Stanivuković - Budzet za 2022. godinu predviđa uvećanje od pet odsto za obrazovanje

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković izjavio je danas da je Nacrtom zakona o budzetu za 2022. godinu za obrazovanje predviđeno 252,8 milijardi dinara što je uvećanje od pet odsto u odnosu na rebalans iz oktobra ove godine.

 „Ove godine za obrazovanje je predviđeno 240,8 milijardi dinara, dok je Nacrtom zakona o budzetu za narednu godinu planirano 252,8, što predstavlja povećanje od 12 milijardi dinara“, rekao je Stanivuković. 

On je na sednici Međuministarskog saveta za praćenje i usmeravanje sprovođenja reforme u oblasti obrazovanja istakao i da su sva davanja za reformski proces u oblasti obrazovanja, u budzetskom smislu, a u kontekstu sektorske budzetske podrške za obrazovanje, obuhvaćene posebnim dokumentom Srednjoročni plan rashoda sektora obrazovanja (MTEF).

Prema njegovim rečima, izrada tog dokumenta koji priprema nadležno resorno ministarstvo u saradnji sa Ministarstvom finansija, je ujedno bila i deo indikatora za povlačenje varijabilnih tranši sektorske budzetske podrške za reformu javne uprave, nakon čega se pomno prate potrebe reforme ovog sektora. 

Stanivuković je naveo da su reforme u oblasti obrazovanja, kao prioritetne, prepoznate i u Programu ekonomskih reformi, koji predstavlja najvažniji strateški dokument Vlade Srbije u koordinaciji ekonomskih politika unutar naše zemlje, regiona i sa EU, u prethodnim ciklusima. 

„U nacrtu ERP za period od 2022. do 2024. godine tri strukturne reforme se odnose na oblast obrazovanja i to Uspostavljanje okvira za uvođenje Garancija za mlade u Republici Srbiji, Kvalifikacije orijentisane prema potrebama tržišta rada i Digitalizacija sistema obrazovanja i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema obrazovanja“, pojasnio je Stanivuković.

Državni sekretar je tom prilikom istakao i da Ministarstvo finansija ima veoma dobru saradnju sa svim nadležnim institucijama uključenim u korišćenje instrumenta sektorske budzetske podrške (SBS), koji smo do sada koristili iz IPA 2015 za reformu javne uprave i IPA 2016 za integrisano upravljanje granicom i obrazovanje. 

On je naveo i da Ministarstvo finansija kontinuirano deli iskustvo sa kolegama iz drugih resora, kao i da je u okviru Sektorskog reformskog ugovora za oblast obrazovanja (IPA 2016) blisko sarađivalo sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u pripremi Izveštaja o samoproceni. Objasnio je i da je Ministarstvo finansija nadležno za ispunjenje tri od četiri opšta preduslova za korišćenje sektorske budzetske podrške, kao instrumenata IPA, a to su - makroekonomska stabilnost, transparentnost budzeta i reforma upravljanja javnim finansijama.

Govoreći o makroekonomskom okruženju, Stanivuković je podsetio da je pozitivan trend započet 2015. godine i da je nastavljen do danas uprkos pandemiji korona virusa, a što potvrđuju i važni makroekonomski indikatori. Napomenuo je da je to omogućilo da se država uspešno nosi sa globalnim izazovima, ne samo zdravstvenim, već i ekonomskim. 

Navodeći da se očekuje da će privredni rast ove godine iznositi preko 7%, dok je stopa nezaposlenosti na nivou pre pandemije, on je podsetio da su dobre prognoze potvrdili i MMF, Svetska banka, Evropska komisija kroz poslednji izveštaj o napretku, što je za nas posebno važno. 

Istakao je i da je ostvaren napredak u reformi Poreske uprave, jačanju upravljanja javnim finansijama, rešavanju pitanja državnih preduzeća i privatizaciji najveće državne banke. 

„Predstoje nam dalje, veoma važne mere za borbu protiv sive ekonomije, pre svega e-fiskalizacija na kojoj intenzivno radimo, dalja reforma Poreske uprave i jačanje korporativnog upravljanja javnim i državnim preduzećima. Posvećeni smo nastavku sprovođenja reforme javnih finansija“, rekao je Stanivuković i podsetio da je Vlada u junu ove godine usvojila novi Program reforme upravljanja javnim finansijama 2021-2025.