Mali: Jaka i stabilna ekonomija je osnov za dalji razvoj tržišta kapitala

Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali učestvovao je danas na skupu „Budućnost Beogradske berze“ koji je održan u Sava centru, a na kome se obratio i jedan od najpoznatijih svetskih ekonomista profesor Džefri Saks.

Ministar je istakao da se ne može govoriti o tržištu kapitala ako ekonomija jedne zemlje nije postavljena na zdravim temeljima, a potvrda da je srpska ekonomija stabilna je upravo to što je krajem prošle godine prvi put u istoriji dobila investicioni kreditni rejting.

“Za razvoj tržišta kapitala veoma je važna sigurnost investiranja, naravno da je dobro kada znate da investirate u zemlji koja ima investicioni kreditni rejting. Da li smo slučajno dobili investicioni rejting? Naravno da ne. Na tome smo vredno radili. I ne samo da nam raste BDP iz godine u godinu, nego smo sačuvali i makroekonomsku stabilnost, s obzirom na to da nam je udeo javnog duga u BDP-u daleko ispod nivoa Mastrihta i daleko ispod proseka evrozone, gde je javni dug u odnosu na BDP, verovali ili ne čak 89 odsto, a mi smo sada na 44,2 odsto. S druge strane, ne samo da rastemo brže, nego smo trenutno broj jedan u Evropi po privrednom rastu, što nikada u istoriji nismo bili. Dakle, više je nego očigledno da država odlično radi svoj deo posla, a potvrda toga je i investicioni rejting”, istakao je Mali.

Objasnio je da se ne može govoriti o tržištu kapitala ako se ne uzme u obzir rast BDP-a jedne zemlje.

“Mi smo prošle godine došli do 82 milijarde evra BDP-a u apsolutnom iznosu, a 2012. bili smo na nivou od 35 milijardi. Projekcija rasta ove godine je oko 4,2 odsto, sledeće godine takođe, a 2027. idemo na preko 100 milijardi evra. Srbija nije ista zemlja sa 100 milijardi evra BDP-a ili sa samo 35 milijardi, to je jasno. Dakle, jačamo svoje snage, naravno, i kroz rast plata i penzija, a investitorima dajemo mogućnost da kroz naše tržište kapitala dalje razvijaju i jačaju svoje poslovanje”, istakao je prvi potpredsednik Vlade.

Rekao je da rast našeg BDP-a nije slučajan, da je baziran na rastu izvoza i investicija, iz godine u godinu.

“Pogledajte samo od 2018. godine pa na dalje, 3,8 odsto je u proseku stopa rasta našeg BDP-a. Zašto od 2018. godine? Jer smo do 2017. imali teške mere fiskalne konsolidacije, a od 2018. smo se stabilizovali. U proseku, investicije nam od 2018. rastu i doprinose rastu BDP-a 9,7 odsto. U proseku, izvoz nam raste 7,7 odsto godišnje i doprinosi rastu BDP-a. Rastu nam plate i penzije, i kada pogledate, svi elementi koji doprinose rastu BDP-a, a to su investicije, domaća tražnja i rast izvoza su pokriveni. Rast izvoza je rezultat nikada većih direktnih stranih investicija, jer otvaramo fabrike uglavnom izvozno orijentisane i to doprinosi daljem rastu i razvoju naše ekonomije. Dakle, ne rastemo slučajno, rastemo kroz sve privredne grane i na zdravim osnovama, što je potrebna sigurnost investitorima za dugoročno planiranje. Ako ovako nastavimo, nastavićemo da imamo visoke stope rasta”, navodi ministar.

Dodaje da je stopa nezaposlenosti u prošloj godini 8,6 odsto i da je stvoreno pola miliona radnih mesta u proteklih 13 godina.

“Ako tome dodate nikada veće devizne rezerve, preko 29 milijardi evra, stabilan kurs i poverenje koje investori imaju u Srbiju, koje se oslikava kroz nikada veće direktne strane investicije, vidite da nastavljamo da obaramo rekorde. Sve to je osnova za dalji razvoj tržišta kapitala. Ako država ne uradi svoj deo posla, od razvoja tržišta kapitala nema ništa. Obezbedili smo privredni rast, rast životnog standarda, sigurnost za investiranje, podizanje konkurentnosti naše ekonomije, kroz izgradnju puteva i reformsku agendu”, ističe Mali.

Ističe da je pokazatelj dobre ekonomske politike i tražnja za našim obveznicama. 

