Програм економских реформи (ЕРП) 2024-2026.

Влaдa Рeпубликe Србиje усвojилa је 28. децембрa 2023. године Прoгрaм eкoнoмских рeфoрми зa пeриoд 2024-2026. гoдине (енг. Economic Reform Programme – ЕРП) и у предвиђеном року предала превод документа Европској комисији (ЕК).
Документ ЕРП, и у овом десетом циклусу израде, садржи средњорочни оквир макро-економске, фискалне и монетарне политике као и детаљан приказ структурних рeфoрми које треба да допринесу повећању конкурентности националне економије, приврeдном рaсту и рaзвojу, креирању нових радних места и услова за бољи живот грађана Републике Србије у наредном трогодишњем периоду.
Снажна веза између макроекономског и фискалног оквира и структурних реформских мера је од суштинске важности за свеобухватност, кохерентност и кредибилитет програма. У складу са тим, све реформске мере укључене у ЕРП садрже детаље о њиховим процењеним трошковима и изворима финансирања, док је спровођење реформи идентификованих у документу од значаја не само за побољшање конкурентности, подстицање нових радних места и олакшавање социјалне инклузије, већ и за испуњавање економских критеријума у процесу приступања Европској унији.
Програм економских реформи за период 2024-2026, у складу са овогодишњим Смерницама ЕК, усмерен je на ужи сет структурних реформи у односу на претходне циклусе, како би фокус био првенствено на реализацији утврђених приоритета. У складу са тим, број структурних реформи ограничен је на шест и то по две из сваке од области: конкурентност, одрживост и отпорност и људски капитал и социјалне политике.
Структурне реформе описане документом односе се на унапређење услова за даљи раст спољне трговине РС, повећање конкурентности свих актера на тржишту РС укључујући и привредна друштва у државном власнишвту, затим креирање привреде засноване на знању која ће створити услове за развој и пласман врхунских иновативних производа и услуга, конкурентних на глобалном тржишту. Програм даље предвиђа рад на унапређењу енергетске ефикасности и трансформацији производње енергије кроз прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије што би допринело „зеленој“ енергетској транзицији српске привреде и друштва као и уређење тржишта транспортних услуга и смањење емисије штетних гасова редуковањем индвидуалног превоза кроз повећање доступности и атрактивности услуга јавног превоза путника и/или робе у друмском и железничком саобраћају. Осим тога, програм садржи мере које се односе на повећање релевантности система образовања кроз учење повезано са практичним радом, чиме се обезбеђује ефикаснији одговор система образовања на потребе привреде и на запошљивост, а са друге стране обухвата и мере које се тичу унапређења положаја младих на тржишту рада путем обезбеђења лакшег преласка младих из образовања на подручје рада.
Подсећања ради, процес координације економских политика у оквиру кога Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ на годишњем нивоу израђује ЕРП за наредни трогодишњи период, представља највиши ниво сарадње Западног Балкана и Турске са Европском унијом када је реч о социјално-економским питањима.
У изради ЕРП учествују Министарство финансија, Ребулички секретаријат за јавне политике, Народна банка Србије као и чланови интерресорне Радне групе за израду и праћење спровођења ЕРП, док су током процеса израде документа консултовани и представници цивилног друштва.  

Прелиминарна листа структурних реформи Програма економских реформи (ЕРП) 2024-2026.

Република Србија отпочела је десети по реду циклус израде Програма економских реформи („Economic Reform Programme“ – ЕРП) за период 2024-2026. године. Као први важан корак у процесу израде овог документа, састављена је прелиминарна листа структурних реформи које су препознате као кључне за отклањање препрека привредном расту, развоју и запошљавању, као и јачању конкурентности привреде у наредном трогодишњем периоду.  

ЕРП 2024-2026, у складу са Смерницама Европске комисије, почев од ове године усмерен je на ужи сет структурних реформи у односу на претходне циклусе, како би фокус био првенствено на реализацији утврђених приоритета. Наиме, Смернице Европске комисије су иновиране у погледу конципирања структурних реформи, са ограничењем њиховог броја на 6, уз могућност да структура реформи буде сачињена из већег броја саставних елемената у виду мера. У складу са тим, структурне реформе, које иначе чине V поглавље документа организованe су у оквиру три области и то: конкурентност, одрживост и отпорност и људски капитал и социјалне политике. 

