Siniša Mali: Vlada usvojila Predlog zakona o 10.000 dinara za svako dete do 16 godina

Vlada Republike Srbije usvojila je danas Predlog zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć, a kojim se definiše pitanje isplate po 10.000 dinara za svako dete, izjavio je potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.

Ova novčana pomoć može se dobiti za svako dete koje je državljanin Republike Srbije, rođeno 21. novembra 2006. godine ili nakon tog datuma. To znači da su zakonskim predlogom obuhvaćena i deca koja sada imaju 16 godina, a koja prošle godine nisu ispunjavala uslove za pomoć mladima od 16 do 29 godina, jer su imala manje od 16 godina.

„Naša želja je bila da novac dobiju i deca koja su kada smo davali pomoći države za mlade imala 15 godina, pa nisu zadovoljavala uslove, a u međuvremenu su napunila 16 godina. Nismo želeli da ih izostavimo, jednostavno ne bi bilo u redu, i zato smo definisali da i oni dobiju novac od države“, objasnio je ministar Mali.

Predlogom zakona je definisano da pravo na uplatu novčane pomoći u iznosu od 10.000 dinara ima majka deteta, a izuzetno otac, staratelj ili hranitelj pod uslovima propisanim navedenim zakonskim rešenjem.

Prijava za ovu vrstu pomoći biće moguća od 20. avgusta do 20. septembra 2023. godine, elektronski, preko portala Uprave za trezor. Isplata novčane pomoći počeće od 25. septembra ove godine.

Inače, hraniteljima deteta za koje se isplaćuje novčana pomoć i primaocima novčane socijalne pomoći, novčana pomoć od po 10.000 dinara za svako dete će biti uplaćena bez podnošenja prijave.

Kao i u slučaju ranijih prijava građana za pomoći države, prijava na portalu Uprave za trezor će biti veoma jednostavna i trajaće svega nekoliko minuta. Kako je predviđeno, podnosilac prijave, odnosno majka, će unositi broj lične karte, svoj matični broj, matični broj za svako dete i naziv banke u kojoj želi da joj bude uplaćen novac.

Dodatno, otac deteta koji sam vrši roditeljsko pravo treba, pored gore navedenih podataka, da podnese digitalizovanu kopiju pravosnažne sudske odluke na osnovu koje se vidi da sam vrši roditeljsko pravo.

Takođe, ukoliko je podnosilac prijave staratelj deteta, on, pored već navedenih podataka, podnosi i digitalizovanu kopiju pravosnažne odluke organa starateljstva kojom se dete za koje se isplaćuje novčana pomoć stavlja pod starateljstvo.

Ministar Siniša Mali je istakao da država kroz ovu meru pomoći želi još jednom da pokaže da brine o porodici, deci, majkama, da je tu za njih, da mogu da se oslone na svoju zemlju.

„Deca su naša budućnost, naša nada, i zato moramo što više da ulažemo u njih. Smatramo da će ovo biti veoma važna pomoć za majke“, naveo je ministar Mali, koji je dodao da je ova mera pomoći samo deo novog pakete mera kojima država nastoji da poboljša kvalitet života građana.

U tom kontekstu, ministar Mali je podsetio da će od 1. septembra zaposleni u prosveti, medicinske sestre i tehničari u ustanovama zdravstvene zaštite, kao i negovateljice u ustanovama u oblastima socijalne zaštite, dobiti za 5,5 odsto veće plate. Njima će potom, dodao je, već od 1. januara plate dodatno biti povećane za najmanje 10 odsto. Takođe, podsetio je, i svi ostali zaposleni u javnom sektoru će od 1. januara sledeće godine dobiti povećanje plata od najmanje 10 odsto.

„Naravno, moramo da mislimo i na naše najstarije sugrađane, i zato ćemo u narednom periodu imati dva povećanja penzija. Naime, penzije će prvo od 1. oktobra 2023. godine biti povećane za 5,5 odsto, a potom i od 1. januara za oko 14,6 odsto. To je kumulativno povećanje penzija od 20,9 odsto, a naša očekivanja su da će prosečna penzija 2024. godine iznositi 389 evra“, naveo je Siniša Mali.

On je podsetio i da je prošle godine, u februaru, isplaćeno po 20.000 dinara svim penzionerima, što je najveće jednokratno davanje do sada, dok su mladi od 16 do 29 godina tokom prošle godine, u februaru i junu dobili po 100 evra, a potom i u decembru po 5.000 dinara.

„Zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici, novca imamo dovoljno za sve mere koje smo predvideli, i one ni na koji način neće uticati na stabilnost naših javnih finansija. Cilj nam je da životni standard građana nastavi da raste, da naša ekonomija nastavi da raste i da zajedno gradimo bolju i lepšu Srbiju“, zaključio je Mali.