Siniša Mali: Povišice plata i penzija neće ugroziti budzet

Intervju ministra finansija Siniše Malog za „Večernje novosti“

Uskoro ćemo imati tačnu računicu oko povećanja penzija i plata u javnom sektoru. Ukinućemo Zakon o privremenom umanjenju penzija, što znači da će pre kraja godine, najverovatnije u novembru, biti povećanja penzija. Delegacija MMF dolazi u Beograd u drugoj polovini septembra, a nakon razgovora sa njima, koji neće biti laki, iznećemo konkretne podatke. To je u intervjuu za „Večernje novosti“ rekao ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali.

– Srbija je na dobrom putu oporavka i rasta privrede. Samo u prvih šest meseci ove godine ostvaren je rast BDP od 4,5 odsto, što je najviša stopa rasta za prvih šest meseci u poslednjoj deceniji. Suficit u budzetu na kraju jula iznosio je 49,1 milijardu dinara, odnosno oko 410 miliona evra, a bio je planiran deficit od 16,7 milijardi dinara, rekao je ministar.

1. Postoji li opasnost po fiskalnu stabilnost ukoliko se istovremeno ukine Zakon o umanjenju penzija, povećaju penzije onima sa najnižim primanjima i smanje nameti na rad?

Sve radimo tako da ne ugrozimo fiskalnu stabilnost. Tu stabilnost smo godinama gradili i bilo bi neodgovorno da je na bilo koji način ugrozimo. Zahvaljujući rezultatima, imamo prostora u budzetu i za ukidanje Zakona o privremenom umanjenju penzija, i za povećanje najnižih penzija.

2. Hoće li zbog planiranih povišica biti rebalansa budzeta?

U ovom trenutku ne razmišljamo o rebalansu budzeta, s obzirom na to da povećanja i penzija i plata u javnom sektoru može da se realizuje iz postojećeg budzeta.

3. Do kada će trajati zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, pošto se Srbija suočava sa odlaskom najiskusnijeg kadra?

To će biti jedna od tema u razgovorima sa MMF. Međutim, iako traje zabrana zapošljavanja, vladina Komisija za davanje saglasnosti vodi računa o prioritetima.

Ljudi se zapošljavaju tamo gde je došlo do prirodne selekcije, odnosno odlazaka u penziju, a gde su neophodni novozaposleni kadrovi, poput vaspitačica i medicinskih radnika. Stimulativne mere koje primenjujemo vezane su i za to da privatni sektor, koji treba da bude nosilac rasta i razvoja ekonomije, dodatno ojača, čime se otvaraju nova radna mesta.

4. Najavili ste veliku reformu Poreske uprave…

Lično ću se baviti svim aspektima te transformacije, a oformili smo radnu grupu koja se sastaje jednom nedeljno. I prethodnih godina je bilo pomaka: smanjen je broj organizacionih jedinica sa 178 na 78, poreske prijave mogu da se šalju elektronski, osnovan je Sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima… Radi se i na podmlađivanju kadra: nedavno je primljeno 100 novih inspektora, ali je potrebno zapošljavanje još ekonomista, pravnika i IT stručnjaka.

5. Građevinarstvo je generator privrednog rasta. Koliko su tome doprineli projekti izgradnje puteva, „Beograd na vodi“?

U prvih šest meseci ove godine povećan je rast građevinske industrije za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Tom preporodu značajno je doprineo projekat „Beograd na vodi“ na čijem gradilištu svakodnevno radi više od 1.500 radnika. Doprinele su i stotine kilometara izgrađenih puteva, ali i svaki investitor koji gradi fabriku, stambeni objekat, hotel, tržni centar… Mnogo smo govorili o tome da će Beograd postati grad kranova i dizalica, i to sada može da se vidi na svakom koraku.

6. Kako da sektor srednjih preduzeća opstane i ojača?

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da raste broj registrovanih preduzeća, što govori da smo na pravom putu. U Registru privrednih subjekata na početku jula bilo ih je upisano 381.718. Ukupan broj privrednih subjekata je za proteklih pola godine porastao za 2,66 odsto, a za godinu dana je povećan za 4,79 odsto.

7. Koje se još konkretne mere planiraju?

Nastojimo da olakšamo poslovanje svim privrednim subjektima. Planiramo smanjenje roka za povraćaj PDV, čime će se unaprediti likvidnost privrede. Planiramo i umanjenje fiskalnog opterećenja zarada, kao i donošenje posebnog paketa poreskih podsticaja za inovativne aktivnosti. Uz to, sistem E-uprave omogućava privrednicima da ne idu od šaltera do šaltera, čime im štedimo vreme.

8. Koliko se razlikuje vođenje prestonice od rukovođenja državnom kasom?

I jedan i drugi položaj zahtevaju veliku odgovornost, disciplinu, marljivost, ali pre svega istrajnost i želju da radite na poboljšanju kvaliteta života građana. Naravno, susreo sam se i sa različitim izazovima kao gradonačelnik i kao ministar finansija. Kad smo preuzeli rukovođenje gradom, on je bio na ivici bankrota, a na mesto ministra finansija sam došao kada je budzet Republike stabilan i konsolidovan.