Postignut dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom
Ministarka finansija u Vladi Republike Srbije Diana Dragutinović izjavila je danas da je Vlada Srbije iz predostrožnosti postigla dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom o petnaestomesečnom stendbaj aranžmanu, koji treba da podrži ekonomsku politiku Vlade u cilju očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti.
Ministarka Dragutinović je na konferenciji za novinare istakla da taj program daje Srbiji mogućnost da povlači sredstva samo ako zatreba, a da ćemo se mi truditi da nam ne zatreba.
Aranžman sa MMF-om omogućava veću fleksibilnost Srbije da spreči eventualne efekte globalne finansijske krize i da omogućava jačanje poverenja investitora i međunarodnih finansijskih institucija i osećaj sigurnosti svima u Srbiji.
Ministarka finansija u Vladi Republike Srbije Diana Dragutinović izjavila je danas da je Vlada Srbije iz predostrožnosti postigla dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom o petnaestomesečnom stendbaj aranžmanu, koji treba da podrži ekonomsku politiku Vlade u cilju očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti.
Ministarka Dragutinović je na konferenciji za novinare istakla da taj program daje Srbiji mogućnost da povlači sredstva samo ako zatreba, a da ćemo se mi truditi da nam ne zatreba.
Aranžman sa MMF-om omogućava veću fleksibilnost Srbije da spreči eventualne efekte globalne finansijske krize i da omogućava jačanje poverenja investitora i međunarodnih finansijskih institucija i osećaj sigurnosti svima u Srbiji.
Ministarka je rekla da će u idućoj godini biti uspostavljena štednja na svim nivoima od države, opština, javnih preduzeća do svih budzetskih korisnika.Takođe, ona je navela da će u narednoj godini budzetski deficit biti maksimalno 1,5 odsto BDP-a i neće biti rezultat ekspanzivne fiskalne politike, već usporavanja privredne aktivnosti. Masa plata i penzija u narednoj godini će rasti u odnosu na ovu godinu, ali će rast biti veoma umeren. U 2009. godini subvencije će značajno opasti, ali će biti ostavljeno dovoljno prostora da država reaguje ako bude potrebno da obezbedi normalno funkcionisanje tržišta.
Šef Misije MMF-a Albert Jager rekao je da je s predstavnicima Vlade Srbije postignut dogovor o kreditnoj podršci Srbiji od 520 miliona dolara, koju će Srbija uzeti samo ukoliko joj zatreba.
Jager je naveo da je trajanje tog aranžmana do marta 2010. godine, pri čemu tu kreditnu liniju treba da odobri bord direktora MMF-a i da je usvoji Vlada Srbije.
Prema njegovoj oceni, srpska privreda može da se nosi sa globalnom krizom, ali se suočava s problemima koji je čine ranjivijom od drugih zemalja u regionu, a to su visok deficit i strukturni problemi, koji se ogledaju u glomaznom javnom sektoru.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić najavio je da će Vlada Srbije i NBS potpisati memorandum o razumevanju, kojim će biti precizirana jasno podeljena odgovornost u postizanju ciljane inflacije za 2009. godinu.
Jelašić je rekao da će u 2009. godini ciljana inflacija biti ne bazna, već ukupna inflacija (indeks potrošačkih cena), koja bi do kraja iduće godine trebalo da bude približno osam odsto, odnosno plus minus dva odsto oko tog procenta.
Guverner je naveo da će monetarna politika NBS biti konzistentna i da će se i dalje referentna kamatna stopa koristiti za postizanje tog cilja.
On je istakao da NBS, u cilju dalje uštede, neće odobravati kredite javnom sektoru, ni direktnom ni indirektnom kupovinom državnih hartija od vrednosti, kao i da će se u narednom periodu zadržati plivajući režim kursa, a da će intervencije NBS-a biti samo u cilju amortizacije domaćih ili eksternih šokova.
Jelašić je najavio da će biti inicirane izmene Zakona o NBS-u, u kojem će se definisati zabrana odobravanja kredita javnom sektoru, definisati proces dokapitalizacije NBS-a i dodatno jačanje nezavisnosti banke.
Guvrener je ukazao na to da će do marta 2009. godine biti doneta i strategija o državnom vlasništvu u bankama, kao i da će biti razmatrano spajanje Poštanske štedionice, Kredi banke, Privredne banke i Srpske banke.
Prema njegovim rečima, biće preduzete dodatne mere u cilju dodatnog kontrolisanja bankarskog sektora, naročito u pogledu njihove likvidnosti i deviznih pozicija.
Istovremeno, on je rekao da je sa četiri najveće banke u Srbiji postignut dogovor o tome da se do kraja sledeće godine ukinu sve naknade za prevremenu otplatu kredita, za sve kredite, osim u slučaju refinansiranja od druge banke.
On je precizirao da je takav dogovor napravljen sa Bankom Inteza, Rajfajzen bankom, Komercijalnom i Hipo alpe adrija bankom, i izrazio očekivanje da će se i ostale banke priključiti tim merama.
Na sastanku s rukovodstvom tih banaka postignut je dogovor i o tome da se građanima ponudi mogućnost za prelazak sa svih kredita indeksiranih u švajcarskim francima na kredit u evrima bez naknade, dodao je Jelašić i izrazio očekivanje da će građani to koristiti, pre svega, za hipotekarne kredite.
Guverner je naveo i da će građanima biti ponuđena mogućnost da pređu sa kredita indeksiranih u evrima i švajcarskim francima na kredite u dinarima bez naknade kako bi se građani zaštitili od valutnog rizika, i to na kredite do deset godina.
Prema njegovim rečima, sa četiri najveće banke takođe je dogovoreno da se produži rok otplate za sve kredite u korišćenju, osim stambenih, bez dodatne naknade.
Jelašić je naglasio da aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom menja monetarnu politiku u tom smislu što je sada zadržavanje referentne kamatne stope na postojećem nivou verovatnije od njenog povećanja.