Стевановић: Буџет развојни, овогодишњи раст привреде изнад седам процената

Државни секретар у Министарству финансија Саша Стевановић изјавио је данас да је предлог буџета за 2022. годину у основи развојан и да се темељи на два основна стуба – капиталним инвестицијама и расту животног стандарда грађана. 

Стевановић је на јавном слушању у Дому Народне скупштине, где је представљен Предлог буџета за 2022. годину и Завршни рачун буџета 2020. годину, рекао да је буџет конзервативно планиран, те да је за следећу годину предвиђен благи раст приходне стране буџета. Са друге стране, расходи за робе и услуге су минимално повећани.

Када је реч о издвајањима за капиталне инвестиције, Стевановић је рекао да она износе 485,8 милијарди динара. 

„У односу на 2021. годину и иницијални буџет, повећали смо капитална улагања за 129,1 милијарду динара, што је нешто изнад два одсто укупног БДП-а“, навео је Стевановић. 

Буџет је конципиран тако да је за наредну годину предвиђен раст БДП-а од 4,5 процената, док је планиран буџетски дефицит од три одсто. 

 „Буџет је направљен у складу са макроекономским оквиром који је дефинисан Фискалном стратегијом за 2022. годину са пројекцијама за 2023. и 2024. годину. Предвиђен је раст БДП од 4,5 одсто. Министарство финансија и Влада Србије су конезервативно приступили изради овог буџета. Подсетимо се ребаланса из априла ове године када смо предвидели раст од шест одсто, за прва два квартала имали смо раст од 7,6 процената, док је за трећи квартал флеш процена 7,4 процената“, навео је Стевановић. 

Он је навео да је врло извесно да ћемо имати раст привреде ове године од преко седам процената, али да су Министарство финанасија и Влада Србије и са другим ребалансом који је усвојен прошле недеље задржали пројекцију раста од седам процената, те тако ова година представља добру основу и чврст темељ за планирање буџета за наредну годину. 

Државни секретар се осврнуо и на јавни дуг, истакавши да је он на нивоу централне државе пројектован на 55,5 процената, а ову годину ћемо завршити са 58,2 одсто на нивоу опште државе, односно 57,3 процената на централном нивоу. 

Када је реч о дефициту, подсетио је Стевановић, у ребалансу у априлу пројектован је дефицит од 6,9 процената БДП, односно 412,2 млд динара, да би тај дефицит био смањен за два процентна поена, на 4,9 одсто овогодишњим ребалансо у октобру (304, 5 милијарди динара). У складу са тим планирани дефицит за 2022. годину је три процента БДП, односно 200,2 млрд динара. 

Према његовим речима у овај буџет је укључен и ефекат повећања минималне зараде од 9,4 процената које ће у следећој години износити 35.012 динара, затим, држава је повећала неопорезиви део зараде са 18.300 на 19.300 динара и смањила допринос за ПИО на терет послодавца за 0,5 процената. 

„И поред тог повећања плата, у просеку од 7,3 процената, наставља се смањење учешћа плата у БДП-у са 10,2 одсто у 2021. години на 10,1 одсто у 2022. години. Поред тога, за све наше најстарије суградјане предвиђено је повећање пензија по швајцарској формули од 5,5 одсто, а крајем фебруара планирана је и једнократна исплата пензионерима од 20.000 динара“, навео је Стевановић.

Када је реч о капиталном буџету, он је на нивоу од 7,3 процената БДП-а. У апсолутном износу то је 485,8 милијарди динара. 

„Наставља се велики инвестициони циклус и оно што са поносом могу да истакнем је да смо у односу на иницијални буџет за 2021. годину повећали средства за капитални буџет за 129,1 милијарду динара, што је нешто више од два процентна поена“, рекао је Стевановић. 

Како је навео, предвиђена су средства за започињање нових и завшетак старих инфраструктурних пројеката и то у области саобраћаја и заштите животне средине. 

„Највећи износ за капиталне инвестиције налази се код Министарства грађевине, са 206,2 млрд динара. Овогодишњим ребалансом било је планирано 166 милијарди динара“, навео је он. 

Позитиван помак направљен је у буџету за заштиту животне средине, а планирана су и значајна средства за железничку инфраструктуру. 

Државни секретар Саша Стевановић представио је и Завршни рачун буџета за 2020. годину. Он је навео да, према завршном рачуну, остварени приходи за 2020. годину износе 1.301,9 милијарди динара, што је 0,8 процената више у односу на план. То је потврда да Влада и Министарство финансија реално и конзервативно планирају буџет. Све позиције на приходној страни су нам реализоване у већем износу у односу на план. 

„Ми смо предузели низ активности како би унапреидли поступак и начин израде и усвајања Завршног рачуна. Поступак смо учинили транспарентнијим, тачним и истинитијим“, навео је Стевановић. 

Он је додао да је у систем извршења буџета укључено укупно 529 индиректних буџетских корисника, чиме је смањен број корисника који су ван система извршења буџета и које је било потребно укључити у консолидацију

На јавном слушању уводне речи имали су и председник Скупштине Ивица Дачић и преседница скупштинског Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Александра Томић. 

Ивица Дачић се похвалио праксом одржавања јавних слушања закона и прописа, истакао да је на тај начин обогаћена парламентарна пракса, олакшан посао посланицима, и учињен је велики корак ка транспарентности и демократичности процедуре. 

„Буџет за 2022. годину долази на време. Он је свеобухватан, јасан и детаљно представља нашу финансијску, развојну, као и целу политику у следећој години. Чини ми се да откад је Влада утврдила предлог буџета нисам чуо ниједну крупну замерку на његову структуру и садржај па чак и од оних који ће у свему да пронађу ману. Овај буџет је најбоље огледало наше стабилне економске слике и наших великих развојих амбиција у години ка нама“, навео је Ивица Дачић.