Програм економских реформи (ERP)

Читај ми

Програм економских реформи (ERP)

Нацрт Програма економских реформи (енг. Economic Reform Programme, ЕРП) 2023-2025. ставља се на увид јавности путем веб-сајта Министарста финансија, Републичког секретаријата за јавне политике и портала Е- консултације од 12. до 26. децембра 2022. године. 

Нацртом документа обухваћен је преглед макро-економске ситуације и монетарне политике чију израду координирају Министарство финансија и Народна банка Србије, а затим и поглавље којим су представљене структурне реформе, препознате као значајне у циљу отклањања препрека привредном расту и развоју, као и јачању конкурентности привреде у наредном трогодишњем периоду за чију координацију израде су задужени Министарство финансија и Републички секретаријат за јавне политике.

Структурне реформе су у складу са смерницама Европске комисије организованe у тринаест области, како би био дат широк преглед социјално-економских изазова и то: управљање јавним финансијама, зелена транзиција, дигитална трансформација, пословно окружење и смањење сиве економије, истраживање, развој и иновације, реформе у области економских интеграција, реформе енергетског тржишта, реформе транспортног тржишта, пољопривреда, индустрија и услуге, образовање и вештине, запошљавање и тржиште рада, социјална заштита и инклузија и здравствена заштита. У оквиру поменутих области, као три кључна изазова издвојени су: Повећање запослености, посебно младих, жена и осетљивих група и социјална заштита од сиромаштва, Стварање пословног амбијента повољнијег за инвестиције као и Озелењавање енергетског сектора и потпуно отварање енергетског тржишта.

Након претходно сачињене прелиминарне листе структурних реформи, обављене су и додатне интересорне консултације те су овим Нацртом предвиђене укупно 22 реформе. У циљу обезбеђивања што ширег консензуса приликом избора и креирања приоритетних структурних реформи током процеса израде документа предвиђене су консултације и са организацијама цивилног друштва, о чему ће бити сачињен посебан анекс документа ЕРП 2023- 2025.

Сви заинтересовани своје коментаре и сугестије на Нацрт програма економских реформи могу доставити на следећу електронску адресу: erp@mfin.gov.rs до 26. децембра 2022. године.

Подсећања ради, Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ, у претприступном периоду на годишњем нивоу израђује документ под називом Програм економских реформи који представља стратешки документ за планирање економске политике и управљање реформама, кључних како за побољшање конкурентности, подстицање нових радних места и олакшавање социјалне инклузије, тако и за испуњавање економских критеријума у процесу приступања ЕУ. 

Последњи документ ЕРП 2022-2024, као и Препоруке ЕКОФИН Савета из маја 2022. године, могу се наћи на следећим интернет страницама: 

ЕРП 2022- 2024.

Препоруке Савета ЕУ за економска и финансијска питања

Нацрт Програма економских реформи (ЕРП) 2023-2025.

Усвојен Програм економских реформи 2022-2024., биће предат Европској комисији до краја јануара

Осми циклус израде Програма економских реформи (енг. Economic Reform Programme – ЕРП) зa пeриoд 2022-2024. гoдине завршен је у предвиђеном року и биће предат Европској комисији до 31. јануара 2022. године. Влaдa Рeпубликe Србиje претходно је 20. jaнуaрa 2022. године усвојила овај документ.

Као и у претходним циклусима, документ даје преглед макро-економске, фискалне и монетарне политике наводећи да је економска политика у Републици Србији дала адекватан одговор на кризу изазвану пандемијом коронавируса чему је између осталог допринела претходно постигнута макроекономска стабилност. Фискалном политиком обезбеђен је свеобухватан пакет мера којим је пружена помоћ привреди и становништву и чији се позитивни ефекти одражавају на макроекономске показатеље. Продужено трајање неповољне епидемијске ситуације у 2021. години условило је још једну, по обиму значајну помоћ привреди и становништву, како би се уз масовну вакцинацију становништва и стављање епидемије под контролу, обезбедили услови за потпун опоравак и раст економије. ЕРП 2022-2024, у складу са смерницама Европске комисије, даје преглед главних структурних изазова за конкурентност, као и одржив и инклузивни раст на централном нивоу организованих у тринаест области како би се пружио широк преглед социјално-економских изазова и то: управљање јавним финансијама, зелена транзиција, дигитална трансформација, пословно окружење и смањење сиве економије, истраживање, развој и иновације, реформе у области економских интеграција, реформе енергетског тржишта, реформе транспортног тржишта, пољопривреда, индустрија и услуге, образовање и вештине, запошљавање и тржиште рада, социјална заштита и инклузија и системи здравствене заштите.

