Начини примене Закона о играма на срећу

Заменик министра финансија Весна Арсић представила је данас .

Арсић је на конференцији за новинаре навела да је овај закон донет како би се ограничиле могућности за коцкање, да би се унапредио надзор над приређивачима игара на срећу, како би се омогућило укрупњавање организатора игара на срећу због лакше контроле, ради ефикасније наплате јавних прихода остварених по основу приређивања игара на срећу и афирмације друштвено најмање негативних игара на срећу кроз оснивање Државне лутрије Србије (ДЛС).

Поменути закон објављен је 24. јула у Службеном гласнику, а у истом гласнику од 30. новембра објављена су одређена подзаконска акта која ближе уређују део одредби Закона о играма на срећу.

Арсић је објаснила да се, по угледу на друге земље у свету где је овај закон значајан извор буџетских средстава, приходи од игара расподељују тако што 60 одсто одлази у буџет Републике Србије, а по десет одсто припада Фонду за финансирање инвалидских организација и установа социјалне заштите, Фонду за финансирање социјално хуманитарних делатности, Фонду за финансирање спорта, као и Фонду за финансирање програма локалне самоуправе.

Према њеним речима, пре усвајања наведеног документа ова област била је изузетно неуређена јер су постојала само решења која су одобравала приређивање игара на срећу на аутоматима, у кладионицама или играоницама, а она су издавана за по један аутомат, или једно уплатно место.

Као последица неуређености ове области постојао је велики ризик од неисплаћивања одговарајућих добитака, објаснила је Арсић и додала да је у овој области било пуно рада у сивој зони, а такође и нерегулисаних односа.

Да би се ова област уредила, када је реч о играма на аутоматима и клађењу, усвојено је 12 подзаконских аката и две уредбе Владе Србије које детаљније регулишу област приређивања игара на срећу.

Усвојеним правилницима дефинисано је да је, поред законски утврђеног минимума капитала који износи 150.000 евра за приређивача игара који планира да добије дозволу, потребна и одговарајућа документација, односно, лице пре свега не сме бити кривично осуђивано уназад пет година. Други значајан услов јесте да ово лице мора имати најмање стотину аутомата, с тим што они не морају бити у његовом власништву, већ могу бити под закупом, појаснила је заменик министра финансија.

Према њеним речима, сами аутомати, које приређивач игара на срећу планира да користи, морају проћи одговарајућу контролу у Савезном заводу за мере и драгоцене метале где мора бити пријављен сваки тип аутомата намењен за игре на срећу.

Ради сигурности играча, сваки тип аутомата мора бити оверен у Заводу. Исто тако, сви аутомати морају проћи преглед код овлашћеног сервисера, који ће прегледати техничке и функционалне карактеристика аутомата једном годишње, додала је Арсић.

Карактеристике аутомата биће забележене у сервисној књижици коју овлашћени сервис мора да чува како би инспектори из Пореске управе могли да обаве контролу. Такође, сваки аутомат мора бити означен налепницом коју издаје Управа за игре на срећу, а штампа Завод за израду новчаница.

Када је реч о играма на срећу које подразумевају клађење, предвиђено је да за добијање радне лиценце кладионица мора имати минимум тридесет уплатних места, изјавила је Арсић и истакла да је ова мера предузета како би се укрупњавањем приређивача ових игара могла на одговарајући начин вршити контрола.

За добијање лиценце за кладионицу такође важи услов да лице које аплицира не сме бити осуђивано, рекла је она и напоменула да су предвиђени и одређени поступци контроле одређених информатичких услова за уплатно место на којем мора да се налази одговарајућа ознака која указује на то да је то уплатно место за клађење.

И код аутомата и код уплатних места за клађење предвиђена је обавеза извештавања о уплатама и исплатама, за шта постоје одговарајући обрасци које организатори игара на срећу у утврђеним периодима достављају Управи за игре на срећу, навела је Арсић.

Документом је предвиђена обавеза организатора ових игара у паушалном износу, како за приређиваче игара на аутоматима, тако и за оне у кладионицама. Та обавеза износи 35 евра по аутомату, или пет одсто од уплате по уплатном месту за клађење, при чему минимални износ обавезе по уплатном месту не може бити мањи од 500 евра.

Арсић је објаснила да је овим законским решењем посебним правилником регулисана област приређивања наградних игара у роби и услугама. Пошто се путем медија свакодневно оглашава велики број ових наградних игара, она је подсетила на то да ће свако ко организује игру са наградама робе и услуга без сагласности Управе за игре на срећу, бити кажњен казном затвора у трајању од најмање шест месеци до три године.

Посебним подзаконским актима до краја децембра биће регулисане и игре на срећу у играчницама, или казинима. Биће издато свега десет дозвола за организовање игара на срећу у играчницама, и то на десет година. Онај ко конкурише на тендер за доделу лиценце за играчнице који расписује Влада, мора имати најмање 500.000 евра депозита.

Као орган који треба да обезбеди примену наведеног закона формирана је Управа за игре на срећу при Министарству финансија, чији је директор Зоран Јаџић.

Новоформирана управа за игре на срећу пратиће целу ову област и предлагаће нове законске прописе, издавати одобрења о сагласности и налагаће техничке и информатичке услове неопходне да би приређивачи игара на срећу били под одговарајућим надзором, указала је Арсић.

Седиште Управа за игре на срећу налази се у улици Омладинских бригада 1 у Београду, а телефони Управе су 311-76-39 и 311-72-93.

Један од кључних сегмената предвиђених поменутим документом био је и формирање Државне лутрије Србије тако да ће досадашња четири приређивача игара на срећу постати агенти ДЛС-а.

Директор Државне лутрије Србије Бојан Кришто објаснио је да је ова институција још у фази оснивања, с обзиром на то да чека регистрацију од суда да би почела са радом.

Основни сегмент којим ће се бавити ДЛС биће приређивање класичних игара на срећу, објаснио је Кришто и најавио да ће бити задржана само једна игра на срећу – лото 7/39 која ће заживети до краја године.

Циљ је да се лото 7/39 омасови и постане најпопуларнија од свих сличних игара које се приређују у области игара на срећу, а очекивани приходи до којих се дошло анализом су око 100 милиона евра, чиме би била обезбеђена средства у висини од 30 милиона евра која би ишла у буџет, објаснио је директор ДЛС-а и истакао да би према прорачунима у овој игри могле да се очекују награде и до милион евра.