Vujović: Obavezali smo se da ćemo prekinuti “vezu” između budzeta i javnih preduzeća
Ministar finansija Dušan Vujović za Novi Magazin otkriva zašto nisu uspeli pregovori sa Esmarkom, a jesu sa MMF-om. Prenosimo deo intervjua:
Neuspeh pregovora sa Esmarkom ipak se nije odrazio na aranžman sa MMF-om. Zašto?
Ovo što se desilo sa Železarom nije moglo da ima nikakve posledice na pregovore sa MMF-om zato što smo mi u uslovima koje smo sa Fondom dogovorili predvideli rešavanje statusa Železare, a ne nužno privatizaciju. Privatizacija je bila jedna od tri opcije, druga je bila ugovor o menadzmentu, tj. upravljanju, gde je ključni uslov da nema više subvencija, i treća mogućnost je stečaj.
Da se zadržimo malo na privatizaciji “Smedereva”. Da li je do neuspeha došlo i zbog toga što je Vlada favorizovala Esmark?
Ne, nikako. Tačno je da je na naš poziv za iskazivanje interesa odgovorilo desetak kompanija, od kojih je 7-8 bilo realnih pretendenata, ali se na tender javio samo Esmark.
Jer je već unapred bio proglašen pobednikom.
Ne, nego zato što smo mi u tenderskim uslovima napisali da će prednost imati firme koje ponude tzv. integralni proces i integralni menadzment. Integralni proces znači da se ide od rude i koksa do finalnih proizvoda sa poboljšanjem njihovog kvaliteta, a integralni menadzment da se nudi cela ekipa od petnaestak menadzera koji bi vodili sve, od interne bezbednosti fabrike do plasmana.
Da se vratimo na MMF. Šta je po vašem mišljenju najvažnija stvar u tom sporazumu?
Najvažnije je to što su u njega uključene strukturne reforme. To znači, prvo rešavanje sudbine 512 preduzeća u restrukturiranju, drugo, reforma javnih preduzeća i, treće, reforma javne uprave.
Ako Železara nije problem, da li to važi i za javna preduzeća?
Vlada je u svom Memorandumu o ekonomskoj politici rekla da moramo da zatvorimo kanale kroz koje su, bez kontrole, curila državna sredstva. Železara je za sporazum sa Fondom najvažnija, ali su u istoj kategoriji Srbijagas i Železnice, Azotara, Petrohemija i svi gubitaši. Njihova stečajna prava u odnosu na budzet ,da dobijaju permanentno neku pomoć, ili kroz subvencionisanme kredite, direktne subvencije, neplaćanje gasa, struje, ogromna su. MMF, pre svega, interesuje da se prekine ta pupčana vrpca između budzeta i javnih preduzeća. I mi smo se obavezali da ćemo to učiniti.
I to je zapisano u budzetu?
Naravno. U budzet smo već stavili, što je prošlo potpuno bez komentara , da neće više biti davanja garancija za kredite za likvidnost. Država će preuzimati finansijski rizik samo u slučajevima u kojima se kreditima rešavaju strukturni problemi. Daćemo garanciju Železnici za restrukturiranje, ali ne više za tekuće finansiranje. Nastavićemo da im dajemo subvencije koje ne možemo preko noći da ukinemo, ali ćemo ih smanjivati i reći ćemo im da to mora da bude sastavni deo programa restrukturiranja, od promene menadzmenta do podele tog preduzeća, i vremenski definisano.
A smanjenje fiskalnog deficita?
Mi smo tu već postigli značajne rezultate. Jer, deficit opšte države smanjen je sa 8,8 odsto u julu, kad sam ja preuzeo kao vršilac dužnosti mesto ministra finansija, na 6,6 odsto prema podacima objavljenim u januaru. Znači, mi smo već za 2,2 odsto smanjili učešće deficita opšte države u bruto domaćem proizvodu, što niko nije verovao. U papirima MMF-a i dan danas stoji da ćemo deficit spustiti na osam odsto, i to je bilo dobro, a mi smo spustili za 1,4 procentna poena više nego što je Fond predviđao u decembru, kad smo završili prvu rundu razgovora.