У оквиру поменутих области, идентификована су три кључна изазова што их сврствава у приоритетне и подразумева јасну посвећеност за њихово решавање на највишем нивоу у наредном трогодишњем периоду, а то су: Повећање запослености, посебно младих, и усклађивање квалификација са потребама тржишта рада, Унапређење пословног амбијента повољнијег за инвестиције као и Ефикасније коришћење енергије уз даље отварање енергетског тржишта. 

Спровођење реформи идентификованих у документу од значаја је како за побољшање конкурентности, подстицање нових радних места и олакшавање социјалне инклузије, тако и за испуњавање економских критеријума у процесу приступања Европској унији. 

Влада Републике Србије 2018. године именовала је министра финансија Синишу Малог за националног координатора и руководиоца Радне групе за израду и праћење спровођења ЕРП. У изради документа учествују Министарство финансија, Репбулички секретаријат за јавне политике, Народна банка Србије као и многобројни чланови интерресорне Радне групе за израду и праћење спровођења ЕРП, док је посебан анекс документа сачињен на основу консултација са представницима заинтересованих страна. 

ЕРП 2022- 2024. се размотра са представницима европских институција у првој половини 2022. године, након чега се усвајају оквири економског дијалога, на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) и нове заједничке препоруке за Западни Балкан и Турску.

Програм економских реформи Републике Србије за период од 2022. до 2024. године

Програм економских реформи Републике Србије за период од 2022. до 2024. године

ПРОГРАМ ЕКОНОМСКИХ РЕФОРМИ (ERP) 2021-2023

Влaдa Рeпубликe Србиje усвojилa је 28. jaнуaрa 2021. године Прoгрaм eкoнoмских рeфoрми зa пeриoд 2021-2023. гoдине (енг. Economic Reform Programme – ERP), кao нajвaжниjи стратешки дoкумeнт у eкoнoмскoм диjaлoгу сa Eврoпскoм кoмисиjoм и државама члaницaмa Европске уније (EУ). Израда овог документа на годишњем нивоу је значајна за Републику Србију, као државу кандидата за чланство у Европској унији, јер представља припрему за учешће у процесу економског и фискалног надзора држава чланица ЕУ, односно представља укључење у процес европског семестра координације економских политика у ЕУ, о чему се са Европском комисијом разговара у оквиру преговарачког поглавља 17 – Економска и монетарна политика, које је отворено у децембру 2018. године.

Седми циклус израде Програма економских реформи завршен је у предвиђеном року и документ ERP 2021-2023. достављен је Европској комисији 29. јануара 2021. године.

Прoгрaм сaдржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике као и детаљан приказ структурних рeфoрми које треба да допринесу повећању конкурентности националне економије, стварању приврeдног рaста и рaзвojа, креирању нових радних места и услова за бољи живот грађана и грађанки Републике Србије. Структурне реформе, у оквиру поглавља V. ЕРП 2021-2023, у складу са смерницама Европске комисије, организованe су у осам кључних области: реформа тржишта енергије и транспорта; пољопривреда, индустрија и услуге; пословни амбијент и борба против сиве економије; истраживање, развој и иновације и дигитална трансформација; реформе у области економских интеграција; образовање и вештине; запошљавање и тржиште рада и социјална заштита и укључивање, укључујући здравствену заштиту, а приказане су у 24 приоритетне структурне реформе.

Програм економских реформи представља резултат интензивне међуресорне сарадње. Део документа који се односи на макроекономски и фискални оквир, припремило је Министарство финансија у сарадњи са Народом банком Србије, уз ослањање у великој мери на документ Фискална стратегија за 2021. годину са пројекцијама за 2022. и 2023. годину. Израду дела документа посвећеног структурним реформама координирали су Министарство финансија и Републички секретаријат за јавне политике, заједно са ресорним министарствима и институцијама чланицама Радне групе за израду и праћење спровођења Програма економских реформи који су, у складу са смерницама Европске комисије, активно учествовали у изради документа. Радна група ERP координатора формирана је од представника следећих институција: Кабинета председника Владе, Министарства финансија, Републичког секретаријата за јавне политике, Народне банке Србије, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства спољних послова, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства привреде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства заштите животне средине, Министарства рударства и енергетике, Министарства правде, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства одбране, Министарства за европске интеграције, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства здравља, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства омладине и спорта, Министарства културе и информисања, Кабинета министра без портфеља задуженог за развој недовољно развијених општина, Кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, Комисије за контролу државне помоћи, Националне службе за запошљавање, Републичког завода за статистику, Републичког геодетског завода, Канцеларије за јавне набавке и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

У процес израде документа били су укључени и представници цивилног друштва, стручне јавности и пословне заједнице, који су имали могућност да утичу на израду документа и дају предлоге за његово унапређење.

