Stevanović: Budzet razvojni, ovogodišnji rast privrede iznad sedam procenata

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Saša Stevanović izjavio je danas da je predlog budzeta za 2022. godinu u osnovi razvojan i da se temelji na dva osnovna stuba – kapitalnim investicijama i rastu životnog standarda građana. 

Stevanović je na javnom slušanju u Domu Narodne skupštine, gde je predstavljen Predlog budzeta za 2022. godinu i Završni račun budzeta 2020. godinu, rekao da je budzet konzervativno planiran, te da je za sledeću godinu predviđen blagi rast prihodne strane budzeta. Sa druge strane, rashodi za robe i usluge su minimalno povećani.

Kada je reč o izdvajanjima za kapitalne investicije, Stevanović je rekao da ona iznose 485,8 milijardi dinara. 

„U odnosu na 2021. godinu i inicijalni budzet, povećali smo kapitalna ulaganja za 129,1 milijardu dinara, što je nešto iznad dva odsto ukupnog BDP-a“, naveo je Stevanović. 

Budzet je koncipiran tako da je za narednu godinu predviđen rast BDP-a od 4,5 procenata, dok je planiran budzetski deficit od tri odsto. 

 „Budzet je napravljen u skladu sa makroekonomskim okvirom koji je definisan Fiskalnom strategijom za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu. Predviđen je rast BDP od 4,5 odsto. Ministarstvo finansija i Vlada Srbije su konezervativno pristupili izradi ovog budzeta. Podsetimo se rebalansa iz aprila ove godine kada smo predvideli rast od šest odsto, za prva dva kvartala imali smo rast od 7,6 procenata, dok je za treći kvartal fleš procena 7,4 procenata“, naveo je Stevanović. 

On je naveo da je vrlo izvesno da ćemo imati rast privrede ove godine od preko sedam procenata, ali da su Ministarstvo finanasija i Vlada Srbije i sa drugim rebalansom koji je usvojen prošle nedelje zadržali projekciju rasta od sedam procenata, te tako ova godina predstavlja dobru osnovu i čvrst temelj za planiranje budzeta za narednu godinu. 

Državni sekretar se osvrnuo i na javni dug, istakavši da je on na nivou centralne države projektovan na 55,5 procenata, a ovu godinu ćemo završiti sa 58,2 odsto na nivou opšte države, odnosno 57,3 procenata na centralnom nivou. 

Kada je reč o deficitu, podsetio je Stevanović, u rebalansu u aprilu projektovan je deficit od 6,9 procenata BDP, odnosno 412,2 mld dinara, da bi taj deficit bio smanjen za dva procentna poena, na 4,9 odsto ovogodišnjim rebalanso u oktobru (304, 5 milijardi dinara). U skladu sa tim planirani deficit za 2022. godinu je tri procenta BDP, odnosno 200,2 mlrd dinara. 

Prema njegovim rečima u ovaj budzet je uključen i efekat povećanja minimalne zarade od 9,4 procenata koje će u sledećoj godini iznositi 35.012 dinara, zatim, država je povećala neoporezivi deo zarade sa 18.300 na 19.300 dinara i smanjila doprinos za PIO na teret poslodavca za 0,5 procenata. 

„I pored tog povećanja plata, u proseku od 7,3 procenata, nastavlja se smanjenje učešća plata u BDP-u sa 10,2 odsto u 2021. godini na 10,1 odsto u 2022. godini. Pored toga, za sve naše najstarije sugradjane predviđeno je povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,5 odsto, a krajem februara planirana je i jednokratna isplata penzionerima od 20.000 dinara“, naveo je Stevanović.

Kada je reč o kapitalnom budzetu, on je na nivou od 7,3 procenata BDP-a. U apsolutnom iznosu to je 485,8 milijardi dinara. 

„Nastavlja se veliki investicioni ciklus i ono što sa ponosom mogu da istaknem je da smo u odnosu na inicijalni budzet za 2021. godinu povećali sredstva za kapitalni budzet za 129,1 milijardu dinara, što je nešto više od dva procentna poena“, rekao je Stevanović. 

Kako je naveo, predviđena su sredstva za započinjanje novih i zavšetak starih infrastrukturnih projekata i to u oblasti saobraćaja i zaštite životne sredine. 

„Najveći iznos za kapitalne investicije nalazi se kod Ministarstva građevine, sa 206,2 mlrd dinara. Ovogodišnjim rebalansom bilo je planirano 166 milijardi dinara“, naveo je on. 

Pozitivan pomak napravljen je u budzetu za zaštitu životne sredine, a planirana su i značajna sredstva za železničku infrastrukturu. 

Državni sekretar Saša Stevanović predstavio je i Završni račun budzeta za 2020. godinu. On je naveo da, prema završnom računu, ostvareni prihodi za 2020. godinu iznose 1.301,9 milijardi dinara, što je 0,8 procenata više u odnosu na plan. To je potvrda da Vlada i Ministarstvo finansija realno i konzervativno planiraju budzet. Sve pozicije na prihodnoj strani su nam realizovane u većem iznosu u odnosu na plan. 

„Mi smo preduzeli niz aktivnosti kako bi unapreidli postupak i način izrade i usvajanja Završnog računa. Postupak smo učinili transparentnijim, tačnim i istinitijim“, naveo je Stevanović. 

On je dodao da je u sistem izvršenja budzeta uključeno ukupno 529 indirektnih budzetskih korisnika, čime je smanjen broj korisnika koji su van sistema izvršenja budzeta i koje je bilo potrebno uključiti u konsolidaciju

Na javnom slušanju uvodne reči imali su i predsednik Skupštine Ivica Dačić i presednica skupštinskog Odbora za finansije, republički budzet i kontrolu trošenja javnih sredstava Aleksandra Tomić. 

Ivica Dačić se pohvalio praksom održavanja javnih slušanja zakona i propisa, istakao da je na taj način obogaćena parlamentarna praksa, olakšan posao poslanicima, i učinjen je veliki korak ka transparentnosti i demokratičnosti procedure. 

„Budzet za 2022. godinu dolazi na vreme. On je sveobuhvatan, jasan i detaljno predstavlja našu finansijsku, razvojnu, kao i celu politiku u sledećoj godini. Čini mi se da otkad je Vlada utvrdila predlog budzeta nisam čuo nijednu krupnu zamerku na njegovu strukturu i sadržaj pa čak i od onih koji će u svemu da pronađu manu. Ovaj budzet je najbolje ogledalo naše stabilne ekonomske slike i naših velikih razvojih ambicija u godini ka nama“, naveo je Ivica Dačić.