Smanjen deficit u toku prošle godine za 2,2 odsto DBP

Ministar finansija Mlađan Dinkić je na konferenciji za novinare, predstavljajući rezultate rada ministarstva u prethodnih godinu dana, istakao da je u prošloj godini, smanjen budzetski defict za 2,2 odsto društvenog bruto priozvoda (DBP) i to zahvaljujući merama koje su preduzete od 1. jula 2004. godine.

«Srbija je na ovaj način ostvarila svojevrstan rekord, jer gledajući zemlje u istoriji tranzicije, nijedna nikada nije uspela da smanji deficit u toku jedne godine za 2,2 odsto DBP», naglasio je Dinkić.

Ministar finansija je, takođe, istakao i da je prošle godine usvojeno 40 zakona koje je ovo ministarstvo predložilo. Među usvojenim zakonima su:

Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV), Zakon o porezu na dobit, izmene Zakona o porezu na dohodak građana.

On je posebno naglasio da je zahvaljujući usvajanju Zakona o igrama na sreću budzet počeo da se puni prihodima i to najviše od Državne lutrije Srbije, pošto su uplate za «loto» preko 200 miliona dinara, u jednom kolu.

Dinkić je najavio da će uskoro biti objavljen i tender za izdavanje licenci za kazina, kao i to da su najveći lanci svetskih kazina izrazili interesovanje za razvijanje te oblasti i kod nas.

Kao jedan od značajnih rezultata rada ovog ministarstva, Dinkić je istakao i smanjenje javnog duga Srbije na oko 55% DBP sa 170% DBP, koliko je iznosio pre četiri godine.

«Ukupan spoljni javni dug, odnosno ono što je obaveza Republike Srbije prema poveriocima u zemlji i inostranstvu je 5,6 milijardi evra», objasnio je Dinkić i dodao da postoji i privatni dug građana ili preduzeća za koji država ne garantuje pred stranim poveriocima.

Ministar je istakao da postoji i veliki broj ponuda za refinansiranje duga koji dospeva 2009, odnosno 2010. godine, a kao razlog za povećanje ponuda naveo je to što je Srbija prošle godine dobila kreditni rejting B+.

«Dobijanje ovog rejtinga predstavlja najvažniji finansijski rezultat ostvaren u prošloj godini», rekao je Dinkić.

On je ukazao i na to da je u protekloj godini ubrzana i reforma bankarskog sistema u Srbiji.

«Naš bankarski sistem bi, zahvaljujući prilivu novih stranih banaka i jačanju domaćih, trebalo da postane jedan od najkonkurentnijih u jugoistočnoj Evropi», izjavio je ministar finansija.

Prema njegovim rečima, jedan od osnovnih «stubova» ekonomske politike u narednom periodu biće i restruktuiranje javnih preduzeća, između ostalih JAT-a, PTT-a, ŽTP-a.

Ministarstvo finansija neće više tražiti kredite međunarodnih finansijskih institucija za razvoj putne infrastrukture, već će objaviti tender za koncesije; dok će, s druge strane, tražiti od međunarodnih institucija, kao što je Evropska investiciona banka, da svoja sredstva odobre za modernizaciju železnice.

«Železnica će nam biti prioritet za korišćenje sredstava od međunarodnidnih finansijskih institucija zbog njenog značaja u prevozu robe», rekao je Dinkić i dodao da će se značajna sredstva izdvojiti i za čišćenje rečnih tokova Dunava i Save.

On je, takođe, rekao da će se auto-putevi graditi koncesijama i od prihoda od putarina.

Ministar Dinkić je, prilikom predstavljanja rezulatata rada, naveo i tri najveća problema

domaće ekonomije: inflacija, nezaposlenost i spoljno-trgovinski deficit.

«Inflaciju ćemo oboriti u drugom kvartalu ove godine, vođenjem čvrste monetarne i fiskalne politike, kao i

kontrolisanjem plata u državnoj službi i javnom sektoru», istakao je on.

Govoreći o rešavanju problema nezaposlenosti, Dinkić je rekao da je juče usvojena Uredba o utvrđivanju programa mera za podsticanje zapošljavanja nezaposlenih fizičkih lica koja su registrovana kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kako je dalje naveo, za najkasnije dve nedelje biće objavljen konkurs za dodelu ovog kredita.

Dinkić je naglasio i da je PIO fondu uplaćen novac za penzije, a da će isplata koja bude realizovana krajem marta biti uvećana za 12 odsto, zbog usklađivanja sa rastom plata i cena u poslednjem kvartalu.

Što se budzetskih viškova tiče, oni će se, prema Dinkićevim rečima, ulagati u programe za podsticanje izvoza, kapitalne investicije, turizam, kulturu, obrazovanje i sport.