Станивуковић: Економски и финансијски дијалог са ЕУ важан за Србију

Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић учестовао је данас на састанку Економског и финансијског комитета (EFC) у оквиру годишњег мултилатералног економског и финансијског дијалога са Европском унијом, у оквиру кога се разматрају програми економских реформи за период 2021-2023. година за Западни Балкан и Турску. На састанку је узела учешће и Ана Ивковић, вицегувернер Народне банке Србије.

Онлајн састанак је окупио представнике министарстава финансија Западног Балкана и Турске који су са представницима европских инстутција (Европска комисија, Европска централна банка, ЕУРОСТАТ и државе чланице ЕУ), разговарали о нацрту заједничких закључака у којима су наведени кључни економски изазови са којима се суочавају Западни Балкан и Турска. Осим тога, разматране су и смернице за оквир фискалне, економске и социјалне политике фокусиране на ублажавање утицаја пандемије изазване вирусом Ковид-19 уз подстицање економског опоравка. Тема овогодишњег економског и финансијског дијалога су мере за ублажавање утицаја пандемије, као и на подстицање средњорочног опоравка.

Државни секретар Гојко Станивуковић у свом излагању је навео да је захваљујући доброј макроекономској и финансијској политици пре саме пандемије, Србија имала довољно простора да спроведе снажне мере подршке привреди чији је циљ подршка домаћинствима и предузећима, очување радних места и унапређење здравственог система. Он је такође истакао да је Србија током 2020. године обезбедила два велика фискална пакета помоћи привреди и становништву, процењена на око 12,9% БДП-а 2020. године, као и додатну подршку у виду трећег пакета који износи 4,3% БДП-а. Укупни пакети мера за подршку економији и становништву, од почетка Ковид -19 пандемије према речима Станивуковића, тако је достигао 17,2% БДП-а.

Државни секретар је учесницима дијалога пренео да креатори економске политике у Републици Србији континуирано раде на мерама усмереним на даље убрзање економске активности, очување радних места и одржавање укупне макроекономске стабилности, као и да ће нови пакет економских мера 2021. године директно утицати на повећање ликвидности привредних субјеката и побољшати пословно окружење. Рекао је и да је економски и финансијски дијалог са ЕУ кључан за Србију.

По речима Станивуковића, Србија је претходну годину завршила са једним од најбољих резултата у Европи када је реч о привредном расту, док се за ову годину очекује раст од 6%. Јавни дуг је био на нивоу од 58,2% БДП-а на крају 2020. године, и предвиђа се да ће остати мањи од 60% до краја 2021. године.

Државни секретар је навео и да је поред помоћи здравству, процес вакцинације убрзан и да је до сада ревакцинисано око 2 милиона грађана, што ће позитивно утицати на домаћу привреду. Осим тога, државни секретар је истакао и да дигитализација привреде и државне управе остаје на листи приоритета структурних реформи, заједно са даљом модернизацијом Пореске управе, јачањем наплате прихода, као и побољшање пословног окружења уз обезбеђивање одрживог, енергетски ефикасног и еколошки прихватљивог привредног раста, који ће Србији омогућити да убрза свој пут ка Еропској унији.

У својој оцени Програма економских реформи 2021-2023 Републике Србије Европска комисија позитивно је оценила постигнуте економске резултате Републике Србије, пакет економских мера за превазилажење последица пандемије Ковид-19 и успешан процес вакцинације грађана.

Представници Европске комисије похвалили су Србију за добру и правовремену реакцију у време кризе, што је позитивно утицало на пословно окружење и запосленост. Наведено је да Србија има један од најбољих резултата у региону у области привредног раста док су српска предузећа показала висок ниво отпорности у односу на промене на тржишту током пандемије. Осим тога, Србија је похваљена и због остварених резултата у вакцинацији становништва против вируса Ковид- 19, што ће, како је оцењено, утицати на бржи економски опоравак.

Данашњи састанак уједно је био и припрема за састанак Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) који ће бити одржан 18. јуна 2021. године, када се очекује усвајање нових заједничихе препорука Савета ЕУ за економска и финансијска питања учесницима у овом процесу (Западни Балкан и Турска).