Вујовић: Влада Србије ради тимски
У интервјуу за BIZLife др Душан Вујовић министар финансија у Влади Србије, био је врло оптимистичан када је реч о потписивању будућег аражмана са ММФ и сматра да је то договорена ствар. Исказао је чуђење како се неке ствари у Србији ни после 20 и више година не решавају и мишљења је, а зато се прихватио министарског посла, да неки реформски потези морају да се предузму како би се кренуло напред. Иако смо имали прилике да разговарамо о његовим почецима рада у Светској банци, кратких долазака у Београд, одлуци да се прихвати позиције министра у Влади Србије, највећи број питања се, ипак, односио на економску ситуацију Србије.
Према вашем мишљењу, да ли је имало смисла смањење плата и пензија и усвајање програма фискалне консолидације?
Сви елементи смањивања трошкова који укључују плате, пензије и оперативне трошкове су дали ефекте. Успели смо да са очекиваних девет одсто дефицита опште државе исти спустимо на 6,6 одсто БДП или 258 милијарди динара. То је за 2,4 одсто БДП нижи дефицит него што је био. Смањење плата и пензија нам је директно помогло. Повећање пореза у наплати, такође, акциза, ПДВ-а. Имамо резултате који су бољи у односу на прошлу годину и стално се побољшавају.
Мере штедње које смо почели да примењујемо су утицале на смањење дефицита. Преко смањења дефицита на смањење дуга, а самим тим и на побољшање наше ситуације. Иако још увек имамо негативан раст БДП-а и дефицита, преокренули смо токове и очекивања становништва. Пројектујемо да ће ове године учешће дефицита Републике у БДП износити 4,8 одсто БДП. Дефицит ће изности 191,3 милијарде динара, а БДП ће бити 3.970,5 милијарди динара.
Кажете да постоје резултати на приходној страни. А докле се стигло са припремом структурних реформи и реформи јавних предузећа?
Влада припрема акциони програм за предузећа у реструктуирању којим се предвиђа да предузећа која немају шансу буду затворена, а за она друга да се прикупљају понуде. Такође, реформа јавне администрације је веома важна и то не само због трошкова већ и због ефикаснијег функционисања јавне управе и равноправнијег распоређивања запослених. У јавном сектору је тренутно 40 одсто запослених, што је много више у односу на остале секторе.
Реорганизацијом државе и стратешким смањењем броја запослених треба да постигнемо два ефекта: један је ефекат смањења трошкова, а други ефекат шаље сигнале да није држава та која диктира темпо већ то треба да ради приватни сектор. Нама није циљ да отпуштамо већ да отварамо радна места посебно за оне који имају знања које тржиште валоризује, попут инжењера, иноватора и предузетника.
За консолидацију финансија битне уштеде ће се остварити укидањем субвенција и гаранција јавним предузећима и рационализацијом њиховог пословања, као и решењем питања предузећа у реструктурирању и сузбијањем пореске евазије. Поред тога, биће уштеда и на читавом низу активности које ће у маси значајно допринети коначном циљу одрживих јавних финансија.
Фискални савет упозорава на обавезност решавања стања у јавним предузећима. Како планирате да решите проблеме у јавним предузећима?
Свеобухватност нашег програма који се бави питањима макро економске стабилности и питањима фискалне консолидације, укључујући и страну расхода и страну прихода, затим, питањима старих наслеђа предузећа у реструктуирању и питањима унапређења пословања јавних предузећа и јавне администрације, је утолико реалнији, јер распоређује терет и напада кључна места која су била проблематична у прошлости.
Разрешење статуса предузећа чисти терен за нове инвестиције и престаје да даје лажна очекивања. Ове мере побољшавају пословно окружење и стварају предуслове да се привуку стране и домаће инвестиције ТРЕЋЕ генерације. Ако знамо да је прва генерација инвестиција продавала тржиште, а да другу чине такозване опортунистичке инвестиције, које су ту да одговоре на краткорочну тражњу, а не на дугорочне компаративне предности које Србија може да им понуди, долазимо до ТРЕЋЕ генерације када је циљ продаја старих и зарибалих капацитета који су имали структурне проблеме. Петрохемија, Азотара, МСК, Смедерево, Бор су објекти који потенцијално имају стратешку предност, али и велике структурне проблеме и траже озбиљан менаџмент. Високи ризици и неопходно време су два елемента који када се једном остваре имају дугорочне позитивне ефекте. Покушавамо да оживимо и вратимо на економску карту Србије и Балкана пројекте који значе ре-индустријализацију и који значе регионално јачање компаративне предности Србије. Ризици нису безначајни, али су и потенцијални добици велики. Дакле, овај програм постоји да бисмо створили решење за највеће проблеме и отворили простор за инвестиције треће генерације.
Jeдaн oд рaзлoгa oдлaскa вaшeг прeдхoдникa, гoспoдинa Крстићa je чињeницa дa je жeлeo бржe рeфoрмe нeгo штo je у тoм мoмeнту Прeмиjeр биo спрeмaн дa прихвaти. Дa ли je вaш тajминг мeрa у сaглaснoсти сa тajмингoм мeрa прeдсeдникa Влaдe?
Свaкo кo мисли дa Влaдa ниje тимски рaд, пoтцeњуje слoжнoст рaдa у Влaди. Пoстojи институциoнaлнo прaвнa стрaнa, зaтим стручнa стрaнa, a пoстojи и пoлитичкa стрaнa, вoљa и лидeрствo. Mи гa имaмo oд Прeмиjeрa и нeкaдa oн идe бржe oд нaс и нe успeвaмo дa гa стигнeмo, a нeкaдa жeли дa прoвeри сoциjaлнo пoлитичку рeaлнoст спрoвoђeњa пojeдиних пoтeзa, нaрoчитo кaдa oни имajу eфeкaт нa грaђaнe. Taдa oн зaустaви нaс. Свe тo зajeднo oбликуje нaшe oднoсe чиjи je циљ eфикaснoст и рaд нa путу кojим смo крeнули, a тo je пут рeфoрми.
За неке је потпуно разумљиво, а за неке необјашњиво како сте решили да се прихватите министарске позиције. Који су ваши мотиви били?
Од Тајланда, где смо 1979. радили трогодишњи програм који је био фокурисан на фискалну сферу и који је резултирао великим успехом тајландске привреде, па до краја своје професионалне каријере у Светској банци, радио сам на макроекономским питањима са аспекта међународних организација. Наставио сам да радим као консултант и стално сам долазио у Београд. Са премијером сам се срео после Бизнис форума на Копаонику прошле године и тада сам имао прилике да му испричам нека од својих искустава. Премијер се заинтересовао и након победе на изборима позвао ме и понудио ми место у Влади. Ја сам то схватио као могућност да применим своја знања после толико година и у својој земљи. То сам учинио из личних, професионалних и патриотских разлога.
Остатак интервјуа можете погледати на сајту Biz life:
http://www.bizlife.rs/vesti/76197-vujovic-za-bizlife-vlada-srbije-radi-timski