks: 3616-253; 3617-498; 3618-780

http://www.minrzs.gov.rs 

kabinet@minrzs.gov.rs 

Sektor za finansijski sistem Ministarstva finansija obavlja normativne poslove koji se odnose na pripremu zakona i drugih propisa kojim se uređuju uslovi za osnivanje i poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija.

Direktan nadzor nad radom banaka spada pod ingerenciju Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije

Telefon: 0800 111 110

I-mejl: informativni.centar@nbs.rs 

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html 

Svako neizdavanje fiskalnog računa treba prijaviti Poreskoj upravi – Kontakt centar 0700-700-007 ili sa mobilnog telefona 011-33 10 111.

Zahtev za za dobijanje dozvole za trgovinu duvanskim proizvodima predaje se Upravi za duvan na sledeću adresu:

Uprava za duvan:

Govorni automat: 011/ 3021-808; 3249-602; 3249-604

Telefon: 011/ 3249-603; 3249-605

Faks: 011/ 3347-617

www.duvan.gov.rs 

info@duvan.gov.rs 

Za sve informacije vezane za stambene kredite neophodno je da se obratite direktno nekoj od poslovnih banaka koje su sklopile ugovor sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita.

http://www.nkosk.rs. 

Poštanske pošiljke koje se šalju u inostranstvo, a koje sadrže tzv. carinsku robu, mogu se predati svakoj pošti. Pošta kojoj je pošiljka predata upućuje tu pošiljku pošti carinjenja.

Pošta carinjenja podnosi poštanske pošiljke carinarnici na pregled zajedno sa izvoznom deklaracijom i propisanim ispravama. Izvoznu deklaraciju popunjava pošiljalac. Za poštanske pošiljke koje se šalju u inostranstvo carinarnici se sa pošiljkom predaje primerak deklaracije na obrascu CN-23 (akt Svetskog poštanskog saveza).

Poštansku pošiljku koja podleže carinskom pregledu radnik pošte stavlja na uvid ovlašćenom carinskom službeniku koji vrši carinski pregled. Ovlašćeni carinski službenik koji je izvršio carinski pregled paketa potpisuje sprovodnicu i overava je pečatom, a ovlašćeni carinski službenik koji je izvršio carinski pregled pismonosne pošiljke, stavlja svoj potpis na pošiljku i overava ga pečatom.

Po izvršenom pregledu pošiljke koja se šalje u inostranstvo, pošta carinjenja upućuje pošiljku izmeničnoj pošti. Izmenična pošta je pošta koja vrši poslove prispeća i otpreme poštanskih pošiljaka u međunarodnom saobraćaju.

Fizička lica su oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina na pošiljke male vrednosti koje besplatno primaju od fizičkih lica iz inostranstva, pod uslovom da te pošiljke nisu komercijalne prirode, u ukupnoj vrednosti do 70 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Pošiljka je nekomercijalne prirode, ako:

1) se radi o povremenim pošiljkama,

2) se pošiljka sastoji od robe namenjene isključivo za ličnu upotrebu korisnika povlastice ili članova njegove porodice, koja po svojoj prirodi i količini ne ukazuje da se radi komercijalnoj pošiljci,

3) ne postoji bilo kakva obaveza plaćanja primaoca pošiljke.

Carinski organ ne naplaćuje naknadu za obavljanje carinske kontrole, kao i u ostalim slučajevima primene carinskih propisa za vreme redovnog radnog vremena.

Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS”, broj 50/11) ukinuta je taksa za prihvatanje poštanske carinske isprave.

Troškovi koji se tiču usluga poštanskih operatora nisu predmet regulisanja carinskih propisa.

Carinski organ može, na zahtev pravnog lica čija je delatnost ekspresni prenos i uručenje poštanskih pošiljaka, odobriti poseban postupak za deklarisanje tih pošiljaka.

Postupak sa ekspresnim pošiljkama je hitan.

