Представљен глобални Национални инвестициони план за 2006/2007. годину

Министар финансија Млађан Динкић представио је глобални Национални инвестициони план за период 2006/2007. Основни циљеви НИП-а смањење незапослености, која данас износи 20%, затим одржавање високог привредног раста од око 7%, као и постизање равномерног регионалног развоја, нагласио је министар додавши да ће ове године укупан буџетски суфицит износити 2,1 милијарде евра. До краја 2007. године у НИП биће уложено 1,675 милијарди евра, од чега 415 милиона у 2006. години.

Динкић је подсетио да се НИП финансира из четири извора: приватизационих прихода, буџетског суфицита, кредита међународних финансијских организација и предприступних кредита Европске Уније за период од 2007. до 2011. године. Планирано је да приход од кредита ЕУ ове године износи 250 милиона евра и кретаће се до 500 милиона евра 2011. године.

Приоритети улагања за период 2006/2007. година су пре свега: модернизација саобраћајне инфраструктуре (437 милиона евра инвестиција), подстицање привредног развоја (385 милиона евра), као и модернизација здравственог система (331 милиона евра). Планирају се улагања и у станоградњу, пројекти за побољшање животног стандарда, модернизацију државне управе и

образовање. Министар је нагласио потребу већих улагања у унапређење образовања и најавио посету европског комесара за образовање у току следећег месеца.

Највеће појединачне инвестиције представљају пројекат завршетка коридора 10, за који је предвиђено 250 милиона евра, као и пројекат модернизације клиничко-болничких центара у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, за који је издвојено 150 милиона евра. Министар је нагласио да структура улагања настоји да подстакне развој неразвијених региона, тако да се у овим регионима (на пример у Јужној Србији) инвестира просечно 133 евра по становнику, док у развијенијим општинама као што су Војводина и београдска регија та инвестиција износи 117 евра по становнику.

Националним инвестиционим планом се по први пут у Србији уводи пројектни приступ у финансирању, који подразумева међуресорну сарадњу у реализацији пројеката уз ангажовање екстерних стручњака, као и контролу трошења инвестираног новца и реализације пројеката.