Saopštenje uz makroekonomske i fiskalne podatke – decembar 2015. godine
Fiskalna strategija za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu i Zakon o budzetu za 2015. godinu usvojeni su sa izmenjenom metodologijom planiranja i izveštavanja o kretanjima u javnim finansijama, radi preciznog i transparentnog praćenja prihoda, rashoda i rezultata republičkog budzeta i budzeta opšte države. Glavna promena odnosi se na uključivanje tzv. rashoda “ispod crte“ u obračun deficita. Ovi rashodi odnose se na finansijske transakcije kao što su plaćanje aktiviranih garancija, dokapitalizacije banaka i drugih finansijskih institucija, preuzimanje dugova javnih preduzeća i drugi oblici budzetskog finansiranja vanbudzetskih organizacija. Ministarstvo finansija je, počevši od januara 2015. godine sa podacima o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, objavilo i revidirane podatke usklađene sa novom metodologijom, za period od 2005. do 2014. godine.
Prema preliminarnim podacima u 2015. godini ostvaren je deficit budzeta Republike u visini od 114,4 mlrd dinara (u tabeli 4. deficit na nivou Republike iznosi 129,8 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budzeta, ali pripadaju nivou Republike). U ovaj rezultat uračunati su i rashodi ostvareni preuzimanjem obaveza po nekoliko osnova o čemu će biti više reči u delu ovog saopštenja vezanog za rashode budzeta. Konačni podaci o prihodima, rashodima i rezultatu biće poznati nakon izrade završnog računa budzeta Republike. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje deo prihoda, i iz njih finansiranih rashoda, indirektnih korisnika budzeta.
U decembru su ostvareni prihodi u iznosu od 89,5 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 165,7 mlrd dinara, što je rezultiralo mesečnim deficitom u iznosu od 76,2 mlrd dinara. Poreski prihodi u decembru su iznosili 76,3 mlrd dinara. Najveći prihod, kao i obično, zabeležen je po osnovu PDV i iznosi 36,3 mlrd dinara. Prihod je nešto veći od očekivanog s obzirom da je jedan deo povraćaja po osnovu PDV isplaćen početkom januara. Značajan prihod zabeležen je po osnovu akciza usled formiranja zaliha akciznih proizvoda. Ovo je karakteristično za period pre stupanja na snagu novih iznosa akciza, s obzirom da se u januaru akcize povećavaju u skladu sa Zakonom o akcizama. Po osnovu akciza je ostvareno 26,4 mlrd dinara. Porez na dohodak je, kao i svake godine, ostvario najbolji rezultat u decembru s obzirom na isplate “trinaeste plate“, bonusa, nagrada i ostalih jednokratnih plaćanja karakterističnih za kraj godine. Veliki iznos neporeskih prihoda u decembru delom je ostvaren zahvaljujući plaćanju zaostalih obaveza po osnovu taksi i naknada. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 11,9 mlrd dinara, a donacije su iznosile 1,4 mlrd dinara.
Rashodi su sezonski najviši u decembru, što je potvrđeno i ove godine. Od 165,7 mlrd dinara koliki je iznos decembarskih rashoda, 43,0 mlrd dinara je vezano za preuzimanje pojedinih obaveza u javni dug Republike. Prema međunarodnim statističkim standardima javnih finansija ovakve transakcije se smatraju rashodima iako isplate gotovine nije bilo, već će se otplata ovih obaveza vršiti prema dogovorenoj dinamici. Po ovom osnovu preuzet je dug preduzeća Srbijagas prema NIS u iznosu od 23,4 mlrd dinara, dug prema vojnim penzionerima u iznosu od 10 mlrd dinara i dug po osnovu poljoprivrednih subvencija u iznosu od 9,6 mlrd dinara. Obaveze po osnovu vojnih penzija su klasifikovane kao socijalna zaštita, a druge dve stavke su prikazane kao subvencije. Osim toga, za decembar su karakteristični visoki kapitalni izdaci i izdaci za robe i usluge. Izdaci za plate su povećani zbog isplate dugovanja po osnovu naknada za prevoz zaposlenima u MUP, a veći su i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (Fond
PIO, RFZO, NSZ i fond SOVO). Veća sredstva su prebačena fondovima kako bi se premostio nedostatak sredstava usled manjih prihoda koji je karakterističan za početak godine i obezbedila redovna isplata njihovih prinadležnosti. Ovo je rezultiralo suficitom kod fonda PIO, RFZO i NSZ.
Na nivou opšte države zabeležen je deficit u iznosu od 148,6 mlrd dinara, odnosno 3,7% BDP. Aranžmanom sa MMF bio je predviđen deficit u iznosu od 232,1 mlrd dinara ili 5,8% BDP, s tim da je Trećom revizijom aranžmana deficit snižen na 162,1 mlrd dinara, ili 4,1% BDP. Faktori koji su doprineli značajano manjem deficitu od ciljanog su bolji makroekonomski okvir, borba protiv sive ekonomije i poreske evazije, visoka uplata jednokratnih neporeskih prihoda i nešto slabije izvršenje rashoda. Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane u najvećoj meri posledica je jednokratnih neporeskih prihoda, kao što su uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća. Osim toga, bolja od očekivane je i naplata poreskih prihoda, pre svega PDV, akciza na duvanske proizvode i derivate nafte, kao i doprinosa za socijalno osiguranje. Sa rashodne strane najveći efekat na manji deficit je imalo slabije izvršenje kapitalnih izdataka i kamata, kao i dinamika isplate otpremnina za radnike preduzeća u restrukturiranju.
Posmatrano po delovima opšte države, kod AP Vojvodina zabeležen je deficit u iznosu od 1,5 mlrd dinara, dok je na nivou lokalnih samouprava zabeležen suficit u iznosu od 1,9 mlrd dinara. Lokalne samouprave su se tokom 2015. godine razdužile u približno istom iznosu. Što se tiče fondova socijalnog osiguranja, kao što je već objašnjeno, Nacionalna služba za zapošljavanje, fond PIO i RFZO su u suficitu 1,1, 4,1 i 0,4 mlrd dinara, respektivno, dok je fond SOVO završio godinu sa deficitom u iznosu od 1,4 mlrd dinara. Deficit ovog
fonda je očekivan s obzirom na značajan depozit iz prethodnih godina kojim raspolaže. Državna preduzeća nadležna za održavanje i izgradnju puteva, Putevi Srbije i Koridori Srbije, se u najvećoj meri finansiraju iz kredita, te je njihov ukupan deficit na kraju godine
iznosio 23,5 mlrd dinara.