Počinje preporod, dok drugi stagniraju, mi rastemo: Siniša Mali o budzetu

Intervju ministra finansija Siniše Malog za „Večernje novosti“

Siniša Mali za „Večernje novosti“ govorio je o budzetu za 2020. godinu, navodeći da on označava završetak procesa fiskalne konsolidacije i nastavak ubrzanog privrednog razvoja Srbije. Takođe, ministar je naveo da ovim budzetom počinje realizacija Nacionalnog investicionog plana, kojim će Srbija doživeti preporod. Istakao je da je budzet razvojni, da podstiče veći privredni rast, a da sa druge strane omogućava bolji životni standard građana Srbije. Rekordna ulaganja biće usmerena u puteve i železnicu.

„Dok sve evropske ekonomije usporavaju, mi, prema prvim procenama, u trećem kvartalu imamo rast od čak 4,7 odsto. Projekcija rasta za ovu godinu je tri i po odsto, ali je vrlo moguće da on bude i premašen. Ipak, ne smemo da se opuštamo previše, s obzirom na to da su nam glavni spoljnotrgovinski partneri Italija i Nemačka, a da njihove ekonomije usporavaju. Zato smo bili vrlo oprezni i konzervativni kada smo pravili budzet za narednu godinu. Projekcija rasta za 2020. je četiri odsto, a javnog duga 50,3 procenta. Na nama je da, koliko možemo, ojačamo našu ekonomiju i budemo spremni za sve eventualne spoljne okolnosti i šokove, na koje ne možemo da utičemo”, pojasnio je ministar Mali.

Koliko je u 2020. predviđeno novca za investicije i koja je njihova struktura?

U samom budzetu Republike je izdvojeno 198,9 milijardi dinara za kapitalne investicije, dok je na nivou opšte države ta brojka 260 milijardi dinara, odnosno četiri i po odsto BDP. Nikada više novca, i to prvenstveno za saobraćajnu i železničku infrastrukturu. U poslednjih pet godina u Srbiji je izgrađeno gotovo 300 kilometara auto-puta, a samo u prošloj godini završeno 103 kilometra. Uradili smo mnogo, ali moramo da uradimo još više, jer se decenijama ništa nije gradilo. Izdvojili smo novac za deonicu Pojate – Preljina, to je Moravski koridor, zatim za izgradnju auto-puta Beograd – Sarajevo, saobraćajnicu Ruma – Šabac – Loznica, potom za deonice Obrenovac – Ljig, Surčin – Obrenovac, Novi Beograd – Surčin, za beogradsku obilaznicu, brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma, za deonicu Preljina – Požega.

Postoji li opasnost od ugrožavanja fiskalne stabilnosti?

Kada je reč o fiskalnoj stabilnosti, imamo predviđen veoma mali deficit od 0,3 odsto BDP, tako da ne postoji nikakva opasnost. Kao što vidite, nastavljamo sa konzervativnim planiranjem, koje se do sada pokazalo kao dobro i ispravno.

Šta je u fokusu investiranja u 2020?

Najveći fokus su nam, svakako, investicije u saobraćajnu i železničku infrastrukturu, što je upravo i deo Nacionalnog investicionog plana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je to definisao kao apsolutni prioritet. Osim toga, ulažemo u obrazovanje i nauku. Do septembra naredne godine na brz internet će biti povezano 1.000 škola i biće opremljeno 10.000 digitalnih učionica. Na desetine osnovnih i srednjih škola širom Srbije biće renovirano. Povećali smo sredstva Fondu za inovacionu delatnost, a udvostručen je i novac za Fond za nauku. Obezbeđena su i sredstva za završetak naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Novom Sadu. To je nešto na čemu premijerka Ana Brnabić insistira i što je jedan od prioriteta ove vlade. Ulažemo u obrazovanje, kako bi Srbija u budućnosti imala obrazovanu i kvalifikovanu radnu snagu, a sa druge strane ulažemo i u druge važne oblasti, kako bi ti mladi ostali u svojoj zemlji.

Koliko novca se izdvaja za subvencionisanje investitora?

Ovaj novac se nalazi na razdelu Ministarstva privrede i iznosi 9,3 milijarde dinara. Do sada se pokazalo da je naša politika dodele subvencija investitorima dobra i ekonomski isplativa, jer se na taj način zapošljavaju ljudi, a novac se vraća u budzet kroz poreze i doprinose. Subvencije dobijaju i domaći i strani privrednici, i na taj način nam pomažu da razvijamo našu zemlju. Kada je reč o stranim investitorima, mi smo u prvih sedam meseci privukli 2,32 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je povećanje od 43 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Za ovu godinu je projektovan iznos od 3,6 milijardi evra.

Da li su u planu još neka rasterećenja, uz upravo usvojen porast minimalne zarade i smanjenje poreskih opterećenja na rad?

Do kraja godine ću u Narodnoj skupštini, osim budzeta, braniti i čitav set poreskih zakona, koji upravo imaju cilj da olakšaju poslovanje privredi i podstaknu novo zapošljavanje. Videli ste da smo povećali minimalnu cenu rada za čak 3.000 dinara, što je u apsolutnom iznosu dosad najveće povećanje. Smanjili smo opterećenje na zarade prošle godine na 62 odsto, a ove godine na 61 odsto. Nadam se da ćemo i 2020. imati dobre rezultate, kako bismo sa tom praksom nastavili i dalje. To jeste manjak u našem budzetu, konkretno ove godine za 13 milijardi dinara, ali to omogućava našim privrednicima da se dalje razvijaju i rastu.

Koliko novca je u budzetu za 2020. namenjeno za rast penzija i plata u javnom sektoru?

Na plate je izdvojeno 295,4 milijarde dinara, a one će u javnom sektoru rasti u rasponu od osam do 15 odsto, i to već od ove godine, počev od novembarske plate. Za penzije je predviđeno 581,2 milijarde dinara. Prema takozvanoj švajcarskoj formuli, penzije će sledeće godine rasti za 5,4 odsto, a dobro stanje u budzetu u ovoj godini nam je omogućilo da isplaćujemo po 5.000 dinara jednokratne pomoći svim penzionerima.

Da li se u 2020. subvencionišu javna preduzeća, i koja?

Postoje subvencije za neka preduzeća, ali za mnogo manje njih nego što je to bilo nekada. Ponosan sam što smo uspešno rešili funkcionisanje RTB „Bor“, „Železare Smederevo“, i što smo sačuvali radna mesta za desetine hiljada radnika. Što se tiče nekih drugih preduzeća, to nam jeste zadatak za narednu godinu, i na tome radimo i sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom. Predviđene su subvencije za železnička preduzeća, za „Resavicu“, za JP „Putevi Srbije“ i „Koridori Srbije“.

Koliko novca je namenjeno za socijalna davanja?

U tu svrhu je ovim predlogom budzeta izdvojeno 124,95 milijardi dinara, i to za dečju zaštitu 64,8 milijarde dinara, za boračko-invalidsku zaštitu 14,3 milijarde dinara, za socijalna zaštitu 33,2 milijarde, učenički standard 2,6 milijardi dinara i studentski standard 4,3 milijarde dinara.

Koliko se dotira Fond PIO?

Transfer PIO fondu iznosi 157,56 milijardi dinara, što je mnogo manje nego što je država ranije izdvajala.