Како би се обезбедио што шири консензус приликом избора структурних еформи, у протеклом периоду обављане су интензивне интерресорне консултације са представницима Радне групе за израду и праћење спровођења ЕРП, те су из сваке од наведених области идентификоване по две приоритетне структурне реформе, такође сходно инструкцијама Европске комисије. 

Прелиминарна листа сачињена од шест структурних реформи ставља се на увид јавности путем веб-сајта Министарста финансија и Републичког секретаријата за јавне политике од 1. до 15. септембра 2023. године. Сви заинтересовани своје коментаре и сугестије на Прелиминарну листу структурних реформи могу доставити на електронску адресу: erp@mfin.gov.rs до 15. септембра 2023. године.  

Подсећања ради, Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ, у претприступном периоду на годишњем нивоу израђује документ под називом Програм економских реформи који представља стратешки документ за планирање економске политике и управљање реформама и чини основу економског дијалога као највишег нивоа ангажовања Европске уније са кандидатима и потенцијалним кандидатима на друштвено-економским питањима. Тај дијалог од кључног је значаја за припрему за чланство у ЕУ, односно постизање функционалне тржишне економије и неопходних капацитета како би се могле носити са конкурентским притиском и тржиштем Европске уније.

Последњи документ ЕРП 2023-2025, може се наћи на следећoj интернет страници: 

ЕРП 2023- 2025.  

Програм економских реформи зa пeриoд 2023-2025. гoдине (енг. Economic Reform Programme – ЕРП), у оквиру деветог циклуса економске координације са ЕУ, достављен је Европској комисији 31. јануара 2023. године, чиме је његова припрема завршена у предвиђеном року. ЕРП је претходно усвојен на седници Влaде Рeпубликe Србиje.

Као и у претходним циклусима, документ даје преглед макро-економске, фискалне и монетарне политике. Поред тога Програм економских реформи даје и преглед главних структурних изазова за конкурентност, као и одржив и инклузивни раст на централном нивоу, а структурне реформске мере, у складу са смерницама Европске комисије, организоване су у тринаест области: управљање јавним финансијама, зелена транзиција, дигитална трансформација, пословно окружење и смањење сиве економије, истраживање, развој и иновације, реформе у области економских интеграција, реформе енергетског тржишта, реформе транспортног тржишта, пољопривреда, индустрија и услуге, образовање и вештине, запошљавање и тржиште рада, социјална заштита и инклузија и систем здравствене заштите. 

У оквиру поменутих области, идентификована су три кључна изазова за конкурентност, привредни раст и запошљавање, што их сврствава у приоритетне и подразумева јасну посвећеност за њихово решавање у наредном трогодишњем периоду, а то су: Повећање запослености, посебно младих, жена и осетљивих група и социјална заштита од сиромаштва, Стварање пословног амбијента повољнијег за инвестиције као и Озелењавање енергетског сектора и потпуно отварање енергетског тржишта.

Снажна веза између макроекономског и фискалног оквира и структурних реформских мера је од суштинске важности за свеобухватност, кохерентност и кредибилитет програма. С тим у вези, све реформске мере укључене у ЕРП садрже детаље о њиховим процењеним трошковима и изворима финансирања, док је спровођење реформи идентификованих у документу од значаја не само за побољшање конкурентности, подстицање нових радних места и олакшавање социјалне инклузије, већ и за испуњавање економских критеријума у процесу приступања Европској унији. 

Овогодишњим документом ЕРП 2023-2025 обухваћене су укупно 22 структурне реформе, а кључнe структурне реформе усмерене су на следеће: да се младима омогући олакшана транзиција на тржиште рада и подстакне њихово запошљавање; затим да се обезбеди дугорочно планирање и одрживост инвестиција у развој младих талената као и да се имплементацијом дуалног образовања обезбеди ефикаснији одговор система образовања на потребе привреде и тржишта рада, технолошке промене и потребе за новим компетенцијама. Такође, предвиђено је унапређење амбијента за привлачење радно способног становништва, подстицање циркуларних миграција и односа са дијаспором, али и јачање механизама за праћење миграторних токова и привлачење стручне радне снаге. 

