Саопштење поводом оцене кредитног рејтинга Републике Србије од стране агенције S&P Global Ratings

Агенција за оцену кредитног рејтинга Standard and Poor’s задржала је оцену кредитног рејтинга Републике Србије на нивоу BB, уз позитивне изгледе за унапређење кредитног рејтинга.

Агенција процењује да ће БДП наставити да расте у периоду од 2018. до 2019. године по просечној стопи од 3% и више, и да ће раст бити заснован на већој приватној потрошњи која ће бити подстакнута растом запослености, зарада и стабилном приливу дознака. Услед већег поверења страних инвеститора очекује се и већи прилив директних страних инвестиција, који ће исто тако поспешити економски раст.

Фискалне реформе су довеле до позитивних резултата за које се очекује да ће се наставити и у наредном периоду. Ово је великим делом резултат stand-by аранжмана са Међународним монетарним фондом, који је успешно завршен у фебруару 2018. године. Замрзавање плата и пензија, као и постепено смањење субвенција јавним предузећима, резултoвало је импресивним прилагођавањем од око 4% БДП између 2014. и 2017. године.

Агенција Standard and Poor’s сматра да ће отварање нових поглавља у процесу приступања Европској унији, као и нови вид сарадње са Међународним монетарним фондом, допринети даљим реформама и одржавању макроекономске стабилности. Такође, уочава се и позитиван тренд у спољној трговини. Агенција процењује да ће дефицит текућег рачуна платног биланса, који је у периоду од 2011. до 2014. године у просеку износио 8,7% БДП, бити у просеку на нивоу од 4% у периоду од 2018. до 2020. године, чему ће највише допринети постојећа страна улагања у произвођачке делатности, као и побољшање конкурентности у произвођачком сектору и сектору услуга.

Стабилни изгледи за унапређење кредитног рејтинга уједно су и одраз континуираног смањења јавног дуга. Фискалне реформе су довеле до стабилних јавних финансија, али Агенција сматра да је даље смањење јавног дуга могуће само ако актуелна Влада настави да спроводи реформе. Један од главних циљева у наредном периоду је смањење јавног дуга испод 50% БДП.