До средине године усвајање Стратегије за подстицање извоза
Министар финансија Млађан Динкић најавио је данас после разговора са руководиоцима фирми које су највећи извозници из Србије да ће Влада Србије до средине ове године усвојити стратегију за подстицање извоза и заштиту домаће производње.
Динкић је на конференцији за новинаре навео да је постигнут договор о томе да ове године буде формирана Агенција за осигурање и финансирање извоза чији ће почетни капитал износити 30 милиона евра, а њени оснивачи биће Република Србија, која ће уложити 25 милиона евра, и „Јубмес“ банка, која ће обезбедити 5 милиона евра.
Он је изразио очекивање да ће Агенција за осигурање и финансирање извоза почети са радом најкасније до краја прве половине године и објаснио да ће она осигуравати извоз на светска тржишта, али да ће финансирати и припрему извоза и наступ домаћих фирми на светском тржишту како кроз краткорочне кредите за обртна средства, тако и кроз дугорочне кредите.
Према његовим речима, каматна стопа за ове кредите износиће од три до шест одсто на годишњем нивоу, при чему су камате на њих много мање од оних које се примењују у комерцијалне сврхе. Намера је да се на овај начин нашим извозницима омогући да буду конкуретни извозницима из других земаља, истакао је министар.
Спољнотрговински дефицит Републике Србије прошле године био је јако висок, подсетио је Динкић и нагласио да се морају предузети све мере како би се извоз из наше земље повећао.
Он је најавио да домаће компаније које се баве извозом поред „јефтиних кредита“ преко Агенције за осигурање и финансирање извоза могу да очекују и увођење одговарајућих пореских олакшица и додао да су највећи извозници са којима је данас разговарао изнели читав низ предлога по том питању.
Према његовим речима, постигнут је договор о томе да се ови предлози систематизују, да се направи матрица извозних подстицаја у којој би била искоришћена искуства других земаља, а до краја марта требало би да буде направљена стратегија извоза коју би прво требало да потврди ова иста група људи која се данас састала, а која би потом била упућена Влади Србије.
Србија најкасније у априлу мора да усвоју једну конкретну стратегију и механизме подстицања извоза, навео је Динкић и истакао да ће ова стратегија бити резултат договора са представницима највећих извозника у Србији.
Он је објаснио да ће за помоћ Агенције за осигурање и финансирање извоза моћи да аплицирају све оне фирме које имају више од 70 одсто извоза од укупне производње и напоменуо да ће ово правило бити примењивано без обзира на то колика је укупна вредност тог извоза.
На данашњем састанку разговарано је и о доношењу закона о слободним царинским зонама у циљу смањења трошкова производње, као и о могућности снижавања пореза на плате за раднике у фирмама које контиунирано раде, суботом и недељом у више смена, а баве се извозом, саопштио је Динкић.
Он је најавио да је у припреми нова царинска тарифа којом ће бити смањене царине за увоз сировина и репроматеријала, а повећане царине на увоз 117 производа.
Поред министра Динкића у разговору са руководиоцима фирми које су највећи извозници из Србије учествовали су и заменик министра финансија Весна Арсић, вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Диана Драгутиновић, директор ЦИС-а НБС-а Бранко Хинић, директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза Јасна Матић, као и помоћници министра финанансија Горан Анђелић, Наташа Ковачевић и Бранислава Лукач.
Динкић је објаснио да је искључиви критеријум за позив привредника на ове разговоре, који су одржани у Влади Србије, била статистика тако да је позив упућен онима који су Србији донели највише новца, без обзира на то чиме се бави компанија или ко су њени власници.
Данашњем састанку присуствовали су представници „УС Стеел Сербиа“, „Тигар а.д.“, „МСК а.д.“, „ХИП Петрохемија Панчево“, „Импол Севал“ из Севојна, „Таркетт Синтелон“, „Дијамант а.д.“, „Хемофарм концерн а.д.“, „Трајал корпорација д.п.“, „Алфа Плам а.д.“, „Ваљаоница бакра Севојно а.д.“, „Сојапротеин а.д.“, „Ливница Кикинда Цимос“, „Кузман д.о.о“, „Земљорадничка задруга Ариље“, „Фабрика картона Умка а.д.“, „Сирогојно компани д.о.о.“, „Апатинска пивара а.д.“, „Концерн сwисслион Таково д.о.о.“, „Делта М д.о.о.“, „Металац а.д.“ из Горњег Милановца и „Тетрапак продуцтион д.о.о“.
Представници извозника навели су да од државе не очекују повлашћен однос, већ лакши приступ кредитима са приближно истим условима као и у иностранству, али и рестриктивну увозну политику.