Како је у претходном периоду Република Србија остварила значајан напредак на међународним листама конкурентности у области електронске управе што је резултат бројних поједностављења и дигитализације услуга које јавна управа пружа привреди и грађанима, планира се и даље унапређење квалитета пружања јавних услуга као вишегодишњег реформског процеса који се, између осталог, одвија кроз оптимизацију административних поступака (укидањем непотребних или поједностављењем и дигитализацијом административних поступака) и даљим процесом дигитализације. Предвиђено је и успостављање ефикаснијег надзора и система контроле пословања привредних субјеката у власништву Републике Србије што ће омогућити унапређени систем надзора и ефикасније спровођење јавних политика, као и смањење фискалних ризика. Осим тога, програмом се планира даљи развој финансијских института на тржишту капитала, повећање атрактивности домаћег тржишта за домаће и стране инвеститоре и активирање тржишта капитала у функцији економског раста, запошљавања и квалитетнијег живота грађана. Имајући у виду растући значај енергетике, програмом је, између осталог, предвиђено унапређење енергетске ефикасности, повећање преносног капацитета, повећање сигурности и поузданости напајања електричном енергијом потрошача, као и изградња нових интерконективних далековода. 

Подсећања ради, процес координације економских политика у оквиру кога Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ на годишњем нивоу израђује ЕРП за наредни трогодишњи период, представља највиши ниво сарадње Западног Балкана и Турске са Европском унијом када је реч о социјално-економским питањима. 

У изради ЕРП учествују Министарство финансија, Ребулички секретаријат за јавне политике, Народна банка Србије као и чланови интерресорне Радне групе за израду и праћење спровођења ЕРП, док је посебан анекс документа сачињен на основу консултација са представницима цивилног друштва, обављених током самог процеса израде документа.  

ЕРП 2023- 2025 ће бити детаљно дискутован са представницима ЕУ до маја 2023. године, када ће са министрима финансија и привреде, представницима централних банака држава чланица ЕУ и надлежним европским институцијама, у оквиру економског дијалога на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) бити усвојене и нове заједничке препоруке за Западни Балкан и Турску.

Усвојен Програм економских реформи 2022-2024., биће предат Европској комисији до краја јануара

Осми циклус израде Програма економских реформи (енг. Economic Reform Programme – ЕРП) зa пeриoд 2022-2024. гoдине завршен је у предвиђеном року и биће предат Европској комисији до 31. јануара 2022. године. Влaдa Рeпубликe Србиje претходно је 20. jaнуaрa 2022. године усвојила овај документ.

Као и у претходним циклусима, документ даје преглед макро-економске, фискалне и монетарне политике наводећи да је економска политика у Републици Србији дала адекватан одговор на кризу изазвану пандемијом коронавируса чему је између осталог допринела претходно постигнута макроекономска стабилност. Фискалном политиком обезбеђен је свеобухватан пакет мера којим је пружена помоћ привреди и становништву и чији се позитивни ефекти одражавају на макроекономске показатеље. Продужено трајање неповољне епидемијске ситуације у 2021. години условило је још једну, по обиму значајну помоћ привреди и становништву, како би се уз масовну вакцинацију становништва и стављање епидемије под контролу, обезбедили услови за потпун опоравак и раст економије. ЕРП 2022-2024, у складу са смерницама Европске комисије, даје преглед главних структурних изазова за конкурентност, као и одржив и инклузивни раст на централном нивоу организованих у тринаест области како би се пружио широк преглед социјално-економских изазова и то: управљање јавним финансијама, зелена транзиција, дигитална трансформација, пословно окружење и смањење сиве економије, истраживање, развој и иновације, реформе у области економских интеграција, реформе енергетског тржишта, реформе транспортног тржишта, пољопривреда, индустрија и услуге, образовање и вештине, запошљавање и тржиште рада, социјална заштита и инклузија и системи здравствене заштите.

У оквиру поменутих области, идентификована су три кључна изазова што их сврствава у приоритетне и подразумева јасну посвећеност за њихово решавање на највишем нивоу у наредном трогодишњем периоду, а то су: Повећање запослености, посебно младих, и усклађивање квалификација са потребама тржишта рада, Унапређење пословног амбијента повољнијег за инвестиције као и Ефикасније коришћење енергије уз даље отварање енергетског тржишта. 