Kada su u pitanju ekspresne pošiljke, umesto dokumenata koji se koriste u redovnom poštanskom prometu, operator, tj. lice koje se bavi prenosom i uručenjem ekspresnih pošiljki može carinskom organu da najavi prispeće pošiljki po konsolidovanom (zbirnom) manifestu, radi ubrzanja postupka sa ovim pošiljkama.

Postoji propisan redosled unošenja podataka u manifest, u zavisnosti od vrste pošiljke. Za većinu ovih pošiljki važi pravilo da se puštaju zabeleškom na manifestu, a za neke postoji obaveza podnošenja deklaracije, redovne ili dopunske (čl. 420 – 424. Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formlanostima).

Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 94/17) propisano je da se elektronskom dokumentu ne može osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zato što je u elektronskom obliku.

Imajući u vidu da je carinskim propisima predviđena mogućnost sprovođenja carinskih formalnosti upotrebom sistema elektronske razmene podataka, to je nesumnjivo da račun poslat u elektronskoj formi predstavlja validan dokument u postupku utvrđivanja carinske vrednosti.

U Carinskom zakonu deklarant je definisan kao lice koje podnosi deklaraciju, deklaraciju o privremenom smeštaju, ulaznu sažetu deklraciju, izlaznu sažetu deklarciju, deklaraciju za ponovni izvoz ili obaveštenje o ponovnom izvozu u svoje ime ili lice u čije ime se podnosi takva deklaracija ili obaveštenje.

Istim zakonom je propisano da deklaraciju može da podnese svako lice koje može da pruži sve informacije koje su potrebne za primenu odredaba kojima se uređuje carinski postupak za koji se roba deklariše i koje mora da bude u mogućnosti da dopremi robu ili da organizuje da se roba dopremi carinarnici. Ako prihvatanje deklaracije nameće posebne obaveze za određeno lice, deklaraciju mora da podnese to lice ili njegov zastupnik. Deklarant mora biti poslovno nastanjen u carinskom području Republike Srbije. Izuzetno, deklarant ne mora biti poslovno nastanjen u carinskom području Republike Srbije, ako:

1) podnosi deklaraciju za tranzit ili privremeni uvoz;

2) povremeno podnosi deklaraciju, uključujući i deklaraciju za upotrebu u posebne svrhe ili aktivno oplemenjivanje, pod uslovom da carinski organ smatra to opravdanim;

3) je poslovno nastanjen u zemlji, odnosno teritoriji koja se graniči sa carinskim područjem Republike Srbije, a robu na koju se deklaracija odnosi, doprema carinarnici Republike Srbije na granici, odnosno administrativnoj liniji sa tom zemljom, odnosno teritorijom, pod uslovom da ta zemlja, odnosno teritorija u kojoj je on poslovno nastanjen odobrava recipročne povlastice licima poslovno nastanjenim u carinskom području Republike Srbije.

Prema tome, Carinski zakon, ni na koji način, ne propisuje obavezno angažovanje špeditera u carinskom postupku.

Roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak mora da bude obuhvaćena deklaracijom za taj carinski postupak. Uz deklaraciju treba podneti sve isprave koje su potrebne za primenu propisa kojima je uređen carinski postupak za koji se roba prijavljuje. Koje su to isprave potrebne za carinjenje nije precizirano propisom, što dalje znači da deklarant može da podnese sve isprave za koje smatra da su potrebne i da se njima potvrđuju podaci iz deklaracije.

Postoji šest metoda obračuna carinske vrednosti uvezene robe i carinski organ je obavezan da ih primenjuje po sledećem redosledu:

1) metod transakcijske vrednosti,

2) metod transakcijske vrednosti istovetne robe,

3) metod transakcijske vrednosti slične robe,

4) metod dedukcije (metod jedinične cene),

5) metod obračunate vrednosti,

6) metod utvrđivanja carinske vrednosti na osnovu podataka koji su raspoloživi na carinskom području Republike Srbije.

