Suficit u budzetu Srbije 37 milijardi dinara

Ministar finansija Mirko Cvetković izjavio je danas da je za prvih devet meseci ove godine budzet Srbije ostvario suficit od oko 37 milijardi dinara. Cvetković je na konferenciji za novinare precizirao da su poreski prihodi u budzetu iznosili oko 368 milijardi dinara, a neporeski prihodi oko 54,6 milijardi. On je izneo ocenu da se povećavaju i prihodi i rashodi državne kase, ali pri tome rashodna strana nije toliko visoka da ugrozi suficit budzeta.

Ministar finansija Mirko Cvetković izjavio je danas da je za prvih devet meseci ove godine budzet Srbije ostvario suficit od oko 37 milijardi dinara. Cvetković je na konferenciji za novinare precizirao da su poreski prihodi u budzetu iznosili oko 368 milijardi dinara, a neporeski prihodi oko 54,6 milijardi. On je izneo ocenu da se povećavaju i prihodi i rashodi državne kase, ali pri tome rashodna strana nije toliko visoka da ugrozi suficit budzeta.

U prvih devet meseci isplaćeno je oko 32 milijarde dinara za otplatu dospelih anuiteta inostanog duga, naveo je ministar i napomenuo da će, ako se nastavi ovakav trend porasta priliva u budzetu, moći da se finansiraju ne samo tekući rashodi, već i druge dospele obaveze. Za sledeću godinu Cvetković je najavio izdvajanje oko 65 milijardi dinara ili oko 800 miliona evra za otplatu dospelih obaveza prema inostranim poveriocima, kao što su Pariski klub i isplata stare devizne štednje.

Ministar je takođe najavio izmene Zakona o budzetskom sistemu kojima će biti ispravljene sistemska greška u finansiranju političkih stranaka. Ta greška se sastoji u tome što se u Skupštini Srbije dešava da poslanici ili poslaničke grupe ulože amandman koji menja strukturu rashoda u određenom budzetu. Cvetković je precizirao da su usled te greške u 2006. godini političke stranke dobile oko 13 odsto više sredstava nego što je Zakonom o budzetu bilo predviđeno, a u 2007. za oko 0,5 odsto manje nego što je budzetom za ovu godinu bilo planirano.

Ministar Cvetković izjavio je da će javna rasprava o radnoj veziji Zakona o denacionalizaciji početi u narednih dva meseca i ocenio da će taj pravni akt biti u primeni od početka 2008. On je objasnio da će se imovina prvobitnim vlasnicima vraćati u naturi tamo gde to bude moguće, finansijskim obeštećenjem ili, na kraju, zamenom nekretnina. Vrednost imovine koja treba da se vrati prvobitnim vlasnicima iznosi oko četiri milijarde evra. Radna verzija Zakona o denacionalizaciji sadrži i regulativu o gradskom građevinskom zemljištu i načinima obeštećenja i zakupa.

Cvetković je precizirao da će u naredna dva meseca biti održana četiri okrugla stola na kojima će se raspravljati o radnoj verziji Zakona o denacionalizaciji. Učesnici prvog skupa biće "korisnici" denacionalizacije i organizacije koje štite njihove interese, kao i nevladine organizacije. Drugi okrugli sto biće održan na temu privatizacije građevinskog zemljišta, rekao je Cvetković i dodao da će treći okrugli sto biti organizovan sa ekspertima iz raznih oblasti, a četvrti sa obveznicima denacionalizacije.