Вујовић: У Србији је јако важно да људи поверују у успех

Интервју министра финансија Душана Вујовића за Нови Магазин

Какви су ваши утисци после треће ревизије, односно пре свега, какво је мишљење Фонда?

Морам да кажем да је ММФ задовољан јер смо на свим пољима остварили, а на највећем броју и премашили оно што смо планирали: и у дефициту централне државе и у дефициту опште државе и у спољнотрговинској размени, односно текућем билансу и инфлацији која је износила свега 1,4 одсто и економском расту који се пројектује на 0,75 одсто ове и 1,75 одсто наредне године…

На шта конкретно мислите, можете ли то мало детаљније да образложите, из ваше перспективе?

У монетарној и у фискалној сфери имамо резултате који су вишеструко бољи од онога што смо планирали. После десет месеци дефицит централног буџета, износио је свега 38,7 милијарди динара. То је готово пет пута боље него што је планирано, јер договорено је, да подсетим, дефицит од 191 милијарде. Како је до тога дошло? Остварили смо све елементе прихода боље него што смо планирали, остварили смо све елементе расхода ниже од онога што смо планирали. Само у једном делу нисмо поносни, а то је да смо остварили мању реализацију инвестиција које се финасирају из буџета. Због чега? Због тога што спорије иде и планирање и извршавање грађевинских радова, али и због законских и административних ограничења. Понекад је јако тешко решити питање експропријације земљишта, обезбеђивање свих потребних дозвола.

Друга област у којој смо постигли јако добар резултат јесте монетарна стабилност. У сред фискалне консолидације ми смо остварили инфлацију од свега 1,4 одсто што је незабележено. Имамо побољшање текућег биланса плаћања који се у целости финасира квалитетним средствима из директних инвестиција. Значи имамо пораст страних директних инвестиција.

Коначно, имамо убрзавање економског раста. Кренули смо са пројекцијама од -1 па су оне ревидране на – 0,5, а онда смо, у сред консолидације, која је иначе рецесиони инструмент, подигли стопу раста на позитивних 0,5 одсто, а сада већ и Фонд говори о 0,75 одсто, док ми очекујемо да ће до краја године бити један одсто. Преокренути раст, у неколико корака, са минус један на плус један говори да реформе хватају тло под собом и да нема проклизавања.

Најширу јавност ипак пре свега интересује повећање плата и пензија. Знамо да су конкретне цифре остављене премијеру Вучићу да их саопшти, али шта је одлучило да одлука о повећању ипак буде донета?

Србија је предузела свеобухватни програм реформи где је иницијална каписла било смањење пензија и плата. Већ шест месеци се говори о томе да ће, ако реформе буду успешне, широк круг људи који су поднели иницијални триошак рефиорми бити компензиран. И било је речено да ће то зависити од успеха друге и треће ревизије.

Резултат треће ревизије показује да је тај фискални простор постоји не само за повећање пензија и циљаних плата, већ и за обезбеђење од могућих ризика. На пример за случај да не дође до планираног смањења броја запослених у јавном сектору, или се догоди било који од ризика у спољном окружењу, почев од миграната, преко повећања цена нафте, до поновног разбуктавања грчке кризе и слично. Ми не желимо да угрозимо резерве које нам гарантују да можемо да адекватно одговоримо на све изазове.

Јако је важно да се ММФ сложио са повећањем плата и пензија иако то одступа од њихових 

стандардних правила ккоје не дозвољавају повећање плата и пензија док траје трогоодишњи програм фискалне консолидације.

Зашто? 

Зато што смо остварили јако добре резултате и што нам верују да ћемо истрајати у реформама и наставити да остварујемо напредак у другој фази структруних реформи.

Колики ће по вашем рачуну бити дефицит на крају ове године? 

Као што сам рекао, дефицит буџета цетралне државе је сада нижи од 40 милијарди. Ја не очекујем да ће он до краја године прећи 80 милијарди што ће бити два одсто бруто домаћег производа. Са Фондом смо договорили да решимо неке старе дугове – нпр. према НИС-у, војним пензионерима – и још увек останемо у оквирима пројектованог дефицита од око 120 милијарди динара.

А колики ће бити укупан фискални дефицит, када се укључе фондови и општине? 

Тај дефицит ће бити око 160 милијарди, а на почетку гоодине је планирано је да он буде 232 милијарде. Уштеда је, дакле, 600 милиона евра.

Шта ће по вашем мишљењу бити највећи изазов за Министарство финасија у идућој години?

Ми смо ове године остварили смањење структурног дефицита од 2,45 одсто. И треба да га смањимо за још око 1,5 одсто у наредне две године. Налазимо се на добром путу. Будућа смањења ће доћи из даље рационализације јавног сектора, из смањења и елиминисања нерационалних субвенција и из повећања ефикасности.

Цео интервју можете прочитати на линку http://www.novimagazin.rs/ekonomija/intervju-dusan-vujovic-u-srbiji-je-jako-vazno-da-ljudi-poveruju-u-uspeh