Cilj Ministarstva finansija smanjenje učešća javne potrošnje u BDP

Ministar finansija Diana Dragutinović izjavila je da je najvažniji cilj ministarstva smanjenje učešća javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu (BDP).

Poslednjih godina učešće javne potrošnje poraslo je za 3,6 procentnih poena, sa 40,4 na 44 odsto. Ove godine će biti slično, odnosno nešto malo manje ako ne bude rebalansa budzeta. Ključno je da sledeće godine dođe do relativnog pada javne potrošnje. Za mene je polazna osnova memorandum o budzetskoj politici, koji je usvojen.

Rebalans budzeta će najverovatnije biti usvojen krajem septembra. Do povećanja rashoda može doći ukoliko bude povećana naplata ali, opet, javna potrošnja ne bi smela da pređe 43 odsto bruto domaćeg proizvoda. Tako bismo ušli u grupu zemalja sa srednje velikom javnom potrošnjom. Da podsetim, postoje države u kojima je javna potrošnja između 35 i 39 odsto BDP-a, zatim zemlje gde je ona 40–44 odsto BDP-a, u koje spada Srbija, i treća kategorija, u koju uglavnom spadaju najrazvijenije zemlje, gde je učešće javne potrošnje veće od 44 odsto BDP-a. Naravno, ja bih se jako obradovala ako bih za naredne četiri godine mogla Srbiju da uvedem u onu prvu grupu.

Ministar finansija Diana Dragutinović izjavila je da je najvažniji cilj ministarstva smanjenje učešća javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu (BDP).

Poslednjih godina učešće javne potrošnje poraslo je za 3,6 procentnih poena, sa 40,4 na 44 odsto. Ove godine će biti slično, odnosno nešto malo manje ako ne bude rebalansa budzeta. Ključno je da sledeće godine dođe do relativnog pada javne potrošnje. Za mene je polazna osnova memorandum o budzetskoj politici, koji je usvojen.

Rebalans budzeta će najverovatnije biti usvojen krajem septembra. Do povećanja rashoda može doći ukoliko bude povećana naplata ali, opet, javna potrošnja ne bi smela da pređe 43 odsto bruto domaćeg proizvoda. Tako bismo ušli u grupu zemalja sa srednje velikom javnom potrošnjom. Da podsetim, postoje države u kojima je javna potrošnja između 35 i 39 odsto BDP-a, zatim zemlje gde je ona 40–44 odsto BDP-a, u koje spada Srbija, i treća kategorija, u koju uglavnom spadaju najrazvijenije zemlje, gde je učešće javne potrošnje veće od 44 odsto BDP-a. Naravno, ja bih se jako obradovala ako bih za naredne četiri godine mogla Srbiju da uvedem u onu prvu grupu.

Ozbiljna poreska reforma mora biti izvršena. Postoje oblasti gde se jasno vidi da smo daleko od evropskih standarda. To posebno važi za akcize i naftne derivate, ali mnogo više na cigarete, koje su najniže ne samo u regionu nego u celoj Evropi. Doduše, tu postoji sporazum s proizvođačima da se one ne diraju do 2010. godine, ali posle toga će biti znatno povećane. Drugo, treba reformisati porez na dohodak građana, pre svega tako što će se uvesti sintetičko oporezivanje. Kad je reč o rashodima, s jedne strane, treba da opada njihovo učešće u BDP-u, a s druge, mora doći do promene njihove strukture. To znači veće učešće izdataka za infrastrukturu, obrazovanje i druge oblasti koje podižu konkurentnost domaće privrede.

Javne finansije sam zatekla u likvidnom stanju. Dakle, više sredstava pristiže nego što se troši. Ali budzet je projektovan s deficitom od oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda, i to je ono što je problem.