Програм економских реформи 2021-2023. биће размотрен са представницима ЕУ, тачније са министрима финансија и привреде, представницима централних банака држава чланица ЕУ и надлежним европским институцијама током априла и маја 2021. године, у оквиру економског дијалога, а на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) у мају 2021. године биће усвојене и нове заједничке препоруке учесницима у процесу (Западни Балкан и Турска).

Програм економских реформи (ERP) 2021-2023

Програм економских реформи (ERP) 2020-2022


Влaдa Рeпубликe Србиje усвojилa је 30. jaнуaрa 2020. године Прoгрaм eкoнoмских рeфoрми зa пeриoд 2020-2022. гoдине
(енг. Economic Reform Programme – ERP), кao нajвaжниjи стратешки дoкумeнт у eкoнoмскoм диjaлoгу сa Eврoпскoм кoмисиjoм и државама члaницaмa Европске уније (EУ). Израда овог документа на годишњем нивоу је значајна за Републику Србију, као државу кандидата за чланство у Европској унији, јер представља припрему за учешће у процесу економског и фискалног надзора држава чланица ЕУ, односно представља укључење у процес европског семестра координације економских политика у ЕУ, о чему се са Европском комисијом разговара у оквиру преговарачког поглавља 17 – Економска и монетарна политика, које је отворено у децембру 2018. године.


Шести циклус израде Програма економских реформи завршен је у предвиђеном року и документ ERP 2020-2022. достављен је Европској комисији 31. јануара 2020. године.


Прoгрaм сaдржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике као и детаљан приказ структурних рeфoрми које треба да допринесу повећању конкурентности националне економије, стварању приврeдног рaста и рaзвojа, креирању нових радних места и услова за бољи живот грађана и грађанки Републике Србије. Структурне реформе, у оквиру поглавља V. ЕРП 2020-2022, у складу са смерницама Европске комисије, организованe су у осам кључних области: реформа тржишта енергије и транспорта; пољопривреда, индустрија и услуге; пословни амбијент и борба против сиве економије; истраживање, развој и иновације и дигитална економија; трговинске реформе; образовање и вештине; запошљавање и тржиште рада и социјална заштита и укључивање, а приказане су у 22 приоритетне структурне реформе.


Програм економских реформи представља резултат интензивне међуресорне сарадње. Део документа који се односи на макроекономски и фискални оквир, припремило је Министарство финансија у сарадњи са Народом банком Србије, уз ослањање у великој мери на документ Фискална стратегија за 2020. годину са пројекцијама за 2021. и 2022. годину. Израду дела документа посвећеног структурним реформама координирали су Министарство финансија и Републички секретаријат за јавне политике, заједно са ресорним министарствима и институцијама чланицама Радне групе за израду и праћење спровођења Програма економских реформи који су, у складу са смерницама Европске комисије, активно учествовали у изради документа. Радна група ERP координатора формирана је од представника следећих институција: Кабинета председника Владе, Министарства финансија, Републичког секретаријата за јавне политике, Народне банке Србије, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства спољних послова, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства привреде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства заштите животне средине, Министарства рударства и енергетике, Министарства правде, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства одбране, Министарства за европске интеграције, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства здравља, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства омладине и спорта, Министарства културе и информисања, Кабинета министра без портфеља задуженог за регионални развој и рад јавних предузећа, Кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, Комисије за контролу државне помоћи, Националне службе за запошљавање, Републичког завода за статистику, Републичког геодетског завода, Управе за јавне набавке и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.


У процес израде документа били су укључени и представници цивилног друштва, стручне јавности и пословне заједнице, који су имали могућност да утичу на израду документа и дају предлоге за његово унапређење.


Програм економских реформи 2020-2022. биће размотрен са представницима ЕУ, тачније са министрима финансија и привреде, представницима централних банака држава чланица ЕУ и надлежним европским институцијама током априла и маја 2020. године, у оквиру економског дијалога, а на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) у мају 2020. године биће усвојене и нове заједничке препоруке учесницима у процесу (Западни Балкан и Турска).

Програм економских реформи (ERP) 2020-2022
Препоруке Савета ЕУ за економска и финансијска питања, мај 2020.

Програм економских реформи (ERP) 2019-2021

Програм економских реформи (ERP) 2019-2021

Програм економских реформи (ERP) 2018-2020

Програм економских реформи (ERP) 2018-2020

Програм економских реформи (ERP) 2017-2019

Програм економских реформи (ERP) 2017-2019

Програм економских реформи за период од 2016.до 2018. године (ERP)

Програм економских реформи за период од 2016.до 2018. године (ERP)

Национални програм економских реформи за период од 2015. до 2017. године

Национални програм економских реформи за период од 2015. до 2017. године