Siniša Mali: Uplata poreza znači više bolnica, škola i autoputeva

Intervju ministra finansija Siniše Malog za „Kurir“

1. Kako ste se snašli u Vladi? Tu ste gotovo tri meseca…

Posao u Vladi mi je dobro poznat jer sam već radio kao savetnik za privredu i finansije nekadašnjeg prvog potpredsednika Vlade, a današnjeg predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, i u tom smislu nije moglo mnogo toga da me iznenadi. Sa druge strane, svaki novi posao je i novi izazov,

a pogotovo kada je reč o ovako odgovornoj funkciji. Ipak, s obzirom na to da su finansije oblast kojom se bavim više od 20 godina, mogu samo da budem srećan što sam dobio priliku da znanje i iskustvo koje imam primenim u ovom poslu i da pomognem svojoj zemlji na njenom putu ka boljoj budućnosti. Inače volim izazove, jer mislim da je važno da u svakom trenutku dajete svoj maksimum. Time sam se vodio i u rukovođenju gradom Beogradom, koji danas izgleda mnogo drugačije nego pre samo četiri godine.

2. Ima li, kako se spekuliše, nesuglasica među ministrima?

Ne bih to nazvao nesuglasicama već razmenom mišljenja, i to je sasvim normalno u svakom kolektivu. Pa zamislite svet u kome bismo svi isto mislili – tako nikad ne bismo išli napred! Konstruktivne diskusije mogu samo da proizvedu kvalitetne rezultate. Važno je da kada se dogovorimo, svi radimo kao jedan i da taj dogovor ispunimo, a sve u interesu građana Srbije. Ja volim da i u svom timu podstaknem kvalitetnu diskusiju, koja uvek proizvede dobar rezultat, što i jeste najvažnije.

3. Ima li razlike između vođenja grada i ministrovanja?

Reč je o dva sasvim drugačija posla ali sa istim ciljem, a to je bolji život građana. Pre četiri godine, kada sam postao gradonačelnik Beograda, grad je bio na samo korak od bankrota, sa dugovima koji su ga izjedali, sa jako lošom i haotičnom situacijom u gradskim preduzećima. Takođe, i ja lično sam tada bio u mnogo drugačijoj, da ne kažem nepovoljnijoj situaciji, jer nisam imao skoro nikakvog političkog iskustva, s obzirom na to da sam se u prošlosti bavio isključivo strukom. I dalje mi je struka bliža od politike, ali su ipak godine iza mene doprinele tome da danas imam malo više tog političkog iskustva, koje je neophodno kada radite ovakav posao. Sa druge strane, danas u državi imate potpuno sređene finansije, tako da sada imamo i nove izazove, a to je kako da održimo stabilnost i podstaknemo rast, I to nam je zadatak za neki budući period.

Takođe, još jedna velika razlika je što je grad toliko živ organizam da će na dnevnom nivou da se dešavaju razni problemi, da li su to gužve u saobraćaju, nepogode i vanredne situcije… Sve to u realnom vremenu dotiče život Beograđana i vi morate uvek da budete na terenu i da ih rešavate, nekad i u pola noći. Uvek sam voleo da budem uključen u sve, da razgovaram sa ljudima. I dalje mislim da je to jedini ispravni pristup kada je reč o tom poslu.

4. Da li je Zoran Radojičić tražio od vas neki savet? Dopada li vam se kako on radi?

Sa novim gradonačelnikom često komuniciram i u potpunosti sam mu na raspolaganju za sva pitanja i savete, pošto znam da mu nije nimalo lako, pogotovo što je došao iz poptuno drugačijeg posla. Verujem da će taj posao obavljati najbolje što ume i zna. Savetovao sam mu da uvek bude tu za građane, da ih sasluša i pomogne, ali i da sa druge strane svakodnevno radi na onim velikim projektima koji su započeti. To znači svakodnevne sastanke, koordinacije, i moram da kažem pritisak na ljude koji se bave njihovim sprovođenjem, I konstantno praćenje situacije. Verujte mi da je to jedini način. Mislim da moji saradnici možda nekad inisu bili srećni kada sam ih zvao deset puta u toku dana da proverim dokle se sa nečim stiglo, da li je sve urađeno kako treba i da li postoji neki problem. Ipak, pokazalo se da je to dobar način da se projekti realizuju. Iskreno mislim da smo zato i uspeli da sprovedemo projekat “Beograd na vodi”, mnogo rada je bilo iza njega, mnogo ljudi je na tome radilo, i samo oni znaju koliko je truda i rada uloženo.

5. Najavljeno je povećanje penzija od devet odsto, da li je to u dogovoru sa MMF? Spekuliše se da MMF smatra da budzet ne može da podnese toliko povećanje?