“Imate podatak da prinos na naše obveznice pada iz godine u godinu, a rizik ulaganja u Srbiju je daleko niži nego pre. Bolji smo od nekih zemalja Evropske Unije, na primer od Poljske, Rumunije, Mađarske, i u tome se vidi snaga naše ekonomije, uprkos brojnim izazovima.

Ministar kaže da je država uradila sve sa svoje strane, te da se sada postavlja pitanje kako da se podstaknu firme da izdaju korporativne obveznice.

“Država snosi troškove, napravićemo prvi korak da njima omogućimo da realizuju svoje ciljeve. Imamo devet preduzeća spremnih za korporativne obveznice, a u pripremi je još 15. Kad krene jedna, krenuće i druga i treća firma, i ovo je poziv preduzećima da iskoriste priliku”, kaže ministar finansija.

Ministar dodaje da se vredno radilo na tome da se tržište kapitala dalje razvija.

“Unapređivali smo zakone, regulativu i postavili sve osnove za uspešan dalji razvoj tržišta kapitala. Po pitanju infrastrukture, prvi put ćemo na jednom mestu imati Komisiju za hartije od vrednosti, Centralni registar i Beogradsku berzu, a nalaziće se u poslovnom parku Prokop”, najavio je Mali.

Što se digitalne infrastrukture tiče, kaže, mnogo toga se uradilo, a do drugog kvartala ove godine imaćemo novu platformu za trgovanje na Beogradskoj berzi koja je urađena sa kolegama sa Atinske berze.

“Centralni registar hartija od vrednosti imaće svoj informacioni sistem do kraja drugog kvartala ove godine. Naredne godine imaćemo mobilnu aplikaciju gde ćete preko mobilnog telefona moći da trgujete, što nije jednostavno, ali na tome radimo intenzivno, a cilj je da sve ove institucije umrežimo na pravi način da firme posluju što lakše i imaju sve na jednom mestu, i fizičku i digitalnu infrastrukturu”, zaključuje ministar finansija i dodaje da počinje nova budućnost Beogradske berze.

Na skupu se obratio i jedan od najpoznatijih svetskih ekonomista Džefri Saks, koji je i direktor Centra za održivi razvoj na Univerzitetu Kolumbija, gde nosi titulu univerzitetskog profesora.  

On je istakao da je posebno važna lokacija Srbije kao mosta između nekoliko regiona, između Evropske unije, Bliskog istoka, Rusije, Afrike. 

"Srbija je veoma dobro pozicionirana i spaja nekoliko potencijalno dinamičnih mesta za svetsku privredu. Takođe, Srbija se često u svojoj istoriji zbog svoje lokacije nalazila pred izazovima, ali nešto se može promeniti novim pristupom" istakao je profesor Saks i dodao da je najbolja vest što su počeli razgovori američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina. U tom smislu Saks ističe da je važno obnoviti ekonomske odnose.

Profesor Saks je istakao i da se nada da će Brisel početi da aktivno rešava probleme sa Rusijom diplomatskim putem, što stavlja Srbiju u dobru poziciju, jer će tako naša zemlja moći da ima dobre ekonomske odnose sa jednom i drugom stranom.

Govorio je i o odnosu Srbije sa Kinom sa jedne strane, i SAD i EU sa druge strane.

"Sa ekonomske tačke gledišta, nećete morati da birate. Odnosi sa Kinom su veoma dobri, vrlo produktivni, konstruktivni odnosi. Trenutno Srbija svakako ne želi da raskine odnose sa SAD i ne mora to da čini. Srbija, njen geografski položaj je takav da ne želite sukobe sa susedima. To znači da Srbija nikakve radikalne korake protiv Evropske unije neće preduzeti. To nije poželjno. Možda bi mogla biti primorana na to, ali to nije poželjno. Dakle, najbolji stav za Srbiju bio bi da Kina i Evropa nastave, odnosno Evropska unija nastavi sa otvorenom trgovinom i sa konstruktivnim odnosima, a Srbija u suštini da nastavi da ide putem ka Evropskoj uniji, a Kina da bude most za te konstruktivne odnose. Mislim da je to najbolje" istakao je profesor.

Na skupu se obratio i direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara, s obzirom na to da ta institucija finansijski podržava razvoj tržišta kapitala u našoj zemlji. On je istakao da Svetska banka veruje da Srbija može da ostvari još veći uspeh, te da je u tom kontekstu važan upravo razvoj tržišta kapitala.