Синиша Мали: Уплата пореза значи више болница, школа и аутопутева

Интервју министра финансија Синише Малог за „Курир“

1. Како сте се снашли у Влади? Ту сте готово три месеца…

Посао у Влади ми је добро познат јер сам већ радио као саветник за привреду и финансије некадашњег првог потпредседника Владе, а данашњег председника Републике Србије Александра Вучића, и у том смислу није могло много тога да ме изненади. Са друге стране, сваки нови посао је и нови изазов,

а поготово када је реч о овако одговорној функцији. Ипак, с обзиром на то да су финансије област којом се бавим више од 20 година, могу само да будем срећан што сам добио прилику да знање и искуство које имам применим у овом послу и да помогнем својој земљи на њеном путу ка бољој будућности. Иначе волим изазове, јер мислим да је важно да у сваком тренутку дајете свој максимум. Тиме сам се водио и у руковођењу градом Београдом, који данас изгледа много другачије него пре само четири године.

2. Има ли, како се спекулише, несугласица међу министрима?

Не бих то назвао несугласицама већ разменом мишљења, и то је сасвим нормално у сваком колективу. Па замислите свет у коме бисмо сви исто мислили – тако никад не бисмо ишли напред! Конструктивне дискусије могу само да произведу квалитетне резултате. Важно је да када се договоримо, сви радимо као један и да тај договор испунимо, а све у интересу грађана Србије. Ја волим да и у свом тиму подстакнем квалитетну дискусију, која увек произведе добар резултат, што и јесте најважније.

3. Има ли разлике између вођења града и министровања?

Реч је о два сасвим другачија посла али са истим циљем, а то је бољи живот грађана. Пре четири године, када сам постао градоначелник Београда, град је био на само корак од банкрота, са дуговима који су га изједали, са јако лошом и хаотичном ситуацијом у градским предузећима. Такође, и ја лично сам тада био у много другачијој, да не кажем неповољнијој ситуацији, јер нисам имао скоро никаквог политичког искуства, с обзиром на то да сам се у прошлости бавио искључиво струком. И даље ми је струка ближа од политике, али су ипак године иза мене допринеле томе да данас имам мало више тог политичког искуства, које је неопходно када радите овакав посао. Са друге стране, данас у држави имате потпуно сређене финансије, тако да сада имамо и нове изазове, а то је како да одржимо стабилност и подстакнемо раст, И то нам је задатак за неки будући период.

Такође, још једна велика разлика је што је град толико жив организам да ће на дневном нивоу да се дешавају разни проблеми, да ли су то гужве у саобраћају, непогоде и ванредне ситуције… Све то у реалном времену дотиче живот Београђана и ви морате увек да будете на терену и да их решавате, некад и у пола ноћи. Увек сам волео да будем укључен у све, да разговарам са људима. И даље мислим да је то једини исправни приступ када је реч о том послу.

4. Да ли је Зоран Радојичић тражио од вас неки савет? Допада ли вам се како он ради?

Са новим градоначелником често комуницирам и у потпуности сам му на располагању за сва питања и савете, пошто знам да му није нимало лако, поготово што је дошао из поптуно другачијег посла. Верујем да ће тај посао обављати најбоље што уме и зна. Саветовао сам му да увек буде ту за грађане, да их саслуша и помогне, али и да са друге стране свакодневно ради на оним великим пројектима који су започети. То значи свакодневне састанке, координације, и морам да кажем притисак на људе који се баве њиховим спровођењем, И константно праћење ситуације. Верујте ми да је то једини начин. Мислим да моји сарадници можда некад инису били срећни када сам их звао десет пута у току дана да проверим докле се са нечим стигло, да ли је све урађено како треба и да ли постоји неки проблем. Ипак, показало се да је то добар начин да се пројекти реализују. Искрено мислим да смо зато и успели да спроведемо пројекат “Београд на води”, много рада је било иза њега, много људи је на томе радило, и само они знају колико је труда и рада уложено.

5. Најављено је повећање пензија од девет одсто, да ли је то у договору са ММФ? Спекулише се да ММФ сматра да буџет не може да поднесе толико повећање?

