Stanivuković: Ekonomski i finansijski dijalog sa EU važan za Srbiju

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković učestovao je danas na sastanku Ekonomskog i finansijskog komiteta (EFC) u okviru godišnjeg multilateralnog ekonomskog i finansijskog dijaloga sa Evropskom unijom, u okviru koga se razmatraju programi ekonomskih reformi za period 2021-2023. godina za Zapadni Balkan i Tursku. Na sastanku je uzela učešće i Ana Ivković, viceguverner Narodne banke Srbije.

Onlajn sastanak je okupio predstavnike ministarstava finansija Zapadnog Balkana i Turske koji su sa predstavnicima evropskih instutcija (Evropska komisija, Evropska centralna banka, EUROSTAT i države članice EU), razgovarali o nacrtu zajedničkih zaključaka u kojima su navedeni ključni ekonomski izazovi sa kojima se suočavaju Zapadni Balkan i Turska. Osim toga, razmatrane su i smernice za okvir fiskalne, ekonomske i socijalne politike fokusirane na ublažavanje uticaja pandemije izazvane virusom Kovid-19 uz podsticanje ekonomskog oporavka. Tema ovogodišnjeg ekonomskog i finansijskog dijaloga su mere za ublažavanje uticaja pandemije, kao i na podsticanje srednjoročnog oporavka.

Državni sekretar Gojko Stanivuković u svom izlaganju je naveo da je zahvaljujući dobroj makroekonomskoj i finansijskoj politici pre same pandemije, Srbija imala dovoljno prostora da sprovede snažne mere podrške privredi čiji je cilj podrška domaćinstvima i preduzećima, očuvanje radnih mesta i unapređenje zdravstvenog sistema. On je takođe istakao da je Srbija tokom 2020. godine obezbedila dva velika fiskalna paketa pomoći privredi i stanovništvu, procenjena na oko 12,9% BDP-a 2020. godine, kao i dodatnu podršku u vidu trećeg paketa koji iznosi 4,3% BDP-a. Ukupni paketi mera za podršku ekonomiji i stanovništvu, od početka Kovid -19 pandemije prema rečima Stanivukovića, tako je dostigao 17,2% BDP-a.

Državni sekretar je učesnicima dijaloga preneo da kreatori ekonomske politike u Republici Srbiji kontinuirano rade na merama usmerenim na dalje ubrzanje ekonomske aktivnosti, očuvanje radnih mesta i održavanje ukupne makroekonomske stabilnosti, kao i da će novi paket ekonomskih mera 2021. godine direktno uticati na povećanje likvidnosti privrednih subjekata i poboljšati poslovno okruženje. Rekao je i da je ekonomski i finansijski dijalog sa EU ključan za Srbiju.

Po rečima Stanivukovića, Srbija je prethodnu godinu završila sa jednim od najboljih rezultata u Evropi kada je reč o privrednom rastu, dok se za ovu godinu očekuje rast od 6%. Javni dug je bio na nivou od 58,2% BDP-a na kraju 2020. godine, i predviđa se da će ostati manji od 60% do kraja 2021. godine.

Državni sekretar je naveo i da je pored pomoći zdravstvu, proces vakcinacije ubrzan i da je do sada revakcinisano oko 2 miliona građana, što će pozitivno uticati na domaću privredu. Osim toga, državni sekretar je istakao i da digitalizacija privrede i državne uprave ostaje na listi prioriteta strukturnih reformi, zajedno sa daljom modernizacijom Poreske uprave, jačanjem naplate prihoda, kao i poboljšanje poslovnog okruženja uz obezbeđivanje održivog, energetski efikasnog i ekološki prihvatljivog privrednog rasta, koji će Srbiji omogućiti da ubrza svoj put ka Eropskoj uniji.

U svojoj oceni Programa ekonomskih reformi 2021-2023 Republike Srbije Evropska komisija pozitivno je ocenila postignute ekonomske rezultate Republike Srbije, paket ekonomskih mera za prevazilaženje posledica pandemije Kovid-19 i uspešan proces vakcinacije građana.

Predstavnici Evropske komisije pohvalili su Srbiju za dobru i pravovremenu reakciju u vreme krize, što je pozitivno uticalo na poslovno okruženje i zaposlenost. Navedeno je da Srbija ima jedan od najboljih rezultata u regionu u oblasti privrednog rasta dok su srpska preduzeća pokazala visok nivo otpornosti u odnosu na promene na tržištu tokom pandemije. Osim toga, Srbija je pohvaljena i zbog ostvarenih rezultata u vakcinaciji stanovništva protiv virusa Kovid- 19, što će, kako je ocenjeno, uticati na brži ekonomski oporavak.

Današnji sastanak ujedno je bio i priprema za sastanak Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) koji će biti održan 18. juna 2021. godine, kada se očekuje usvajanje novih zajedničihe preporuka Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja učesnicima u ovom procesu (Zapadni Balkan i Turska).