Osnovni i najvažniji metod, koji se mora primenjivati uvek kada su ispunjeni uslovi propisani za njegovu primenu, zasniva se na transakcijskoj vrednosti robe. Članovi 51 – 64. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, broj 95/18) sadrže odredbe o određivanju carinske vrednosti robe, a čl. 103-125 Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formalanostima („Službeni glasnik RS”, broj 39/19) detaljnije su razrađene ove zakonske odredbe.

Članom 60. Carinskog zakona predviđena je obaveza carinskog organa da uvozniku, na njegov zahtev, dostavi pismeno obrazloženje o načinu na koji je utvrđena carinska vrednost uvezene robe.

Pri tome, uvoznik ima pravo žalbe na prvostepenu odluku koju u upravnom postupku donese carinski organ (član 30. Carinskog zakona).

Ukoliko uvezena roba nije stavljena u slobodan promet (tj. nisu sprovedene uvozne carinske formalnosti, niti su plaćene uvozne dažbine), onda ona ima status strane robe i može da se ponovo izveze, pri čemu se primenjuju formalnosti za izvoz robe.

Ukoliko je roba bila stavljena u slobodan promet i za nju bio plaćen carinski dug, ta roba se može izvesti iz carinskog područja u redovnom postupku izvoza. Pri tome, može se zahtevati povraćaj carinskog duga, uz ispunjenje uslova iz člana 104. Carinskog zakona.

Za sve primedbe na rad carinske službe možete se obratiti Odeljenju za unutrašnju kontrolu Uprave carine na sledeći telefon: 011/ 311 73 10 (Radno vreme 8-16 časova) ili na telefon: 066/303-300 (dostupan 24 časa)

E-mail: unutrasnja_kontrola@carina.rs 

Za informacije o o plaćanju carinskog duga i carinskim garancijama treba se obratiti Upravi na jedan od sledećih telefona:

Sektor za informacione tehnologije: 011/ 214 38 31

Odeljenje za naplatu prihoda: 011/ 213 62 11 – faks

ili na telefone: 011/2015 866, 011/2015 868

E-mail: djukicn@carina.rs ; scekiclj@carina.rs

Radno vreme: 8-16 časova.

Uslovi i način ostvarivanja prava na refundaciju PDV putniku, koji u Republici Srbiji nema prebivalište ni boravište (u daljem tekstu: putnik), za dobra kupljena u Republici Srbiji koja otprema u inostranstvo, propisani su Zakonom o PDV i čl. 83 – 86. Pravilnika o porezu na dodatu vrednost (''Sl. glasnik RS'' br. 37/21, 64/21, u daljem tekstu: Pravilnik).

Putnik koji kupljena dobra u Republici Srbiji otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu, za nekomercijalne svrhe, ima pravo na povraćaj PDV, ako:

1) se dobra otpremaju pre isteka tri kalendarska meseca po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršen promet dobara;

2) je ukupna vrednost isporučenih dobara jednaka ili veća od 6.000 dinara, uključujući PDV;

3) poseduje dokaze da ih je otpremio u inostranstvo.

Ličnim prtljagom smatra se prtljag u kojem putnik otprema u inostranstvo kupljena dobra. Vrsta i količina dobara ne smeju biti takvi da ukazuju da je reč o dobrima za komercijalne svrhe.

Ukupna vrednost isporučenih dobara je vrednost dobara iskazana u jednom računu ili u više računa istog prodavca izdatih u vremenskom periodu počev od dana izdavanja prvog računa zaključno sa istekom tri kalendarska meseca koji slede kalendarskom mesecu u kojem je izdat prvi račun.

Putnik ima pravo na povraćaj PDV ako je dobra kupio u objektu prodavca u kojem prodavac obavlja delatnost prodaje dobara.

Dokazima da je putnik otpremio dobra u inostranstvo smatraju se:

1) zahtev putnika za povraćaj PDV u papirnom ili elektronskom obliku izdat u skladu sa Pravilnikom, koji je overio carinski organ;

2) račun za isporučena dobra.

