Mali: Sa 600 milijardi dinara na računu Srbija likvidna i stabilna

Republika Srbija u ovom trenutku ima na računu 600 milijardi dinara, odnosno oko 5,5 milijardi evra, što je čini likvidnom, stabilnom zemljom, izjavio je danas prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.

„Nikada više novca nije imala Srbija. To govori o našoj stabilnosti, prvi put smo dobili investicioni kreditni rejting eminentne agencije, ocenjeni smo kao zemlja stabilna i sigurna za ulaganje“, rekao je Mali gostujući na Pink televiziji. 

Kako je istakao, ti rezultati stižu zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici u poslednjih 12 godina.

„Nastavljamo sa takvom ekonomskom politikom koja je usmerena ka podizanju životnog standarda, budući da je u budzetu za 2025. predviđen novac za rast plata, penzija, minimalne zarade, rast standarda“, poručio je Mali. 

To znači, ocenio je, da nastavljamo dalje da razvijamo Srbiju kroz ispunjenje obećanja datih kroz program „Skok u budućnost - Srbija 2027“ oličenih u 323 projekta ukupne vrednosti oko 18 milijardi evra. 

Ministar finansija istakao je i da prema juče objavljenim podacima srpska ekonomija ove godine raste tri-četiri puta brže od ekonomije evrozone budući da rast BDP-a Srbije u tri kvartala tekuće godine iznosi 3,9 odsto, dok je prosečan rast BDP-a evrozone 0,8 odsto. 

On je ocenio da su očekivanja da se rast BDP-a u Srbiji nastavi i do kraja godine te da će za 2024. iznositi oko 3,7 - 3,8 odsto. 

„Što nam više raste BDP, to je veća osnova za veće plate i penzije“, objasnio je i dodao da uz ove parametre dobru ekonomsku poziciju Srbije čine i nikada niža stopa nezaposlenosti od 8,2 odsto i rekordna stopa zaposlenosti. 

Mali je rekao da je pre 12 godina stopa nezaposlenosti dostizala 25,9, odnosno da je svaki četvrti građanin Srbije bio bez posla. 

Prvi potpredsednik Vlade prokomentarisao je i stopu javnog duga uz ocenu da je Srbija i po ovom parametru stabilna, budući da njen javni dug iznosi 46,5 odsto BDP-a, dok je prosek zaduženosti evrozone 88,1 odsto BDP-a, globalni 93 procenta. 

„To smo ostvarili uz sve globalne izazove i probleme koji su se smenjivali, od pandemije korona virusa, preko energetske krize, te krize u Ukrajini i na Bliskom istoku. Mala Srbija pokazuje kako se odgovornom ekonomskom politikom može ostvariti rast ali i sačuvati makroekonomska stabilnost“, poručio je Mali. 

On je rekao da će privatni sektor nastaviti da bude stub daljeg ekonomskog razvoja koji prati povećanja plata u javnom sektoru od osam odsto od januara i rast plata od 11 odsto predviđen za zaposlene u prosveti. 

Kako je istakao, prosek plata u Srbiji iznosi 825 evra, a do decembra se očekuje da premaši 900 evra, a dalji rast, po predviđenoj dinamici, doneće prosek plata u Srbiji od više od 1.000 evra do kraja naredne godine , i oko 1.400 evra do kraja 2027. 

Mali je poručio i da će ubuduće rast penzija biti u decembru, počevši od predstojećeg poslednjeg meseca ove godine, kada će penzije biti uvećane za 10,9 odsto. 

On se zahvalio penzionerima na podršci reformama koje su sprovođene u poslednjoj deceniji i istakao da će sledeće godine prosek penzija dostići 436 evra, dok je 2012. godine prosek penzija u Srbiji iznosio 202 evra. 

Podsetio je da u januaru stupa na snagu i odluka o povećanju minimalne zarade, i to 13,7 odsto, na 457 evra, što čini, kako je rekao, veliku razliku u odnosu na 15.700 dinara koliko je „minimalac“ iznosio 2012. godine. 

Mali je istakao da sva najavaljena povećanja drže primanja građana Srbije iznad nivoa inflacije koja se ove godine kretala oko četiri procenta dok je procena da će sledeće godine iznositi 3 – 3,5 odsto. Uz to, dodao je, dalje ćemo rasterećivati zarade, pa je opterećenje na plate za poslodavce sada ispod 60 odsto.

„Nisu ovi rezultati slučajni, ovo je rezultat odgovorne ekonomske politike gde znamo šta i zašto radimo“, rekao je ministar.

On je najavio da je sledeće godine budzetom predviđen udeo kapitalnih investicija od 7,4 odsto BDP-a, te da će izdvajanja za Kancelariju za Kosovo i Metohiju, vojsku, poljoprivredu, prosvetu, zdravstvo, kulturu, ekologiju, biti rekordna. 

„Svima smo dali više novca da se ostvare ciljevi koje su ministarstva definisala. Među njima su i EKSPO i program „Srbija 2027“. Cilj je da završimo investicioni ciklus, da umrežimo Srbiju brzim prugama, saobraćajnicama, auto-putevima, da izgradimo škole, bolnice, da ulažemo u energetiku“, istakao je Mali. 

On je poručio i da će izgradnja samog Nacionalnog stadiona koštati 464 miliona evra, a da će se oko njega dodatno ulagati u prateću infrastrukturu.  

Mali je poručio da će ovakva ulaganja „gurati“ dalji rast, te da su procene da će sledeće godine BDP Srbije rasti 4,2 odsto, a da nakon smirivanja svetskih tenzija, ovaj rast može biti samo veći. 

Kako je rekao, pred poslanicima koji će raspravljati o Zakonu o budzetu za 2025. godinu će se naći još 36 zakona iz nadležnosti Ministarstva finansija i ratifikacija, među kojima i zakonski propisi koji uređuju sistem e- otpremnica, koji stižu nakon već uvedenih e-faktura, te da će od 1. januara 2026. „ceo ovaj lanac biti uklopljen u sistem koji će omogućiti automatski povraćaj PDV-a“. 

Naveo je da će se kao predlog pred poslanicima naći i stroži kriterijumi i pravila Zakona o igrama na sreću, koji će ovu industriju koja doprinosi budzetu unaprediti i omogućiti da funkcioniše, ali uz ograničenja za mlade. Kako je rekao tu će biti i Zakon o alternativnim investicionim fondovima koji će doprineti razvoju tržišta kapitala, Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, i tako dalje. 

„Srbija mora da dominira u reformama, da deluje strukturno kako bismo omogućili rast i bolji i kvalitetniji život“, zaključio je prvi potpredsednik Vlade.