Крстић:Пензиони закон требало променити много раније

Министар финансија Лазар Крстић изјавио је да су измене закона о пензијском систему неопходне, да је те измене требало донети још пре пет-шест година, када су, како је рекао, то радиле и друге земље.

„Србија је пропустила ту прилику и сада не треба да седимо скрштених руку“, рекао је Крстић Танјугу.

Он је указао да су те измене неопходне за одрживост пензијског система и јавних финансија уопште.

Говорећи о подизању старосне границе за жене за одлазак у пензију, Крстић је навео да је у већини земаља у западној Европи то 67 година.

У источној Европи је, каже он, минимум 65 година, док су остале земље, укључујући и Црну Гору, подигле старосну границу за одлазак жена у пензију на 67 година.

„Код нас жене живе три године дуже од мушкараца, а у пензију иду три године раније. Ипак, и код нас старосну границу не треба мењати нагло, већ постепено. Ми би до 2032. године требало да се прилагодимо новој стварности у којој живимо“, рекао је Крстић.

Нацрт поменутог закона, према његовим речима, предвиђа олакшице за одлазак у пензију жена које су и мајке.

„И то је пракса развијених земаља. Рецимо, Немачке. Иако наше јавне финансије нису у ситуацији да се пореде са западноевропским, то је пракса коју желелимо да усвојимо“, истакао је Крстић.

О бенефицираном радном стажу, министар финансија каже да су измене и допуне усмерене ка томе да се укине бенефиција за оне који то објективно не заслужују.

„Примера ради, секретарица у војсци или у полицији нема разлога да остварује право на бенефицирани радни стаж, уколико то не остварује секретарица која ради било где другде“, навео је он.

Пенали за превремени одлазак у пензију или, како је рекао, актуарски пенали су пракса у свим земљама западне и источне Европе, а предлог за Србију је око четири одсто месечно све док се не достигне услов за стицање пензије.

„То није потребно усвојити само зато што је стандард, већ и зато што се код нас нешто мање од трећине људи пензионисало, а да нису испуњавали услове“, рекао је Крстић.

Осврнувши се на препуцавања која прате најављене измене овог закона, Крстић је рекао да у источној Европи практично нема земље која у јеку светске економске кризе, од 2008. до 2012. године, није предузела овакве или сличне мере.

„На пример, у Републици Српској услов за пензионисање жена је био 60, а за мушкарце 65 година у 2008. години, а у 2012. је та граница изједначена на 65 година за жене и мушкарце“, навео је министар и додао да је исти случај са Хрватском.

Када је реч о Црној Гори, он је указао да је 2008. године граница за пензионисање жена била 60, а мушкараца 65 година, а да је данас она изједначена на 67 година за оба пола.