Мали: Јака и стабилна економија је основ за даљи развој тржишта капитала

Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали учествовао је данас на скупу „Будућност Београдске берзе“ који је одржан у Сава центру, а на коме се обратио и један од најпознатијих светских економиста професор Џефри Сакс.

Министар је истакао да се не може говорити о тржишту капитала ако економија једне земље није постављена на здравим темељима, а потврда да је српска економија стабилна је управо то што је крајем прошле године први пут у историји добила инвестициони кредитни рејтинг.

“За развој тржишта капитала веома је важна сигурност инвестирања, наравно да је добро када знате да инвестирате у земљи која има инвестициони кредитни рејтинг. Да ли смо случајно добили инвестициони рејтинг? Наравно да не. На томе смо вредно радили. И не само да нам расте БДП из године у годину, него смо сачували и макроекономску стабилност, с обзиром на то да нам је удео јавног дуга у БДП-у далеко испод нивоа Мастрихта и далеко испод просека еврозоне, где је јавни дуг у односу на БДП, веровали или не чак 89 одсто, а ми смо сада на 44,2 одсто. С друге стране, не само да растемо брже, него смо тренутно број један у Европи по привредном расту, што никада у историји нисмо били. Дакле, више је него очигледно да држава одлично ради свој део посла, а потврда тога је и инвестициони рејтинг”, истакао је Мали.

Објаснио је да се не може говорити о тржишту капитала ако се не узме у обзир раст БДП-а једне земље.

“Ми смо прошле године дошли до 82 милијарде евра БДП-а у апсолутном износу, а 2012. били смо на нивоу од 35 милијарди. Пројекција раста ове године је око 4,2 одсто, следеће године такође, а 2027. идемо на преко 100 милијарди евра. Србија није иста земља са 100 милијарди евра БДП-а или са само 35 милијарди, то је јасно. Дакле, јачамо своје снаге, наравно, и кроз раст плата и пензија, а инвеститорима дајемо могућност да кроз наше тржиште капитала даље развијају и јачају своје пословање”, истакао је први потпредседник Владе.

Рекао је да раст нашег БДП-а није случајан, да је базиран на расту извоза и инвестиција, из године у годину.

“Погледајте само од 2018. године па на даље, 3,8 одсто је у просеку стопа раста нашег БДП-а. Зашто од 2018. године? Јер смо до 2017. имали тешке мере фискалне консолидације, а од 2018. смо се стабилизовали. У просеку, инвестиције нам од 2018. расту и доприносе расту БДП-а 9,7 одсто. У просеку, извоз нам расте 7,7 одсто годишње и доприноси расту БДП-а. Расту нам плате и пензије, и када погледате, сви елементи који доприносе расту БДП-а, а то су инвестиције, домаћа тражња и раст извоза су покривени. Раст извоза је резултат никада већих директних страних инвестиција, јер отварамо фабрике углавном извозно оријентисане и то доприноси даљем расту и развоју наше економије. Дакле, не растемо случајно, растемо кроз све привредне гране и на здравим основама, што је потребна сигурност инвеститорима за дугорочно планирање. Ако овако наставимо, наставићемо да имамо високе стопе раста”, наводи министар.

Додаје да је стопа незапослености у прошлој години 8,6 одсто и да је створено пола милиона радних места у протеклих 13 година.

“Ако томе додате никада веће девизне резерве, преко 29 милијарди евра, стабилан курс и поверење које инвестори имају у Србију, које се осликава кроз никада веће директне стране инвестиције, видите да настављамо да обарамо рекорде. Све то је основа за даљи развој тржишта капитала. Ако држава не уради свој део посла, од развоја тржишта капитала нема ништа. Обезбедили смо привредни раст, раст животног стандарда, сигурност за инвестирање, подизање конкурентности наше економије, кроз изградњу путева и реформску агенду”, истиче Мали.

Истиче да је показатељ добре економске политике и тражња за нашим обвезницама. 

“Имате податак да принос на наше обвезнице пада из године у годину, а ризик улагања у Србију је далеко нижи него пре. Бољи смо од неких земаља Европске Уније, на пример од Пољске, Румуније, Мађарске, и у томе се види снага наше економије, упркос бројним изазовима.

Министар каже да је држава урадила све са своје стране, те да се сада поставља питање како да се подстакну фирме да издају корпоративне обвезнице.

“Држава сноси трошкове, направићемо први корак да њима омогућимо да реализују своје циљеве. Имамо девет предузећа спремних за корпоративне обвезнице, а у припреми је још 15. Кад крене једна, кренуће и друга и трећа фирма, и ово је позив предузећима да искористе прилику”, каже министар финансија.

Министар додаје да се вредно радило на томе да се тржиште капитала даље развија.

“Унапређивали смо законе, регулативу и поставили све основе за успешан даљи развој тржишта капитала. По питању инфраструктуре, први пут ћемо на једном месту имати Комисију за хартије од вредности, Централни регистар и Београдску берзу, а налазиће се у пословном парку Прокоп”, најавио је Мали.

Што се дигиталне инфраструктуре тиче, каже, много тога се урадило, а до другог квартала ове године имаћемо нову платформу за трговање на Београдској берзи која је урађена са колегама са Атинске берзе.

“Централни регистар хартија од вредности имаће свој информациони систем до краја другог квартала ове године. Наредне године имаћемо мобилну апликацију где ћете преко мобилног телефона моћи да тргујете, што није једноставно, али на томе радимо интензивно, а циљ је да све ове институције умрежимо на прави начин да фирме послују што лакше и имају све на једном месту, и физичку и дигиталну инфраструктуру”, закључује министар финансија и додаје да почиње нова будућност Београдске берзе.

На скупу се обратио и један од најпознатијих светских економиста Џефри Сакс, који је и директор Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија, где носи титулу универзитетског професора.  

Он је истакао да је посебно важна локација Србије као моста између неколико региона, између Европске уније, Блиског истока, Русије, Африке. 

"Србија је веома добро позиционирана и спаја неколико потенцијално динамичних места за светску привреду. Такође, Србија се често у својој историји због своје локације налазила пред изазовима, али нешто се може променити новим приступом" истакао је професор Сакс и додао да је најбоља вест што су почели разговори америчког и руског председника Доналда Трампа и Владимира Путина. У том смислу Сакс истиче да је важно обновити економске односе.

Професор Сакс је истакао и да се нада да ће Брисел почети да активно решава проблеме са Русијом дипломатским путем, што ставља Србију у добру позицију, јер ће тако наша земља моћи да има добре економске односе са једном и другом страном.

Говорио је и о односу Србије са Кином са једне стране, и САД и ЕУ са друге стране.

"Са економске тачке гледишта, нећете морати да бирате. Односи са Кином су веома добри, врло продуктивни, конструктивни односи. Тренутно Србија свакако не жели да раскине односе са САД и не мора то да чини. Србија, њен географски положај је такав да не желите сукобе са суседима. То значи да Србија никакве радикалне кораке против Европске уније неће предузети. То није пожељно. Можда би могла бити приморана на то, али то није пожељно. Дакле, најбољи став за Србију био би да Кина и Европа наставе, односно Европска унија настави са отвореном трговином и са конструктивним односима, а Србија у суштини да настави да иде путем ка Европској унији, а Кина да буде мост за те конструктивне односе. Мислим да је то најбоље" истакао је професор.

На скупу се обратио и директор канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара, с обзиром на то да та институција финансијски подржава развој тржишта капитала у нашој земљи. Он је истакао да Светска банка верује да Србија може да оствари још већи успех, те да је у том контексту важан управо развој тржишта капитала.