Спровођење реформи идентификованих у документу од значаја је како за побољшање конкурентности, подстицање нових радних места и олакшавање социјалне инклузије, тако и за испуњавање економских критеријума у процесу приступања Европској унији. 

Влада Републике Србије 2018. године именовала је министра финансија Синишу Малог за националног координатора и руководиоца Радне групе за израду и праћење спровођења ЕРП. У изради документа учествују Министарство финансија, Репбулички секретаријат за јавне политике, Народна банка Србије као и многобројни чланови интерресорне Радне групе за израду и праћење спровођења ЕРП, док је посебан анекс документа сачињен на основу консултација са представницима заинтересованих страна. 

ЕРП 2022- 2024. се размотра са представницима европских институција у првој половини 2022. године, након чега се усвајају оквири економског дијалога, на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) и нове заједничке препоруке за Западни Балкан и Турску.

ПРОГРАМ ЕКОНОМСКИХ РЕФОРМИ (ERP) 2021-2023

Влaдa Рeпубликe Србиje усвojилa је 28. jaнуaрa 2021. године Прoгрaм eкoнoмских рeфoрми зa пeриoд 2021-2023. гoдине (енг. Economic Reform Programme – ERP), кao нajвaжниjи стратешки дoкумeнт у eкoнoмскoм диjaлoгу сa Eврoпскoм кoмисиjoм и државама члaницaмa Европске уније (EУ). Израда овог документа на годишњем нивоу је значајна за Републику Србију, као државу кандидата за чланство у Европској унији, јер представља припрему за учешће у процесу економског и фискалног надзора држава чланица ЕУ, односно представља укључење у процес европског семестра координације економских политика у ЕУ, о чему се са Европском комисијом разговара у оквиру преговарачког поглавља 17 – Економска и монетарна политика, које је отворено у децембру 2018. године.

Седми циклус израде Програма економских реформи завршен је у предвиђеном року и документ ERP 2021-2023. достављен је Европској комисији 29. јануара 2021. године.

Прoгрaм сaдржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике као и детаљан приказ структурних рeфoрми које треба да допринесу повећању конкурентности националне економије, стварању приврeдног рaста и рaзвojа, креирању нових радних места и услова за бољи живот грађана и грађанки Републике Србије. Структурне реформе, у оквиру поглавља V. ЕРП 2021-2023, у складу са смерницама Европске комисије, организованe су у осам кључних области: реформа тржишта енергије и транспорта; пољопривреда, индустрија и услуге; пословни амбијент и борба против сиве економије; истраживање, развој и иновације и дигитална трансформација; реформе у области економских интеграција; образовање и вештине; запошљавање и тржиште рада и социјална заштита и укључивање, укључујући здравствену заштиту, а приказане су у 24 приоритетне структурне реформе.

Програм економских реформи представља резултат интензивне међуресорне сарадње. Део документа који се односи на макроекономски и фискални оквир, припремило је Министарство финансија у сарадњи са Народом банком Србије, уз ослањање у великој мери на документ Фискална стратегија за 2021. годину са пројекцијама за 2022. и 2023. годину. Израду дела документа посвећеног структурним реформама координирали су Министарство финансија и Републички секретаријат за јавне политике, заједно са ресорним министарствима и институцијама чланицама Радне групе за израду и праћење спровођења Програма економских реформи који су, у складу са смерницама Европске комисије, активно учествовали у изради документа. Радна група ERP координатора формирана је од представника следећих институција: Кабинета председника Владе, Министарства финансија, Републичког секретаријата за јавне политике, Народне банке Србије, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства спољних послова, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства привреде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства заштите животне средине, Министарства рударства и енергетике, Министарства правде, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства одбране, Министарства за европске интеграције, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства здравља, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства омладине и спорта, Министарства културе и информисања, Кабинета министра без портфеља задуженог за развој недовољно развијених општина, Кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, Комисије за контролу државне помоћи, Националне службе за запошљавање, Републичког завода за статистику, Републичког геодетског завода, Канцеларије за јавне набавке и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

У процес израде документа били су укључени и представници цивилног друштва, стручне јавности и пословне заједнице, који су имали могућност да утичу на израду документа и дају предлоге за његово унапређење.