Računom se smatra dokument izdat u skladu sa Zakonom o PDV, kao i fiskalni isečak, odnosno fiskalni račun izdat u skladu sa zakonom kojim se uređuje evidentiranje prometa.

Prodavac naplaćuje od kupca ukupnu vrednost isporučenih dobara sa PDV.

Izdavanje zahteva za povraćaj PDV

Na zahtev putnika koji kupuje dobra prodavac dobara u Republici popunjava i izdaje, odnosno izrađuje (u daljem tekstu: izdaje) zahtev za povraćaj PDV, u papirnom obliku na obrascu ZPPPDV ili u elektronskom obliku, na dokumentu operatora kojeg je prodavac pre prodaje dobara ovlastio za povraćaj PDV putniku.

Izdavanje zahteva za povraćaj PDV u papirnom obliku

Zahtev putnika za povraćaj PDV u papirnom obliku (ZPPPDV) izdaje se u tri primerka, od kojih original i jednu kopiju prodavac daje kupcu, a drugu kopiju zadržava u svojoj dokumentaciji. U tom slučaju, račun i zahtev putnika za povraćaj PDV moraju biti potpisani od strane prodavca.

Prilikom napuštanja carinske teritorije Republike Srbije, putnik daje na uvid carinskom organu kupljena dobra, kao i račun, odnosno račune i original i kopiju zahteva putnika za povraćaj PDV koji je izdat u papirnom obliku.

Pre potvrđivanja ispunjenosti uslova za povraćaj PDV putniku, carinski organ vrši proveru podataka propisanih Pravilnikom i ukoliko su uslovi ispunjeni carinski organ overava original zahteva putnika za povraćaj PDV i priložene račune potpisom i pečatom. Original, odnosno originale računa i zahteva putnika za povraćaj PDV carinski organ vraća putniku, a kopiju zahteva putnika za povraćaj PDV zadržava za svoje potrebe.

Izdavanje zahteva za povraćaj PDV u elektronskom obliku

Prodavac može i u elektronskom obliku da izda zahtev putnika za povraćaj PDV, na dokumentu operatora kojeg je prodavac pre prodaje dobara ovlastio za povraćaj PDV putniku. Primerak zahteva koji je izdat u elektronskom obliku prodavac štampa i predaje kupcu, u kom slučaju zahtev i račun ne moraju da sadrže potpis prodavca.

Prilikom napuštanja carinske teritorije Republike Srbije, carinski organ vrši uvid u zahtev u svom informacionom sistemu, odnosno uvid u odštampani primerak zahteva putnika za povraćaj PDV ako je u tom momentu došlo do prekida u funkcionisanju informacionog sistema i proverava podatke u cilju potvrđivanja ispunjenosti uslova za povraćaj PDV.

Ukoliko su uslovi za povraćaj PDV ispunjeni, carinski organ overava zahtev putnika za povraćaj PDV elektronskim pečatom u informacionom sistemu, odnosno overava odštampani primerak zahteva putnika za povraćaj PDV potpisom i pečatom, ako postoji prekid u funkcionisanju informacionog sistema. Nakon toga carinski organ vraća putniku račun, odnosno račune, a ako je u momentu provere ispunjenosti uslova, usled prekida funkcionisanja informacionog sistema, overio potpisom i pečatom odštampani primerak zahteva putnika za povraćaj PDV, carinski organ pored računa vraća putniku i overeni primerak odštampanog zahteva putnika za povraćaj PDV.

U slučaju da carinski organ utvrdi da nisu ispunjeni uslovi propisani Pravilnikom, u zahtev putnika za povraćaj PDV unosi datum i razloge za odbijanje zahteva i isti potpisuje.

Podnošenje zahteva za povraćaj PDV

Putniku ili drugom podnosiocu zahteva plaćeni PDV se vraća ako u roku od 12 meseci od dana otpremanja dobara u inostranstvo dostavi prodavcu od kojeg su kupljena dobra ili operatoru dokumentaciju na kojoj je carinski organ potvrdio da su ispunjeni uslovi za povraćaj PDV.

