Крстић: Буџет прављен реално, не у политичке сврхе

Министар финансија Лазар крстић изјавио је да је буџет за 2014. годину прављен реално, а не у политчке сврхе и да га као таквог треба подржати.

„Ставке у буџету не одређује то ко је политички јачи, а ко слабији, ко је у политичкој позицији да добије више, а ко мање. Овај буџет је прављен тако да по сваком министарству осликава оно што ресорни министри сматрају основним приоритетима са становишта државе“, објаснио је Крстић у интервјуу за данашњу „Политику“.

Министар је навео да је притисака било, „али оног тренутка када смо постигли консензус око мера које смо и јавно изнели већ смо дошли у фазу када су сви фактори дубоко свесни ситуације у којој се земља налази и одрицања која су морала да се десе“.

Крстић је рекао да је Министарство културе због увођења јавног сервиса у његову надлежност и финансирања добило знатно више новца за наредну годину, а и када се то изузме добило је више средстава него ранијих година.

„Свестан сам ситуације у култури и знам да ни то није довољно, али ипак је корак у правом смеру“, оценио је министар.

Предлог буџета за 2014. годину, који је Влада усвојила у петак и упутила у скупштинску процедуру, предвиђа приходе од 930 милијарди динара који ће се највећим делом остварити од пореза на додату вредност и акциза.

„Предвидели смо расходе од 1.113 милијарди динара док ће буџетски дефицит бити на нивоу од 4,6 одсто бруто домаћег производа што је око 183 милијарде динара“, прецизирао је Крстић.

За 2014. годину он предвиђа раст БДП-а од један одсто, а просечну инфлацију од 5,5 одсто. Вредност српског БДП-а, или свега оног што се створи у једној години требало би да нарасте на четири хиљаде милијарди динара.

„С мерама које смо предузели буџетски дефицит ће износити 4,6 одсто БДП. То је на нешто мањем нивоу него што је предвиђано ребалансом јавних финансија за ову годину. Што се тиче консолидованог бужета државе полазна тачка дефицита за 2014. годину на републицком нивоу била би шест одсто“, рекао је Крстић.

Упитан да ли може да се затвори конструкција јавних финансија за ову годину, министар је одговорио да се влада суочава са нижим приходима него што је предвиђено ребалансом, али да су одмах после реконстукције предузете мере ограничавања расхода које су дале резултате у складу са очекивањима.

„Буџет се у текућој години реализује по плану, а ликвидност буџета је обезбеђена“, каже министар, али је најавио могућност издавања еврообвезница, као и различите друге изворе финансирања с другим државама или међународним финансијским институцијама као што је Светска банка.

„Ми ћемо обезбедити јефтиније задуживање из два извора – то су позитивни кредити за финансирање буџета које нам даје Светска банка, али и Руска федерација. Раније нисмо могли да их добијемо јер нисмо имали адекватне мере опоравка економије, а сада се та ситуација мења“, објашњава Крстић, који подсећа да је Светска банка дала Србији позитивну оцену економских мера.

„Други извори били би билатерални аранжамни које можемо да направимо с другим земљама, а ту мислим на зајам Уједињених Арапских Емирата. Ту сам врло оптимистичан“, рекао је министар.

Он је навео да је план финансијске консолидације за наредне три године усвојен с фисаклном стратегијом за 2014. годину на седници владе у петак и да буџет не треба гледати као нешто што траје једну годину, већ у ширем контексту економског опоравка државе.

„За то су потребне наредне три до четири године. На страни финансија циљ је стабилизавија јавног дуга до 2016 и 2017, као и промена његовог тренда раста. Уопште у економији нам је циљ и повећање запошљавања“, нагласио је Крстић који је подвукао и да економске мере нису маркетнишки и предизботни трик већ последица озбиљне анализе после које је постало јасно да нема другог начина.

На питање колико је реално да држава заустави раст јавног дуга министар каже да ту нема пуно избора и да се до 2016 и 2017 мора зауставити раст јавног дуга. „План за то је реалан, одговоран и то су препознале и међународне финансијске институције И стручна јавност“, напоменуо је Крстић додајући да за два месеца није чуо ниједну реалну алетрантиву понуђеним мерама.

„Смиривање дуга и смањење дефицита нису последице само фискалних већ и системских интервенција, јер када донесете сет закона који вам гарантују другачије функционисање јавног сервиса онда се и потрошња врати у нормалне оквире“, објаснио је Крстић.

Поводом сарадње са ММФ, Крстић каже да је Србија економским мерама повратила кредибилитет код финансијских институција и да ће наставити техничку сарадњу са ММФ, као и да ће влада одлучити који облик евентуалног аранжмана бисмо успоставили.

На питање колико ће пореске обевезнике коштати покривање губитака угашене Привредне банке Београд, министар наводи да су банци Поштанска штедионица у склопу трансакције пребачене обвезнице у вредности од 11 милијарди динара.

„То је новац који је потребан да би се осигурала капитална адекватност Поштанке штедионице. Коначна цена трошкова Привредне банке биће позната када будемо видели колика је неадекватност њеног кредитног портфолија. Тај износ неће бити мали, али ми морамо да осигурамо надзор нашег финансијског сектора и пословања банака“, сматра министар. Он каже и да је влада са Народном банком Србије предузела мере да оснује заједнички комитет за финансјику стабилност који ће редовно сагледавати стање у финансијском сектору.