Циљ Министарства финансија смањење учешћа јавне потрошње у БДП

Министар финансија Диана Драгутиновић изјавила је да је најважнији циљ министарства смањење учешћа јавне потрошње у бруто домаћем производу (БДП).

Последњих година учешће јавне потрошње порасло је за 3,6 процентних поена, са 40,4 на 44 одсто. Ове године ће бити слично, односно нешто мало мање ако не буде ребаланса буџета. Кључно је да следеће године дође до релативног пада јавне потрошње. За мене је полазна основа меморандум о буџетској политици, који је усвојен.

Ребаланс буџета ће највероватније бити усвојен крајем септембра. До повећања расхода може доћи уколико буде повећана наплата али, опет, јавна потрошња не би смела да пређе 43 одсто бруто домаћег производа. Тако бисмо ушли у групу земаља са средње великом јавном потрошњом. Да подсетим, постоје државе у којима је јавна потрошња између 35 и 39 одсто БДП-а, затим земље где је она 40–44 одсто БДП-а, у које спада Србија, и трећа категорија, у коју углавном спадају најразвијеније земље, где је учешће јавне потрошње веће од 44 одсто БДП-а. Наравно, ја бих се јако обрадовала ако бих за наредне четири године могла Србију да уведем у ону прву групу.

Министар финансија Диана Драгутиновић изјавила је да је најважнији циљ министарства смањење учешћа јавне потрошње у бруто домаћем производу (БДП).

Последњих година учешће јавне потрошње порасло је за 3,6 процентних поена, са 40,4 на 44 одсто. Ове године ће бити слично, односно нешто мало мање ако не буде ребаланса буџета. Кључно је да следеће године дође до релативног пада јавне потрошње. За мене је полазна основа меморандум о буџетској политици, који је усвојен.

Ребаланс буџета ће највероватније бити усвојен крајем септембра. До повећања расхода може доћи уколико буде повећана наплата али, опет, јавна потрошња не би смела да пређе 43 одсто бруто домаћег производа. Тако бисмо ушли у групу земаља са средње великом јавном потрошњом. Да подсетим, постоје државе у којима је јавна потрошња између 35 и 39 одсто БДП-а, затим земље где је она 40–44 одсто БДП-а, у које спада Србија, и трећа категорија, у коју углавном спадају најразвијеније земље, где је учешће јавне потрошње веће од 44 одсто БДП-а. Наравно, ја бих се јако обрадовала ако бих за наредне четири године могла Србију да уведем у ону прву групу.

Озбиљна пореска реформа мора бити извршена. Постоје области где се јасно види да смо далеко од европских стандарда. То посебно важи за акцизе и нафтне деривате, али много више на цигарете, које су најниже не само у региону него у целој Европи. Додуше, ту постоји споразум с произвођачима да се оне не дирају до 2010. године, али после тога ће бити знатно повећане. Друго, треба реформисати порез на доходак грађана, пре свега тако што ће се увести синтетичко опорезивање. Кад је реч о расходима, с једне стране, треба да опада њихово учешће у БДП-у, а с друге, мора доћи до промене њихове структуре. То значи веће учешће издатака за инфраструктуру, образовање и друге области које подижу конкурентност домаће привреде.

Јавне финансије сам затекла у ликвидном стању. Дакле, више средстава пристиже него што се троши. Али буџет је пројектован с дефицитом од око два одсто бруто домаћег производа, и то је оно што је проблем.