Najvažnija vest je da će povećanja penzija biti, i da ona neće biti mala. Spekulacije nikad nisam komentarisao, pa neću ni sada. Ono što mogu da vam kažem je da će Misija MMF-a boraviti u Beogradu od kraja septembra do početka oktobra, i da ćemo tad izaći u javnost sa preciznim iznosima. Tako da će naši najstariji sugrađani uskoro čuti lepe vesti. Važno je da su najteže mere iza nas, i da sada imamo novca u budzetu. Podsetiću vas da smo u prvih sedam meseci ove godine imali suficit od 49,1 milijardu dinara.

6. Najavljeno je i povećanje plata zaposlenima u zdravstvu, prosveti i sistemu bezbednosti. Koliko mogu oni da očekuju?

Kao i kada je reč o penzijama, mislim da bi bilo neodgovorno da vam govorim tačne cifre, kada su preračuni i projekcije i dalje u toku. Ponavljam, važno je da će povećanja biti i da imamo dovoljno novca. Takođe, ova povećanja neće ugroziti teško stečenu finansijsku stabilnost.

7. Kakva je situacija po pitanju naplate poreza?

Naplaćeni javni prihodi su iz godine u godinu sve veći, naročito od 2015. godine, a svi poreski oblici se naplaćuju u većem obimu. Ovakav trend povećanja naplate nastavljen je i u ovoj godini kada je za prvih sedam meseci naplaćeno 839 milijardi dinara, dok je u istom periodu prošle godine naplaćeno 791 milijardi dinara. Naravno, uvek može još bolje i na tome ćemo raditi.

Plaćanje poreza je odgovornost građana koji žive u državi, i posredan način da dobijete besplatno školovanje, lečenje, kvalitetnu infrastrukturu. To znači da izbegavanje plaćanja poreza ima negativan uticaj na život običnih građana.

8. Koliko država godišnje izgubi zbog neizdavanja fiskalnih računa?

Želimo da pokrenemo veliku kampanju koja će pokazati ljudima koje su posledice kada se ne izdaju fiskalni računi. Ponavljam da svaka uplata poreza znači više bolnica, škola, autoputeva. Oni koji ne izdaju fiskalne račune štete svojoj i našoj deci. Želim da razvijemo svest da porez mora da se plaća i da građani znaju na šta se taj novac troši, da sve bude veoma transparentno. To znači da treba da izgradimo svesno i odgovorno društvo, te da bude sramota onog pojedinca koji ne izda fiskalni račun.

Kada je reč o brojkama, prema podacima Poreske uprave, za prvih sedam meseci ove godine, izvršena je kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa kod skoro tri hiljade poreskih obveznika na teritoriji naše zemlje, kao i provera radnopravnog statusa angažovanih radnika. U trećini objekata utvrđene su nepravilnosti, podneti su zahtevi za pokretanje prekršajne odgovornosti i izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti. Poreska uprava ne vrši analize koliko država izgubi novca zbog neizdavanja fiskalnih računa.

Kako bi Poreska uprava mogla efikasnije da sprovodi kontrolu, usledeće usvajanje novog Zakona o fiskalnim kasama, tako da će poreski službenici u realnom vremenu moći da imaju evidenciju o izdavanju računa. Na tome trenutno radi radna grupa, i traži se najbolji i najefikasniji model da se uvedu neophodne promene.

9. Recite nam nešto više o izgradnji Nacionalnog stadiona. Koliko smo razumeli, tu neće biti samo sportskih sadržaja. Šta je sve planirano da bude izgrađeno oko njega?

Nacionalni stadion će biti naš ponos, i to je jedan od najlepših projekata na kojima radimo. Nalaziće se iza Novog Beograda, tačnije kod petlje koja se nalazi kod Ostržničkog mosta. Ideja je da se potpuno razvije taj deo grada, koji je veliki potencijal. Biće izgrađeni i stambeni objekti, zabavno tematski park, akva park, tržni centri, izložbeno – konferencijski prostor, objekti kao što je Ikea, i to će sve činiti “Stadion siti”. Nacionalni stadion će biti novi simbol Srbije, nešto po čemu će naša zemlja biti prepoznatljiva.

10. Koliko će to koštati?

Kada je reč o ceni, tačnu računicu ćemo imati kada se završi fizibiliti studija i idejni projekat, ali su procene da će biti između 200 i 250 miliona evra.

Osim toga, radimo na projektu rekonstrukcije i obnove sportske fudbalske infrastrukture u Vranju, Leskovcu, Kraljevu, Subotici, Novom Sadu, kako bismo u celoj Srbiji, a ne samo u Beogradu, obnovili kapacitete i dali podstrek za dalji razvoj fudbala.

11. Koliko je važno rešiti pitanje KiM?

Od istorijskog je značaja i ima presudnu važnost za budućnost naše zemlje i našeg naroda. Znam da će predsednik Aleksandar Vučić učiniti sve što može da zašiti našu zemlju i srpski narod. Sada je vreme da pokažemo jedinstvo, snagu, i da stanemo uz predsednika u toj teškoj borbi.