Srbija pronalazi svoje izvore rasta, što vodi ka daljem poboljšanju životnog standarda

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da Srbija pronalazi svoje izvore rasta i da želi dobro da se pozicionira u svetu po pitanju konkurentnosti svoje ekonomije, a što će obezbediti još veće plate i penzije i bolji životni standard građana. 

On je, gostujući na Blic televiziji, istakao da svakom projektu čiji je cilj dalji ekonomski razvoj, Vlada pristupa transparentno i obaveštava građane o planovima, i tako će biti i u narednom periodu. 

Sve što je urađeno na polju ekonomske politike, naveo je Mali, dovelo je do toga da imamo dobar privredni rast, da plate i penzije rastu iznad nivoa inflacije i da raste standard stanovništva. Naveo je da, ako se uzmu u obzir okolnosti u svetu, Srbija ima razloga da bude zadovoljna. 

„Pogledajte šta se dešava u svetu poslednjih godina - korona, pa energetska kriza, pa konflikti u Ukrajini i Gazi. Svaki od tih događaja imao je uticaj na globalnu ekonomiju. Ekonomija Evrope trpi posledice i kriza utiče na razvijenije ekonomije od Srbije. Naša ekonomska politika usmerena je na razvoj i investicije i vidi se da se u Srbiji gradi i da se ona menja“, kazao je Mali.

 Podsetio je na investicije koje su u toku i naveo da gradimo devet auto-puteva i brzih saobraćajnica, da će do kraja godine biti gotova brza pruga do mađarske granice, da se grade bolnice poput „Tiršove 2“, da se gradi metro, čija će prva linija biti gotova 2028. godine. 

Podsetio je i da smo dobili priliku da budemo domaćini manifestacije EKSPO 2027 i da ćemo za tri godine biti centar sveta, kada će oko tri miliona ljudi posetiti našu zemlju. 

Mali je rekao i da je Srbija sa 4,7 odsto rasta ekonomije u prvom kvartalu najbrže rastuća ekonomija u Evropi, a da taj rast znači i da će dalje rasti i plate i penzije. On je naveo i da je u aprilu prosečna plata bila 825 evra, da je cilj da do kraja sledeće godine pređe hiljadu evra, a da 2027. godine bude 1.400 evra.

Ističući dobre makroekonomske pokazatelje, ministar je naveo da danas imamo oko 700 milijardi dinara na računu i da se sve obaveze isplaćuju na vreme.

 „S obzirom na situaciju u svetu, hoćemo da imamo dovoljno rezervi da možemo da reagujemo ako se desi neka kriza. Kupili smo pet tona zlata u poslednjih nekoliko dana i imamo 46,5 tona zlata u rezervama. Sve su to stvari koje se slažu u jedan mozaik koji se zove odgovorna ekonomska politika“, naveo je Mali. 

On je rekao da se slaže sa ocenama da nije sve idealno, ali da cifre govore same za sebe o napretku koji je postignut. 

 „U aprilu je prosečna zarada bila 825 evra i veća je za 9,8 odsto u realnom iznosu u odnosu na april prošle godine, a za 15,3 odsto u nominalnom iznosu. Mi smo se odgovorno vodili time da nam plate i penzije rastu više nego što je rasla inflacija“, naveo je on, i dodao da su samo penzije u poslednje dve godine kumulativno porasle za 56,1 odsto. 

Mali je rekao i da su dobri trendovi na tržištu rada, jer je nezaposlenost na istorijski najnižem nivou i iznosi 9,4 odsto.

Ministar se osvrnuo i na izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, istakavši da će izmenama tog propisa biti omogućeno da se za prvo dete dobija 500.000 dinara, za drugo 600.000 dinara, za treće oko 2,3 miliona dinara, za četvrto više od tri miliona dinara. 

„Krećemo u javnu raspravu i 17. jula će biti prvi krug rasprave, a kada se završi idemo u Parlament“, rekao je Mali, i dodao da raste stopa fertiliteta u Srbiji.

Ministar je govorio i o litijumu, istakavši da se, kada se govori o privrednom rastu, mora uzeti u obzir šira slika i da se ekonomska politika svih zemalja zasniva na pronalaženju novih izvora rasta. 

„Mi razvijamo diskusiju vrlo transparentno i javno. Ništa ne krijemo ni od koga. Razgovaramo sa građanima Srbije da vidimo da li postoji spremnost da tu komparativnu prednost, koja se zove litijum, iskoristimo“, naveo je Mali. 

Ministar je rekao da tu nije reč samo o kopanju rude, već o formiranju čitavog lanca vrednosti – od rude litijuma, preko litijum-karbonata do baterija od litijuma i proizvodnje električnih vozila, što bi sveukupno bilo između 10 i 12 milijardi evra doprinosa BDP-u.

„Na današnjem nivou 12 milijardi evra je 16 odsto BDP-a, zatim dobijamo 20.000 novih radnih mesta. Budzeti su veći za te lokalne samouprave, više novca za povećanje plata i penzija“, rekao je Mali.

Mali je dodao da će ekologija biti prioritet i da sve što se radi treba uraditi po najvišim ekološkim standardima.  

Prema njegovim rečima, nikome nije cilj da se ugrozi životna sredina i Vlada Srbije vodi računa o tome. Dodao je da se u ekologiju nikada više nije ulagalo, a u tom kontekstu je naveo projekte kao što su „Čista Srbija“, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, novi kanalizacioni sistemi, te posvećenost zelenoj agendi. 

„Ovde je reč o strateškom pitanju i da li ćemo da iskoristimo ovu priliku“, naveo je Mali i zaključio da se o litijumu razgovara i u drugim evropskim državama gde postoje zalihe te rude.