Vujović: Reforma javnih finansija kičma svih reformi

Ministar finansija Dušan Vujović za RTS je govorio o predstojećoj poseti delegacije MMF-a Srbiji, o suficitu u državnoj kasi i nastavku reformi javnih finansija, za koje tvrdi da su kičma svih reformi.

O čemu će se razgovarati sa misijom MMF-a koja u Beograd stiže za 10 dana, na razgovore o sedmoj reviziji aranžmana?

Teme sledeće revizije MMF-a su ustanovljene još pre dva meseca, precizirane pre mesec dana, pre odlaska Vlade u tehničku vladu. Znači teme se znaju, teme su nastavak makroekonomskih reformi kako su bile dogovorene, teme su nastavak strukturnih reformi.

Sad se nalazimo praktično u onom momentu gde je potrebno rešiti status nekih javnih preduzeća, nekih preduzeća u restrukturiranju, posebno sa stanovišta plaćanja energetskih troškova, finansijske discipline, unapređenje efikasnosti poslovanja menadzmenta.

Da li MMF vrši pritisak da se ubrzaju reforme javnih i državnih preduzeća, jer to ne idu po planu, kako je dogovoreno?

MMF ima svoj standardni pristup, kad smo se dogovarali o tim programima, oni su procenjivani u odnosu na naše viđenje potrebnih koraka, negde su ostavljeni dugački rokovi da se te stvari realizuju. Ispostavilo se da se neke stvari teže realizuju zbog toga što postoje otpori, zbog toga što su potrebne tehničke pripreme, zbog toga što neki procesi uzimaju više vremena, pogotovo kad se tome doda da smo izgubili dinamiku prošle godine s parlamentarnim i ove godine s predsedničkim izborima.

Sve to utiče, neki procesi zahtevaju više vremena, a Fond ima razumevanja kad nam je zbog nekih drugih stvari potrebno više vremena da se neke stvari realizuju na način na koji je to originalno planirano. Traže od nas da realizujemo program koji smo sami doneli.

U vašem delu, u domenu javnih finansija, situacija je znatno bolja od dogovorene s Fondom, imamo suficit u kasi.

Stanje je znatno bolje. Mi smo krajem maja imali suficit u državnoj kasi u odnosu na plan, za 50-60 milijardi smo ispred plana, to je 400-500 možda 600 miliona evra kad se pogleda na nivou opšte države, toliko se nalazimo ispred onoga što smo planirali. Time se smanjuju potrebe za zaduživanjem, smanjuju se potrebe na mnogim drugim frontovima, ali to još ne znači da se nalazimo u lagodnoj poziciji.

Prostor nam je ograničen, sami smo sebi postavili ograničenja na strani rashoda. Ovo se uglavnom ostvaruje dobrim prihodima koji su i na strani poreskih i neporeskih prihoda i to je dobro i to treba nastaviti, a na strani rashoda moramo da tražimo načine da budemo efikasniji, da oslobodimo prostor za veće trošenje na stvari koje su nam potrebne.

Da li imate računicu, odnosno koliki suficit očekujete do kraja godine?

Uvek je teško projektovati do kraja godine. Biće promenjena Vlada Srbije ovih dana tokom juna i nova vlada će verovatno sagledavati gde smo stigli za prvih šest meseci i da li je potrebno revidirati te cifre. Fond obično revidira cifre, mi smo već posle prvog kvartala razmišljali da revidiramo projektovani deficit sa 1,7 na 1,3 koliko je bilo prošle godine i to je nešto što će se sigurno dogoditi, takva revizija deficita će se dogoditi.

Da li će ići dalje od toga zavisi da li će se kompenzovati u narednim mesecima usporavanje privrednog rasta iz prvog kvartala, kakvo će biti okruženje, šta očekujemo od izvoza, šta očekujemo od investicija, od nove zaposlenosti, mi to dinamički posmatramo u svakom momentu i onda periodično s Fondom razgovaramo da li je potrebno vršiti revizije ili ne.

S obzirom na dobro stanje u budzetu, kada je realno očekivati povećanje plata i penzija?

Ja sam već više puta govorio da je ceo smisao trogodišnjeg programa bio u tome da dovedemo celu privredu, stanje javnih finansija, u situaciju da može trajnije da povećava plate i penzije, na duži rok. Ja mislim da ćemo taj cilj sigurno ostvariti. Od ovih najava koje smo čuli u poslednje vreme, ja bih prepustio da nova vlada, kad se formira i sedne sa MMF-om da razgovara o reviziji programa i eventualnim izmenama, priča o tome. Mislim da bi bilo preuranjeno govoriti bilo šta na tu temu. Smatram da je od početka 2018. godine vrlo realno da razmatramo koja je to održiva putanja za naredne tri godine, a dotle bih prepustio novim ljudima da o tome razgovaraju.

Da li to znači da biste sa Fondom uskoro mogli da počnete razgovore o rebalansu, pa da se to desi u septembru?

Rebalans je potreban kada podbacuju prihodi. Nemamo razloga, ne očekujem formalnu potrebu za zakonskim rebalansom i to je pitanje za novu vladu i ministra finansija – da li će situacija biti takva da se zahteva rebalans ili ne, ali ja ne očekujem to.

Dakle, nije isključeno da se to povećanje desi pre budzeta za narednu godinu?

Ja ništa ne bih isključio, ali mislim da nije realno obećavati pre nego što se to detaljno bude razmatralo.

Foto: Tanjug