Znači, ključ su strukturne reforme, šta to znači?
Dogovorili smo ono što je veoma bitno i što do sada nikada nije bilo u mojoj praksi, suštinski tandem mera Fonda, sa jedne, i kredita Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, sa druge strane. Te dve stvari smo povezali. Dakle, Fond je potpuno predao Svetskoj banci i EBRD-u da nam kreditima prate restrukturiranje javnog sektora: reformu EPS-a, Železnice, Srbijagasa pripremu Telekoma za privatizaciju i sve ostalo. Za svako od tih preduzeća biće odobren kredit koji će sadržati matricu mera koje moraju da se urade.
Kad će početi restrukturiranje javnih preduzeća?
Već je počelo u decembru. Predstavnici Svetske banke su došli i snimaju situaciju u EPS-u, Železnicama… Za njih se takođe pripremaju krediti. Oni će postati efektivni tek od 1. jula, pošto to ulazi u sledeći četvorogodišnji plan Svetske banke.
Zna li se koliko je to para?
Svetska banka će u toku ove godine dati sveukupno 630 miliona dolara. Hoće li sve biti povučeno u ovoj godini ili ne, to je pitanje brzine reformi, ali je najvažnije da taj proces ima sigurnu osnovu i krene.
Da li je planirano da uzmemo kredit i od MMF-a?
Ne. Ovo je stend-baj aranžman iz predostrožnosti, što znači da nije predviđeno da uzmemo kredit od MMF-a, ali možemo ako nam novac zatreba. Imamo i dovoljnu fiskalnu likvidnost i dovoljnu platno-bilansnu likvidnost, imamo deset i više milijardi evra u deviznim rezervama, nama ta podrška ne treba. Sa druge strane, mogućnost povlačenja kredita stoji kao garancija svim investitorima za ne daj bože, ako zatreba.
Koliko nam je novca na raspolaganju?
Oko milijardu evra.
Rekli ste da je deficit znatno više smanjen nego što je očekivano. Kako ide naplata poreza ove godine?
Naplata poreza ide odlično. Od avgusta meseca nama su sve veličine porasle. Za prošlu godinu imate podatke koji su već saopšteni. Prvih pedeset dana ove godine imamo povećanje prihoda i od PDV-a i od akciza u odnosu na prošlu godinu. Sa 19. februarom smo imali suficit od dvadeset milijardi dinara. Za prvih devedeset dana bio je projektovan deficit od 55 milijardi, a mi se posle prvih pedeset dana nalazimo na suficitu od dvadeset milijardi dinara.
Vlada je za ovu godinu, kao i MMF, predvidela pad BDP-a za pola odsto. Odustajete li od svoje procene?
Ja govorim o podacima za januar. Januar prošle godine merim u odnosu na januar ove godine. Ove godine u januaru od tog rasta još ništa nije realizovano. Ne odustajemo od procene. Imali smo konzervativnu procenu što se tiče ekonomskog rasta. Da se razumemo, nakon pada BDP-a od 3,7 odsto na kraju trećeg tromesečja 2014, predvideli smo da ćemo prošlu godinu završiti sa padom BDP-a od dva odsto. Ostvaren je, međutim, minus od 1,8 odsto. Možda se nekome čini da je to beznačajno, ali ja mislim da nije zanemarljivo. To ipak znači da počinjemo da radimo bolje nego što smo projektovali. Za 2015. godinu, zbog prošlogodišnjeg pada, projektovali smo minus od 0,5 odsto, pa onda plus od 1,5 odsto 2016. i rast od dva odsto 2017. godine. Ima razloga, međutim, da budemo optimisti. I Fond već u svojim poslednjim analizama revidira te procene naviše, one će biti ili nula ili blago pozitivan rast. Sve nam je bolje nego što smo originalno projektovali: manji nam je deficit, veći nam je rast, brže nam je oživljavanje privrede, veći nam je nivo potrošnje, veći su nam dotoci sredstava i od PDV-a, i od akciza, i od neporeskih prihoda, tj. od dividendi javnih preduzeća, naveo je ministar.
Intervju sa ministrom finansija pročitajte na sajtu nedeljnika Novi magazin