Мали: Са 600 милијарди динара на рачуну Србија ликвидна и стабилна

Република Србија у овом тренутку има на рачуну 600 милијарди динара, односно око 5,5 милијарди евра, што је чини ликвидном, стабилном земљом, изјавио је данас први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.

„Никада више новца није имала Србија. То говори о нашој стабилности, први пут смо добили инвестициони кредитни рејтинг еминентне агенције, оцењени смо као земља стабилна и сигурна за улагање“, рекао је Мали гостујући на Пинк телевизији. 

Како је истакао, ти резултати стижу захваљујући одговорној економској политици у последњих 12 година.

„Настављамо са таквом економском политиком која је усмерена ка подизању животног стандарда, будући да је у буџету за 2025. предвиђен новац за раст плата, пензија, минималне зараде, раст стандарда“, поручио је Мали. 

То значи, оценио је, да настављамо даље да развијамо Србију кроз испуњење обећања датих кроз програм „Скок у будућност - Србија 2027“ оличених у 323 пројекта укупне вредности око 18 милијарди евра. 

Министар финансија истакао је и да према јуче објављеним подацима српска економија ове године расте три-четири пута брже од економије еврозоне будући да раст БДП-а Србије у три квартала текуће године износи 3,9 одсто, док је просечан раст БДП-а еврозоне 0,8 одсто. 

Он је оценио да су очекивања да се раст БДП-а у Србији настави и до краја године те да ће за 2024. износити око 3,7 - 3,8 одсто. 

„Што нам више расте БДП, то је већа основа за веће плате и пензије“, објаснио је и додао да уз ове параметре добру економску позицију Србије чине и никада нижа стопа незапослености од 8,2 одсто и рекордна стопа запослености. 

Мали је рекао да је пре 12 година стопа незапослености достизала 25,9, односно да је сваки четврти грађанин Србије био без посла. 

Први потпредседник Владе прокоментарисао је и стопу јавног дуга уз оцену да је Србија и по овом параметру стабилна, будући да њен јавни дуг износи 46,5 одсто БДП-а, док је просек задужености еврозоне 88,1 одсто БДП-а, глобални 93 процента. 

„То смо остварили уз све глобалне изазове и проблеме који су се смењивали, од пандемије корона вируса, преко енергетске кризе, те кризе у Украјини и на Блиском истоку. Мала Србија показује како се одговорном економском политиком може остварити раст али и сачувати макроекономска стабилност“, поручио је Мали. 

Он је рекао да ће приватни сектор наставити да буде стуб даљег економског развоја који прати повећања плата у јавном сектору од осам одсто од јануара и раст плата од 11 одсто предвиђен за запослене у просвети. 

Како је истакао, просек плата у Србији износи 825 евра, а до децембра се очекује да премаши 900 евра, а даљи раст, по предвиђеној динамици, донеће просек плата у Србији од више од 1.000 евра до краја наредне године , и око 1.400 евра до краја 2027. 

Мали је поручио и да ће убудуће раст пензија бити у децембру, почевши од предстојећег последњег месеца ове године, када ће пензије бити увећане за 10,9 одсто. 

Он се захвалио пензионерима на подршци реформама које су спровођене у последњој деценији и истакао да ће следеће године просек пензија достићи 436 евра, док је 2012. године просек пензија у Србији износио 202 евра. 

Подсетио је да у јануару ступа на снагу и одлука о повећању минималне зараде, и то 13,7 одсто, на 457 евра, што чини, како је рекао, велику разлику у односу на 15.700 динара колико је „минималац“ износио 2012. године. 

Мали је истакао да сва најаваљена повећања држе примања грађана Србије изнад нивоа инфлације која се ове године кретала око четири процента док је процена да ће следеће године износити 3 – 3,5 одсто. Уз то, додао је, даље ћемо растерећивати зараде, па је оптерећење на плате за послодавце сада испод 60 одсто.

„Нису ови резултати случајни, ово је резултат одговорне економске политике где знамо шта и зашто радимо“, рекао је министар.

Он је најавио да је следеће године буџетом предвиђен удео капиталних инвестиција од 7,4 одсто БДП-а, те да ће издвајања за Канцеларију за Косово и Метохију, војску, пољопривреду, просвету, здравство, културу, екологију, бити рекордна. 

„Свима смо дали више новца да се остваре циљеви које су министарства дефинисала. Међу њима су и ЕКСПО и програм „Србија 2027“. Циљ је да завршимо инвестициони циклус, да умрежимо Србију брзим пругама, саобраћајницама, ауто-путевима, да изградимо школе, болнице, да улажемо у енергетику“, истакао је Мали. 

Он је поручио и да ће изградња самог Националног стадиона коштати 464 милиона евра, а да ће се око њега додатно улагати у пратећу инфраструктуру.  

Мали је поручио да ће оваква улагања „гурати“ даљи раст, те да су процене да ће следеће године БДП Србије расти 4,2 одсто, а да након смиривања светских тензија, овај раст може бити само већи. 

Како је рекао, пред посланицима који ће расправљати о Закону о буџету за 2025. годину ће се наћи још 36 закона из надлежности Министарства финансија и ратификација, међу којима и законски прописи који уређују систем е- отпремница, који стижу након већ уведених е-фактура, те да ће од 1. јануара 2026. „цео овај ланац бити уклопљен у систем који ће омогућити аутоматски повраћај ПДВ-а“. 

Навео је да ће се као предлог пред посланицима наћи и строжи критеријуми и правила Закона о играма на срећу, који ће ову индустрију која доприноси буџету унапредити и омогућити да функционише, али уз ограничења за младе. Како је рекао ту ће бити и Закон о алтернативним инвестиционим фондовима који ће допринети развоју тржишта капитала, Закон о Агенцији за осигурање депозита, и тако даље. 

„Србија мора да доминира у реформама, да делује структурно како бисмо омогућили раст и бољи и квалитетнији живот“, закључио је први потпредседник Владе.