Најважнија вест је да ће повећања пензија бити, и да она неће бити мала. Спекулације никад нисам коментарисао, па нећу ни сада. Оно што могу да вам кажем је да ће Мисија ММФ-а боравити у Београду од краја септембра до почетка октобра, и да ћемо тад изаћи у јавност са прецизним износима. Тако да ће наши најстарији суграђани ускоро чути лепе вести. Важно је да су најтеже мере иза нас, и да сада имамо новца у буџету. Подсетићу вас да смо у првих седам месеци ове године имали суфицит од 49,1 милијарду динара.

6. Најављено је и повећање плата запосленима у здравству, просвети и систему безбедности. Колико могу они да очекују?

Као и када је реч о пензијама, мислим да би било неодговорно да вам говорим тачне цифре, када су прерачуни и пројекције и даље у току. Понављам, важно је да ће повећања бити и да имамо довољно новца. Такође, ова повећања неће угрозити тешко стечену финансијску стабилност.

7. Каква је ситуација по питању наплате пореза?

Наплаћени јавни приходи су из године у годину све већи, нарочито од 2015. године, а сви порески облици се наплаћују у већем обиму. Овакав тренд повећања наплате настављен је и у овој години када је за првих седам месеци наплаћено 839 милијарди динара, док је у истом периоду прошле године наплаћено 791 милијарди динара. Наравно, увек може још боље и на томе ћемо радити.

Плаћање пореза је одговорност грађана који живе у држави, и посредан начин да добијете бесплатно школовање, лечење, квалитетну инфраструктуру. То значи да избегавање плаћања пореза има негативан утицај на живот обичних грађана.

8. Колико држава годишње изгуби због неиздавања фискалних рачуна?

Желимо да покренемо велику кампању која ће показати људима које су последице када се не издају фискални рачуни. Понављам да свака уплата пореза значи више болница, школа, аутопутева. Они који не издају фискалне рачуне штете својој и нашој деци. Желим да развијемо свест да порез мора да се плаћа и да грађани знају на шта се тај новац троши, да све буде веома транспарентно. То значи да треба да изградимо свесно и одговорно друштво, те да буде срамота оног појединца који не изда фискални рачун.

Када је реч о бројкама, према подацима Пореске управе, за првих седам месеци ове године, извршена је контрола евидентирања промета преко фискалних каса код скоро три хиљаде пореских обвезника на територији наше земље, као и провера радноправног статуса ангажованих радника. У трећини објеката утврђене су неправилности, поднети су захтеви за покретање прекршајне одговорности и изречена мера привремене забране обављања делатности. Пореска управа не врши анализе колико држава изгуби новца због неиздавања фискалних рачуна.

Како би Пореска управа могла ефикасније да спроводи контролу, уследеће усвајање новог Закона о фискалним касама, тако да ће порески службеници у реалном времену моћи да имају евиденцију о издавању рачуна. На томе тренутно ради радна група, и тражи се најбољи и најефикаснији модел да се уведу неопходне промене.

9. Реците нам нешто више о изградњи Националног стадиона. Колико смо разумели, ту неће бити само спортских садржаја. Шта је све планирано да буде изграђено око њега?

Национални стадион ће бити наш понос, и то је један од најлепших пројеката на којима радимо. Налазиће се иза Новог Београда, тачније код петље која се налази код Остржничког моста. Идеја је да се потпуно развије тај део града, који је велики потенцијал. Биће изграђени и стамбени објекти, забавно тематски парк, аква парк, тржни центри, изложбено – конференцијски простор, објекти као што је Икеа, и то ће све чинити “Стадион сити”. Национални стадион ће бити нови симбол Србије, нешто по чему ће наша земља бити препознатљива.

10. Колико ће то коштати?

Када је реч о цени, тачну рачуницу ћемо имати када се заврши физибилити студија и идејни пројекат, али су процене да ће бити између 200 и 250 милиона евра.

Осим тога, радимо на пројекту реконструкције и обнове спортске фудбалске инфраструктуре у Врању, Лесковцу, Краљеву, Суботици, Новом Саду, како бисмо у целој Србији, а не само у Београду, обновили капацитете и дали подстрек за даљи развој фудбала.

11. Колико је важно решити питање КиМ?

Од историјског је значаја и има пресудну важност за будућност наше земље и нашег народа. Знам да ће председник Александар Вучић учинити све што може да зашити нашу земљу и српски народ. Сада је време да покажемо јединство, снагу, и да станемо уз председника у тој тешкој борби.