Dostavljanjem dokumentacije smatra se da je podnet zahtev putnika za povraćaj PDV.

Zahtev putnika za povraćaj PDV može da se podnese lično, poštom ili preko drugog lica. Ako se zahtev putnika za povraćaj PDV podnosi poštom, putnik mora da navede račun na koji će mu se izvršiti povraćaj PDV.

Ako je zahtev putnika za povraćaj PDV podnet prodavcu, prodavac vraća putniku ukupan iznos PDV koji je plaćen kao deo naknade za kupljena dobra u Republici Srbiji (u daljem tekstu: ukupan iznos PDV), umanjen ili bez umanjenja za naknadu (proviziju) prodavca.

Ako je zahtev putnika za povraćaj PDV podnet operatoru, operator ima pravo da po tom osnovu od putnika naplati naknadu (proviziju), tako da putniku vraća ukupan iznos PDV umanjen za iznos naknade (proviziju) operatora.

Povraćaj PDV putniku vrši se u dinarima, gotovinskom isplatom ili uplatom na račun koji je naveden u zahtevu putnika za povraćaj PDV podnetog poštom. 

Isplata u gotovini vrši se odmah, a isplata na račun u roku od 15 dana od dana prijema zahteva putnika za povraćaj PDV.

Putnik, odnosno drugo lice preko kojeg je putnik podneo prodavcu ili operatoru zahtev putnika za povraćaj PDV, na originalu zahteva putnika za povraćaj PDV potpisom potvrđuje da mu je vraćen PDV u gotovini, a ako je zahtev putnika za povraćaj PDV izdat u elektronskom obliku odgovarajućom potvrdom u informacionom sistemu.

Primeri:

Primer1: Ako je putnik kupio određenu robu dana 17. maja 2021. godine, imaće pravo na povraćaj PDV-a ukoliko:

1) robu otpremi u inostranstvo najkasnije 31. avgusta 2021. godine,

2) je vrednost robe jednaka ili veća od 6.000 dinara, uključujući i PDV

3) poseduje dokaze da je robu otpremio u inostranstvo (dokazima se smatraju: zahtev putnika za povraćaj PDV-a u papirnom ili elektronskom obliku, kao i račun)

Ukoliko putnik otpremi robu u inostranstvo npr. dana 15. avgusta 2021. godine, pravo na povraćaj će ostvariti ukoliko podnese dokumentaciju za povraćaj najkasnije do 14. avgusta 2022. godine. Dokumentaciju u papirnom obliku podnosi prodavcu (direktno, putem pošte ili preko drugog lica), a u elektronskom obliku podnosi operateru.

Primer 2: Ako je putnik kupovao više puta određenu robu od istog prodavca i ukoliko je prvi račun dobio dana 17. maja 2021. godine, a poslednji dana 25. avgusta, imaće pravo na povraćaj PDV-a ukoliko:

1) celokupnu robu kupljenu od istog prodavca otpremi u inostranstvo najkasnije 31. avgusta 2021. godine,

2) je ukupna vrednost robe kupljene kod istog prodavca jednaka ili veća od 6.000 dinara, uključujući i PDV

3) poseduje dokaze da je svu robu kupljenu u periodu od 17. maja do 25. avgusta 2021. godine otpremio u inostranstvo (dokazima se smatraju: zahtev putnika za povraćaj PDV-a u papirnom ili elektronskom obliku, kao i račun)

Ukoliko putnik otpremi celokupnu robu u inostranstvo npr. dana 15. avgusta 2021. godine, pravo na povraćaj će ostvariti ukoliko podnese dokumentaciju za povraćaj najkasnije do 14. avgusta 2022. godine. Dokumentaciju u papirnom obliku podnosi prodavcu (direktno, putem pošte ili preko drugog lica), a u elektronskom obliku podnosi operateru.

Obrazac ZPPPDV možete preuzeti ovde .