Програм економских реформи 2021-2023. биће размотрен са представницима ЕУ, тачније са министрима финансија и привреде, представницима централних банака држава чланица ЕУ и надлежним европским институцијама током априла и маја 2021. године, у оквиру економског дијалога, а на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) у мају 2021. године биће усвојене и нове заједничке препоруке учесницима у процесу (Западни Балкан и Турска).

Програм економских реформи (ERP) 2020-2022

Влaдa Рeпубликe Србиje усвojилa је 30. jaнуaрa 2020. године Прoгрaм eкoнoмских рeфoрми зa пeриoд 2020-2022. гoдине (енг. Economic Reform Programme – ERP), кao нajвaжниjи стратешки дoкумeнт у eкoнoмскoм диjaлoгу сa Eврoпскoм кoмисиjoм и државама члaницaмa Европске уније (EУ). Израда овог документа на годишњем нивоу је значајна за Републику Србију, као државу кандидата за чланство у Европској унији, јер представља припрему за учешће у процесу економског и фискалног надзора држава чланица ЕУ, односно представља укључење у процес европског семестра координације економских политика у ЕУ, о чему се са Европском комисијом разговара у оквиру преговарачког поглавља 17 – Економска и монетарна политика, које је отворено у децембру 2018. године.

Шести циклус израде Програма економских реформи завршен је у предвиђеном року и документ ERP 2020-2022. достављен је Европској комисији 31. јануара 2020. године.

Прoгрaм сaдржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике као и детаљан приказ структурних рeфoрми које треба да допринесу повећању конкурентности националне економије, стварању приврeдног рaста и рaзвojа, креирању нових радних места и услова за бољи живот грађана и грађанки Републике Србије. Структурне реформе, у оквиру поглавља V. ЕРП 2020-2022, у складу са смерницама Европске комисије, организованe су у осам кључних области: реформа тржишта енергије и транспорта; пољопривреда, индустрија и услуге; пословни амбијент и борба против сиве економије; истраживање, развој и иновације и дигитална економија; трговинске реформе; образовање и вештине; запошљавање и тржиште рада и социјална заштита и укључивање, а приказане су у 22 приоритетне структурне реформе.

Програм економских реформи представља резултат интензивне међуресорне сарадње. Део документа који се односи на макроекономски и фискални оквир, припремило је Министарство финансија у сарадњи са Народом банком Србије, уз ослањање у великој мери на документ Фискална стратегија за 2020. годину са пројекцијама за 2021. и 2022. годину. Израду дела документа посвећеног структурним реформама координирали су Министарство финансија и Републички секретаријат за јавне политике, заједно са ресорним министарствима и институцијама чланицама Радне групе за израду и праћење спровођења Програма економских реформи који су, у складу са смерницама Европске комисије, активно учествовали у изради документа. Радна група ERP координатора формирана је од представника следећих институција: Кабинета председника Владе, Министарства финансија, Републичког секретаријата за јавне политике, Народне банке Србије, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства спољних послова, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства привреде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства заштите животне средине, Министарства рударства и енергетике, Министарства правде, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства одбране, Министарства за европске интеграције, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства здравља, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства омладине и спорта, Министарства културе и информисања, Кабинета министра без портфеља задуженог за регионални развој и рад јавних предузећа, Кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, Комисије за контролу државне помоћи, Националне службе за запошљавање, Републичког завода за статистику, Републичког геодетског завода, Управе за јавне набавке и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

У процес израде документа били су укључени и представници цивилног друштва, стручне јавности и пословне заједнице, који су имали могућност да утичу на израду документа и дају предлоге за његово унапређење.

Програм економских реформи 2020-2022. биће размотрен са представницима ЕУ, тачније са министрима финансија и привреде, представницима централних банака држава чланица ЕУ и надлежним европским институцијама током априла и маја 2020. године, у оквиру економског дијалога, а на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) у мају 2020. године биће усвојене и нове заједничке препоруке учесницима у процесу (Западни Балкан и Турска).