Načini primene Zakona o igrama na sreću

Zamenik ministra finansija Vesna Arsić predstavila je danas .

Arsić je na konferenciji za novinare navela da je ovaj zakon donet kako bi se ograničile mogućnosti za kockanje, da bi se unapredio nadzor nad priređivačima igara na sreću, kako bi se omogućilo ukrupnjavanje organizatora igara na sreću zbog lakše kontrole, radi efikasnije naplate javnih prihoda ostvarenih po osnovu priređivanja igara na sreću i afirmacije društveno najmanje negativnih igara na sreću kroz osnivanje Državne lutrije Srbije (DLS).

Pomenuti zakon objavljen je 24. jula u Službenom glasniku, a u istom glasniku od 30. novembra objavljena su određena podzakonska akta koja bliže uređuju deo odredbi Zakona o igrama na sreću.

Arsić je objasnila da se, po ugledu na druge zemlje u svetu gde je ovaj zakon značajan izvor budzetskih sredstava, prihodi od igara raspodeljuju tako što 60 odsto odlazi u budzet Republike Srbije, a po deset odsto pripada Fondu za finansiranje invalidskih organizacija i ustanova socijalne zaštite, Fondu za finansiranje socijalno humanitarnih delatnosti, Fondu za finansiranje sporta, kao i Fondu za finansiranje programa lokalne samouprave.

Prema njenim rečima, pre usvajanja navedenog dokumenta ova oblast bila je izuzetno neuređena jer su postojala samo rešenja koja su odobravala priređivanje igara na sreću na automatima, u kladionicama ili igraonicama, a ona su izdavana za po jedan automat, ili jedno uplatno mesto.

Kao posledica neuređenosti ove oblasti postojao je veliki rizik od neisplaćivanja odgovarajućih dobitaka, objasnila je Arsić i dodala da je u ovoj oblasti bilo puno rada u sivoj zoni, a takođe i neregulisanih odnosa.

Da bi se ova oblast uredila, kada je reč o igrama na automatima i klađenju, usvojeno je 12 podzakonskih akata i dve uredbe Vlade Srbije koje detaljnije regulišu oblast priređivanja igara na sreću.

Usvojenim pravilnicima definisano je da je, pored zakonski utvrđenog minimuma kapitala koji iznosi 150.000 evra za priređivača igara koji planira da dobije dozvolu, potrebna i odgovarajuća dokumentacija, odnosno, lice pre svega ne sme biti krivično osuđivano unazad pet godina. Drugi značajan uslov jeste da ovo lice mora imati najmanje stotinu automata, s tim što oni ne moraju biti u njegovom vlasništvu, već mogu biti pod zakupom, pojasnila je zamenik ministra finansija.

Prema njenim rečima, sami automati, koje priređivač igara na sreću planira da koristi, moraju proći odgovarajuću kontrolu u Saveznom zavodu za mere i dragocene metale gde mora biti prijavljen svaki tip automata namenjen za igre na sreću.

Radi sigurnosti igrača, svaki tip automata mora biti overen u Zavodu. Isto tako, svi automati moraju proći pregled kod ovlašćenog servisera, koji će pregledati tehničke i funkcionalne karakteristika automata jednom godišnje, dodala je Arsić.

Karakteristike automata biće zabeležene u servisnoj knjižici koju ovlašćeni servis mora da čuva kako bi inspektori iz Poreske uprave mogli da obave kontrolu. Takođe, svaki automat mora biti označen nalepnicom koju izdaje Uprava za igre na sreću, a štampa Zavod za izradu novčanica.

Kada je reč o igrama na sreću koje podrazumevaju klađenje, predviđeno je da za dobijanje radne licence kladionica mora imati minimum trideset uplatnih mesta, izjavila je Arsić i istakla da je ova mera preduzeta kako bi se ukrupnjavanjem priređivača ovih igara mogla na odgovarajući način vršiti kontrola.

Za dobijanje licence za kladionicu takođe važi uslov da lice koje aplicira ne sme biti osuđivano, rekla je ona i napomenula da su predviđeni i određeni postupci kontrole određenih informatičkih uslova za uplatno mesto na kojem mora da se nalazi odgovarajuća oznaka koja ukazuje na to da je to uplatno mesto za klađenje.

I kod automata i kod uplatnih mesta za klađenje predviđena je obaveza izveštavanja o uplatama i isplatama, za šta postoje odgovarajući obrasci koje organizatori igara na sreću u utvrđenim periodima dostavljaju Upravi za igre na sreću, navela je Arsić.

Dokumentom je predviđena obaveza organizatora ovih igara u paušalnom iznosu, kako za priređivače igara na automatima, tako i za one u kladionicama. Ta obaveza iznosi 35 evra po automatu, ili pet odsto od uplate po uplatnom mestu za klađenje, pri čemu minimalni iznos obaveze po uplatnom mestu ne može biti manji od 500 evra.

Arsić je objasnila da je ovim zakonskim rešenjem posebnim pravilnikom regulisana oblast priređivanja nagradnih igara u robi i uslugama. Pošto se putem medija svakodnevno oglašava veliki broj ovih nagradnih igara, ona je podsetila na to da će svako ko organizuje igru sa nagradama robe i usluga bez saglasnosti Uprave za igre na sreću, biti kažnjen kaznom zatvora u trajanju od najmanje šest meseci do tri godine.

Posebnim podzakonskim aktima do kraja decembra biće regulisane i igre na sreću u igračnicama, ili kazinima. Biće izdato svega deset dozvola za organizovanje igara na sreću u igračnicama, i to na deset godina. Onaj ko konkuriše na tender za dodelu licence za igračnice koji raspisuje Vlada, mora imati najmanje 500.000 evra depozita.

Kao organ koji treba da obezbedi primenu navedenog zakona formirana je Uprava za igre na sreću pri Ministarstvu finansija, čiji je direktor Zoran Jadzić.

Novoformirana uprava za igre na sreću pratiće celu ovu oblast i predlagaće nove zakonske propise, izdavati odobrenja o saglasnosti i nalagaće tehničke i informatičke uslove neophodne da bi priređivači igara na sreću bili pod odgovarajućim nadzorom, ukazala je Arsić.

Sedište Uprava za igre na sreću nalazi se u ulici Omladinskih brigada 1 u Beogradu, a telefoni Uprave su 311-76-39 i 311-72-93.

Jedan od ključnih segmenata predviđenih pomenutim dokumentom bio je i formiranje Državne lutrije Srbije tako da će dosadašnja četiri priređivača igara na sreću postati agenti DLS-a.

Direktor Državne lutrije Srbije Bojan Krišto objasnio je da je ova institucija još u fazi osnivanja, s obzirom na to da čeka registraciju od suda da bi počela sa radom.

Osnovni segment kojim će se baviti DLS biće priređivanje klasičnih igara na sreću, objasnio je Krišto i najavio da će biti zadržana samo jedna igra na sreću – loto 7/39 koja će zaživeti do kraja godine.

Cilj je da se loto 7/39 omasovi i postane najpopularnija od svih sličnih igara koje se priređuju u oblasti igara na sreću, a očekivani prihodi do kojih se došlo analizom su oko 100 miliona evra, čime bi bila obezbeđena sredstva u visini od 30 miliona evra koja bi išla u budzet, objasnio je direktor DLS-a i istakao da bi prema proračunima u ovoj igri mogle da se očekuju nagrade i do milion evra.