Vlada Nemačke obezbedila 120 miliona evra pomoći Srbiji

Ministarka finansija u Vladi Republike Srbije Diana Dragutinović i šef Odseka za saradnju sa zemljama jugoistočne Evrope u Ministarstvu za privrednu saradnju i razvoj Nemačke Leo Krojc potpisali su danas Zapisnik o pregovorima vlada dveju zemalja u oblasti razvojne saradnje za 2009. godinu.

Ministarka Dragutinović je na konferenciji za novinare, održanoj nakon potpisivanja Zapisnika, ukazala na to da je pomenutim zapisnikom Nemačka Srbiji obezbedila 120 miliona evra pomoći za 2009. godinu.

Ona je istakla da je ova podrška rezultat nemačko-srpskih pregovora koji su upravo okončani u Beogradu, i podsetila na to da je Nemačka od 2000. godine Srbiji obezbedila 870 miliona evra.

Takođe, Dragutinović je istakla da je ovo pravi način da se proslavi devet godina uspešne saradnje, posebno u trenutku kada se i Srbija i Nemačka suočavaju sa posledicama ekonomske krize i kada svi u svetu osećaju nedostatak kapitala.

Ministarka je precizirala da je Nemačka za 2009. godinu Srbiji obezbedila ukupno 155 miliona evra pomoći, od čega je 121 milion obezbedila Vlada Republike Nemačke, a nešto više od 33 miliona evra Nemačka banka za obnovu i razvoj u vidu povoljnih kredita.

Prema njenim rečima, pomoć je namenjena podsticanju energetske efikasnosti, zapošljavanju i unapređenju kapaciteta državne administracije i građanskog društva.

Krojc je istakao da se pomenutim sredstvima i projektima saradnje želi podstaći ekonomski i društveni razvoj Srbije, ali da je, pored spremnosti na pomoć, potrebna i spremnost da se saradnja sprovede u delo, i ocenio da se to u Srbiji čini na veoma efikasan način.

Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas istakao je da je Nemačka pouzdan prijatelj Srbije na putu ka EU, i dodao da je sa 870 miliona evra ukupne pomoći ta zemlja, pored SAD, najveći bilateralni donator Srbije.

Prema njegovim rečima, cilj podrške u iznosu od 120 miliona evra jeste da se pruži direktna pomoć građanima i time pokaže solidarnost nemačkih građana, kao i da se građanima Srbije kroz različite projekte približi regulativa EU, čije je usvajanje na dobrobit svih njih.

Mas je precizirao da je veliki deo nemačkih sredstava za ovu godinu namenjen direktno opštinama male i srednje veličine, posebno projektima poboljšanja vodosnabdevanja i sistema kanalizacije, rehabilitacije sistema daljinskog grejanja, kao podršci projektima za razvoj privatnog sektora.

Takođe, Dragutinović je rekla da će država i u 2010. godini štedeti, i najavila da bi penzije i plate u javnom sektoru i naredne godine mogle da budu zamrznute.

Ministarka je navela da strukturni deficit bruto-društvenog proizvoda (BDP) iznosi približno dva odsto, i da će država pokušati da ga eliminiše u budzetu za narednu godinu.

Ona nije precizirala u kojoj se fazi nalazi izrada nacrta budzeta za 2010. godinu, ali je naglasila da bi najveće uštede, od skoro dva odsto, donelo zamrzavanje penzija i plata u javnim preduzećima i u narednoj godini, kao i smanjenje broja zaposlenih.

Dragutinović je najavila da će uskoro biti donet i zakon o smanjenju broja zaposlenih u lokalnim samoupravama i pravosuđu, što bi smanjilo troškove radnih mesta.

Pokazaćemo da će budzet za 2010. godinu biti bolji od budzeta za ovu godinu. U njemu će biti iskazana jasna namera države da smanji javne izdatke, naglasila je ministarka finansija i najavila da će biti donet i zakon o fiskalnoj odgovornosti, kojim će biti jasno definisano da je fiskalna politika nezavisna.

Prema njenim rečima, naredne godine će u oblasti socijalne zaštite biti pooštreni uslovi za dobijanje nekih prava, posebno kada je reč o budućim majkama, s obzirom na to da se pokazalo da postoje brojne manipulacije u isplati nadoknada za trudničko bolovanje.

Ona je objasnila da će budućim majkama biti uziman prosek plata koje su ostvarile u toku cele godine, a ne prosek poslednje plate, što je bio slučaj do sada.

Dragutinović je ukazala i na to da je moguće da će u investicionoj oblasti biti smanjenja subvencija i da će biti promenjen način finansiranja zdravstvenih usluga, što bi donelo uštedu od pet do deset odsto.

Takođe, ministarka finansija izrazila je uverenje da će biti postignut sporazum sa MMF-om, iako pregovori sa predstavnicima te međunarodne finansijske institucije neće biti laki.