Меморандум о буџету и економској и фискалној политици за 2008. годину, са пројекцијама за 2009. и 2010. годину, 5. јул 2007. године

На основу члана 14. став 1. тачка 1) Закона о буџетском систему (“Службени гласник РС“, бр. 9/02, 87/02, 61/05 – др. закон, 66/05, 101/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 85/06 и 86/06 – исправка),

Влада усваја

М Е М О Р А Н Д У М

О БУЏЕТУ И ЕКОНОМСКОЈ И ФИСКАЛНОЈ ПОЛИТИЦИ ЗА 2008. ГОДИНУ, СА ПРОЈЕКЦИЈАМА ЗА 2009. И 2010. ГОДИНУ

И. УВОД

1. Макроекономски оквир

Република Србија је у 2006. години остварила значајне макроекономске резултате у погледу привредног раста, макроекономске стабилности, раста извоза, побољшања ефикасности привреде, прилива страних директних инвестиција, али уз висок спољнотрговински дефицит и одржање незапослености на високом нивоу.

Макроекономска кретања у 2006. години обележена су високим реалним растом бруто домаћег производа (БДП) од 5,7% и редукцијом инфлације на 6,6%. Поред тога, постигнут је значајан раст извоза од 31,2% и континуирани раст девизних резерви. Тренд високог раста привредне активности и смањивања инфлације настављен је у 2007. години. Процена реалног раста БДП у 2007. години износи 7%, а процена раста цена на мало 6,5%. Према проценама Републичког завода за статистику раст БДП, у првом кварталу 2007. године, у односу на исти период претходне године, износио је 8,7%.

Узимајући у обзир макроекономску стабилност и процес структурног прилагођавања за период од 2008. до 2010. године пројектован је реални раст БДП по просечној стопи од 6,3%, са тенденцијом убрзавања како буде одмицао процес реструктурирања и транзиције економије. Пројекцијом је предвиђено да се тренд смањивања инфлације настави у наредном периоду и да се инфлација сведе на процењених 4% у 2010. години. Остваривању пројектоване стопе раста БДП највише ће допринети снажан раст извоза робе и услуга од 21,9%, просечно годишње, и раст инвестиција од 15,4%, просечно годишње. Раст домаћих и страних инвестиција је неопходан за модернизацију привреде, посебно инфраструктуре и за подизање нивоа извоза као кључне компоненте раста економије. На основу раста БДП и инвестиција у наредне три године очекује се раст запослености и стандарда грађана.

Основне претпоставке макроекономског оквира за раст и стабилност српске привреде у наредне три године су:

· Вођење чврсте фискалне и монетарне политике, које стварају основу за макроекономску стабилност;

· Убрзање структурних реформи, посебно завршетак приватизације преосталих друштвених предузећа и убрзано реструктурирање и приватизација државних предузећа;

· Јачање приватног сектора који ће креирати нове инвестиције, извоз, нова радна места и запослити раднике који остају без посла у процесу транзиције привреде и младе који завршавају образовни процес;

· Унапређење пословне климе и стварање конкурентског амбијента и услова за нове инвестиције и промену структуре производње.

Испуњење наведених очекивања резултираће у доминантном учешћу приватног сектора у економији након приватизације постојећих и оснивања нових предузећа, успостављању целовитог правног оквира за функционисање тржишне привреде, кроз доношење и примену системских закона хармонизованих са регулативом ЕУ, активној улози Владе у вођењу економске политике и побољшању пословног амбијента и кредибилитета земље.

2. Фискална политика

У Републици Србији, у периоду од 2001. до 2006. године, извршена је свеобухватна реформа јавних финансија, доношењем новог законодавног оквира и изградњом нових и модернизацијом постојећих институција. Спроведене фискалне реформе кључно су допринеле успостављању макроекономске стабилности и стварању погодних услова за инвестирање и раст привреде Србије.

Међутим, у другој половини 2006. године, значајно је повећана јавна потрошња, чиме је направљено одступање од чврсте фискалне политике која је реализована од средине 2004. године. Осим тога у другој половини 2006. године потписани су протоколи и уговори и донети су закони на основу којих је значајно повећан ниво јавне потрошње у 2007. години, док су приходи смањени. Процењује се да је првенствено услед наведених мера учешће консолидованих јавних расхода у БДП у 2007. години повећано у односу на претходну годину за 3,3 процентна поена, док је нето резултат (суфицит / дефицит) погоршан за око 2,2 процентна поена БДП. Резултат експанзивне фискалне политике, у комбинацији са прекомерним растом зарада и кредитном експанзијом, је убрзан раст домаће тражње, почев од последњег квартала 2006. године. Експанзија тражње је највећим делом пренета на повећање спољнотрговинског дефицита, а у мањој мери је “повукла” домаћу привредну активност, док су цене остале стабилне. С обзиром на то да је остварени ниво спољнотрговинског дефицита дугорочно неодржив, неопходно је предузети микс мера за његово смањење. У томе кључну улогу има фискална политика, али је важан и допринос политике зарада, монетарне политике и политике курса.

