Србија проналази своје изворе раста, што води ка даљем побољшању животног стандарда

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да Србија проналази своје изворе раста и да жели добро да се позиционира у свету по питању конкурентности своје економије, а што ће обезбедити још веће плате и пензије и бољи животни стандард грађана. 

Он је, гостујући на Блиц телевизији, истакао да сваком пројекту чији је циљ даљи економски развој, Влада приступа транспарентно и обавештава грађане о плановима, и тако ће бити и у наредном периоду. 

Све што је урађено на пољу економске политике, навео је Мали, довело је до тога да имамо добар привредни раст, да плате и пензије расту изнад нивоа инфлације и да расте стандард становништва. Навео је да, ако се узму у обзир околности у свету, Србија има разлога да буде задовољна. 

„Погледајте шта се дешава у свету последњих година - корона, па енергетска криза, па конфликти у Украјини и Гази. Сваки од тих догађаја имао је утицај на глобалну економију. Економија Европе трпи последице и криза утиче на развијеније економије од Србије. Наша економска политика усмерена је на развој и инвестиције и види се да се у Србији гради и да се она мења“, казао је Мали.

 Подсетио је на инвестиције које су у току и навео да градимо девет ауто-путева и брзих саобраћајница, да ће до краја године бити готова брза пруга до мађарске границе, да се граде болнице попут „Тиршове 2“, да се гради метро, чија ће прва линија бити готова 2028. године. 

Подсетио је и да смо добили прилику да будемо домаћини манифестације ЕКСПО 2027 и да ћемо за три године бити центар света, када ће око три милиона људи посетити нашу земљу. 

Мали је рекао и да је Србија са 4,7 одсто раста економије у првом кварталу најбрже растућа економија у Европи, а да тај раст значи и да ће даље расти и плате и пензије. Он је навео и да је у априлу просечна плата била 825 евра, да је циљ да до краја следеће године пређе хиљаду евра, а да 2027. године буде 1.400 евра.

Истичући добре макроекономске показатеље, министар је навео да данас имамо око 700 милијарди динара на рачуну и да се све обавезе исплаћују на време.

 „С обзиром на ситуацију у свету, хоћемо да имамо довољно резерви да можемо да реагујемо ако се деси нека криза. Купили смо пет тона злата у последњих неколико дана и имамо 46,5 тона злата у резервама. Све су то ствари које се слажу у један мозаик који се зове одговорна економска политика“, навео је Мали. 

Он је рекао да се слаже са оценама да није све идеално, али да цифре говоре саме за себе о напретку који је постигнут. 

 „У априлу је просечна зарада била 825 евра и већа је за 9,8 одсто у реалном износу у односу на април прошле године, а за 15,3 одсто у номиналном износу. Ми смо се одговорно водили тиме да нам плате и пензије расту више него што је расла инфлација“, навео је он, и додао да су само пензије у последње две године кумулативно порасле за 56,1 одсто. 

Мали је рекао и да су добри трендови на тржишту рада, јер је незапосленост на историјски најнижем нивоу и износи 9,4 одсто.

Министар се осврнуо и на измене Закона о финансијској подршци породици са децом, истакавши да ће изменама тог прописа бити омогућено да се за прво дете добија 500.000 динара, за друго 600.000 динара, за треће око 2,3 милиона динара, за четврто више од три милиона динара. 

„Крећемо у јавну расправу и 17. јула ће бити први круг расправе, а када се заврши идемо у Парламент“, рекао је Мали, и додао да расте стопа фертилитета у Србији.

Министар је говорио и о литијуму, истакавши да се, када се говори о привредном расту, мора узети у обзир шира слика и да се економска политика свих земаља заснива на проналажењу нових извора раста. 

„Ми развијамо дискусију врло транспарентно и јавно. Ништа не кријемо ни од кога. Разговарамо са грађанима Србије да видимо да ли постоји спремност да ту компаративну предност, која се зове литијум, искористимо“, навео је Мали. 

Министар је рекао да ту није реч само о копању руде, већ о формирању читавог ланца вредности – од руде литијума, преко литијум-карбоната до батерија од литијума и производње електричних возила, што би свеукупно било између 10 и 12 милијарди евра доприноса БДП-у.

„На данашњем нивоу 12 милијарди евра је 16 одсто БДП-а, затим добијамо 20.000 нових радних места. Буџети су већи за те локалне самоуправе, више новца за повећање плата и пензија“, рекао је Мали.

Мали је додао да ће екологија бити приоритет и да све што се ради треба урадити по највишим еколошким стандардима.  

Према његовим речима, никоме није циљ да се угрози животна средина и Влада Србије води рачуна о томе. Додао је да се у екологију никада више није улагало, а у том контексту је навео пројекте као што су „Чиста Србија“, фабрике за пречишћавање отпадних вода, нови канализациони системи, те посвећеност зеленој агенди. 

„Овде је реч о стратешком питању и да ли ћемо да искористимо ову прилику“, навео је Мали и закључио да се о литијуму разговара и у другим европским државама где постоје залихе те руде.