Саопштење уз макроекономске и фискалне податке – мај 2014. године
У првих пет месеци 2014. године остварен је дефицит буџета Републике у висини од 114,6 млрд динара (у табели 4. дефицит на нивоу Републике износи 116,6 млрд динара с обзиром да су укључени расходи из пројектних зајмова који нису део буџета, али припадају нивоу Републике). У мају је дефицит буџета износио 22,8 млрд динара. Приходи су остварени у износу од 59,9 млрд динара, а расходи су извршени у износу од 82,7 млрд динара. Треба напоменути да овај извештај не укључује приходе и расходе индиректних корисника буџета.
У мају су порески приходи износили 53,4 млрд динара, а непорески 6,4 млрд динара. Нижи приходи у односу на април резултат су првенствено мањих прихода од ПДВ и акциза. Што се тиче ПДВ, у априлу се уплаћују тромесечне обавезе, те је и приходу том месецу значајно виши. Са друге стране део акциза по основу обавеза за прву половину маја уплаћен је почетком јуна. Поплаве које су средином маја захватиле део земље за сада нису негативно утицале на пореске приходе. Код непореских прихода забележена је мања наплата код једног дела такси и накнада што може бити индикација пада ове категорије прихода као последице поплава. Евентуални негативни ефекти ове временске непогоде на јавне приходе моћи ће јасније да се сагледају у наредним месецима.
У мају су расходи били нижи у односу на април највише захваљујући мањим обавезама по основу куповина роба и услуга и трансфера организацијама обавезног социјалног осигурања (ООСО). Са друге стране, нешто су већи расходи за плате, субвенције и капитални издаци, а дат је и краткорочни зајам ЈП “Србијагас“ у износу од 2 млрд динара. Највећи део расхода чине трансфери ООСО и плате. Трансфери ООСО износили су 21,7 млрд динара, а највећи део се односи на пензије и износи 20,9 млрд динара. На исплату плата запосленима утрошено је 21,1 млрд динара.
На нивоу опште државе у периоду јануар – мај забележен је дефицит у износу од 103 млрд динара, при чему су делови централне државе и локалног нивоа власти тренутно у суфициту. На нивоу локалних самоуправа суфицит износи 7,0 млрд динара, код АП Војводина 1,8 млрд динара, а код РФЗО 7,1 млрд динара. Ови суфицити су привременог карактера, јер је на пример, град Београд у статусу привременог финансирања, док
је висок суфицит код РФЗО последица динамике исплате плата пошто се у јануару у здравству исплаћује само пола плате. Осим тога, у мају се уплаћују тромесечне обавезе по основу пореза на имовину што је значајно повећало приходе локалних самоуправа.