Смањење спољнотрговинског дефицита захтева снажно фискално прилагођавање у 2008. години кроз смањење учешћа јавних расхода у БДП за 1,5 до 2 процентна поена. Планирано је да се и у 2009. години учешће јавних расхода у БДП смањи за додатних 0,5% БДП. Циљ планираног фискалног прилагођавања је смањивање високог спољнотрговинског дефицита, преко смањивања домаће тражње.

Кључне мере за смањење јавне потрошње у односу на БДП су: замрзавање фонда плата буџетских корисника током целе 2008. године на нивоу који ће бити достигнут у новембру 2007. године тј. након реализације раније потписаних протокола о повећању плата; смањење расхода за робе и услуге буџета Републике за 10% у односу на средства која су предвиђена буџетом за 2007. годину; смањење субвенција за 5% у односу на средства предвиђена буџетом за 2007. годину; смањење јавних инвестиција буџета Републике за око 20% у односу на планирана средства у 2007. години.

Консолидовани јавни приходи ће у наредном периоду задржати приближно исто учешће у БДП, а у истом периоду доћи ће до смањења учешћа јавних расхода. Резултат оваквог кретања јавних прихода и јавних расхода је избалансираност консолидованог биланса сектора државе у 2008. години, уз благи суфицит у последње две године средњорочног периода.

У наредном периоду наставиће се фискалне реформе које ће обухватати побољшања пореског система, реструктурирање јавне потрошње, повећање транспарентности јавних финансија, јачање пореске и царинске администрације и др.

3. Структурне реформе

Планирани макроекономски циљеви, који се односе на високе стопе привредног раста, раст извоза и инвестиција у фиксни капитал неће бити оствариви уколико се не настави процес структурних реформи. Најбитнији задаци у домену структурних реформи биће завршетак процеса приватизације друштвених предузећа, банака и осигуравајућих друштава, наставак реструктурирања и почетак приватизације јавних предузећа, стварање повољног пословног амбијента за развој малих и средњих предузећа и привлачење страних директних инвестиција, као и наставак реформе управљања јавним финансијама и реформе државне управе.

Приоритет рада Владе у наредном периоду у јавном сектору биће спровођење преосталих неопходних мера у јавним предузећима, како би се ова предузећа оспособила за тржишно пословање, а потом и за делимичну или потпуну приватизацију.

Наставком спровођења структурних реформи повећаће се притисци на тржишту рада, те ће неопходан задатак политике Владе бити подстицање развоја и раста малих и средњих предузећа, како би се извршило амортизовање негативних притисака које изазива процес структурних реформи у привреди. Највећи допринос промени негативног тренда на тржишту рада могло би дати привлачење страних директних гринфилд инвестиција, али да би се то остварило неопходно је извршити даље побољшање инвестиционог амбијента, првенствено правног система.

Управљање јавним финансијама се перманентно унапређује. У наредном периоду акценат реформи у овом подручју биће на јачању контроле јавних финансија оснивањем Државне ревизорске институције, унапређењу система средњорочног планирања, смањивању расхода путем реформи пензијског и других система социјалног осигурања, повећању ефикасности наплате пореза и смањивању простора за вршење пореске евазије. Адекватним државним улагањима у инфраструктуру повећаће се конкурентност Републике Србије, дати значајан импулс привредном расту и омогућити остваривање зацртаних стратешких циљева. Један од основних принципа на коме ће се заснивати државна улагања биће исправљање регионалних диспаритета у погледу степена привредне развијености.

Реформа јавне управе ће за циљ имати стварање ефикасне администрације, при чему ће се реформа заснивати на принципима децентрализације, деполитизације, професионализације и рационализације.

Адекватним координисањем политика, које се заснивају на раније усвојеним стратегијама омогућиће се остваривање утврђених циљева и стварање услова за даљи напредак Републике Србије. Једна од битних карактеристика структурних реформи у наредном периоду мора бити брзина њиховог спровођења, како би се што пре исправиле неравнотеже у привреди и друштву и створили неопходни услови за остваривање одрживог и релативно високог привредног раста и развоја у наредном средњорочном периоду. Извесно је да трошкови спровођења структурних реформи у многим секторима у кратком периоду могу бити високи, али користи које ће се остварити њиховим спровођењем треба да допринесу даљем расту и развоју српске привреде и друштва у целини.

Преузмите цео документ: