Siniša Mali: Razvijamo tržište kapitala i obezbeđujemo dodatne izvore finansiranja za privredu

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali predstavio je danas set ekonomskih zakona koji će doprineti daljem jačanju privrede Srbije i sigurnom poslovanju, a jedan od najznačajnijih sistemskih zakona je Predlog zakona o tržištu kapitala koji se donosi sa ciljem razvoja tržišta kapitala i obezbeđivanja dodatnih izvora finansiranja preduzećima u Srbiji.

Reč je o potpuno novom sistemskom zakonu koji treba da pospeši stvaranje transparentnog, efikasnog i sigurnog tržišta kapitala, što će doprineti daljem privlačenju investitora, atraktivnosti domaćeg tržišta, većoj pravnoj sigurnosti i stabilnosti finansijskog tržišta

„Treba da imamo jako i čvrsto tržište kapitala sa jakim institucijama koje garantuju sigurnost ulaganja, a sa druge strane da privreda ima na raspolaganju još veći broj instrumenta kojima može da finansira svoj rast i da na tržistu kapitala dođu do novca za kupovinu opreme i otvaranje novih postrojenja“, rekao je Mali obraćajući se poslanicima u Narodnoj skupštini.

Prema njegovim rečima, predlogom zakona je propisano dodatno jačanje institucija koje regulišu tržište kapitala, a usklađuje se i sa evropskim standardima.

„Četiri su važne stvari koje vam u vezi ovog zakonskog predloga. On podrazumeva jačanje institucija koje regulišu tržište kapitala, ovde mislim prvenstveno na Komisiju za hartije od vrednosti i Centralni registar HOV. Drugo, ovim zakonom se stvaraju preduslovi da se povežemo sa Juroklirom (Euroclear) koji je najvažniji sistem na osnovu kojeg se trguje i kupuju hartije od vrednosti kad je u pitanju država“, naglasio je Mali.

Kako je naveo ovaj zakon je važan za razvoj naše ekonomije u celini.

„Prošle godine smo usvojili Zakon o digitalnoj imovini, koji reguliše tu oblast, i na taj način omogućavamo našoj privredi da na više načina obezbedi novac koji joj je potreban za razvoj“, rekao je Mali.

Naglasio je da je zakon usklađen sa standardima MiFid II, EU normativima, što traže i investitori kako bi u većem broju došli u našu zemlji i investirali u HOV, ali i direktno u privredu. „Ovo je i reformski cilj koji je dogovoren sa MMF-om“, dodao je on.

Ministar je predstavio i izmene Zakona o elektronskom faktirisanju. Kako je naglasio, najvažnija izmena se odnosi na propisivanje novog roka za prelazak na novi sistem e-faktura.

Izmenama je predloženo da se privredi i javnom sektoru, zbog potrebe prilagođavanja na novi sistem elektronskih faktura, da prelazni rok do kraja aprila 2022. godine da se korisnici prilagode da izdaju i primaju elektronske fakture.

„Ono što ovaj zakon definiše je obaveza javnog subjekta da primi i čuva e-fakturu i da izdaje elektronsku fakturu drugom subjeku javnog sektora. Taj rok se sa 1. janura pomera na 1. maj 2022. godine. Svi ostali rokovi ostaju kako su definisani u prethodnom zakonu“, naveo je Mali.

On je dodao da je za Srbiju izuzetno važan i proces e-fiskalizacije.

„Zamislite Srbiju početkom 2023. godine bez papirnih faktura. Sve će biti elektronski. Sa jedne strane veoma važno zbog efikasnosti, a sa druge, to je upravo ono što privreda traži. Slušamo privredu i uspostavljanjem ovog sistema stvaraju se uslovi da se povraćaj PDV vrši u istom danu ako se poklope ulazna i izlazna faktura, a to dodatno doprinosi njihovoj likvidnosti. Na ovaj način sistemski rešavamo i taj problem“, naveo je Mali.

Kada je reč o e-fiskalizaciji, ministar je rekao da je do sada oko 50.000 privrednih subjekata primilo subvencije iz budzeta Srbije za subvencionisanje fiskalnih uređaja za šta je iz budzeta potrošeno oko 1,5 milijardi dinara. Takođe, u ovom trenutku postoji više od 50 sertifikovanih uređaja na tržištu, koji su na raspolaganju privredi.

Govoreći o Predlogu zakona o izmeni i dopuni zakona o utvđrivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije Kovida 19, ministar je naveo da se ovim izmenama omogućava da preduzeća iz oblasti saobraćaja, ugostiteljstva i turizma, nastave da uzimaju kredite od banaka pod povoljnim uslovima i uz garanciju države.

Izmenama je omogućeno da firme koje dolaze iz delatnosti kao što su putnički transport, ugostiteljstvo, hotelijerstvo, turističke agencije, budu izuzete iz ograničenja u ukupnom iznosu kredita za koje bi garantovala Republika Srbija, pod uslovom da su prethodno, prevremeno i u celosti, izmirili obaveze po kreditima odobrenim u skladu sa prvom garantnom šemom.

„Velika vest za njih i mogućnost da ukoliko su već vratili novac koji su uzeli da imaju pravo da pod istim uslovima uzmu novac ponovo“, dodao je Mali.

Ministar je rekao da su upavo garantne šeme bile te koje su pomogle preduzećima da tokom pandemije održe likvidnost i zaposlenost.

„Garatnim šemama smo iskoristili da obezbedimo likvidnost za preduzeća i kao rezultat toga imate mali pad privredne aktivnosti prošle godine, a i ove godine imaćemo rekordan rast od preko 7,4 – 7,5 odsto. 

„U ove dve godine Srbija će imati najbolji ekonomski rezultat u Evropi. To je rezultat građana Srbije, ali i delimično ovih garatnih šema koje smo uspostavili. U prvoj garantnoj šemi odobrili smo preko 2,4 milijardi evra, 37.994 kredita sa garancijom Republike Srbije. To je ono što je spaslo privredu, onemogućilo zatvaranje pogona i sačuvalo radna mesta“, rekao je Mali.

Mali je predstavio i Predlog zakona o izmenama i dopuni o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektulane svojine. Predlagač ovog zakona je Ministarstvo privrede i njime se predlaže prenošenje nadležnosti za utvrđivanje postojanja povrede prava intelektualne svojine, a naročito prava na računarske programe (softver) i baze podataka, kao sporedne aktivnosti Poreske uprave, sa Ministarstva finansija - Poreske uprave na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunukacija, odnosno na tržišnu inspekciju.

Na sednici Skupštine se razmatra i Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Univerzitetska infrastruktura.

Novac će, naglasio je ministar finansija, biti iskorišćen za izgradnju novih zgrada i rekonstrukciju postojećih objekata na sedam fakulteta, što je ukupno oko 90.600 kvadrata.

„Reč je o Fakultetu muzičke umetnosti - izgradnja i opremanje novog objekta za muzičku akademiju i umetnički ples (balet), Fakultetu primenjenih umetnosti - izgradnja i opremanje novih objekata, Fakultetu likovnih umetnosti - rekonstrukcija i opremanje pet postojećih objekata i izgradnja dva nova objekta, Kampusu tehničkih fakulteta - proširenje Elektrotehničkog fakulteta, izgradnja zajedničkih objekata kampusa, sanacija postojećih zgrada i opreme. Fakultetu za geografiju i bezbednost - izgradnja i opremanje nove zgrade, Biološkom fakultetu - izgradnja i opremanje nove zgrade“, naveo je Mali.

Prema njegovim rečima, ovo je za državu veoma važan zakon. „Jedan od naših prioriteta jeste da jačamo infrastrukturu u obrazovanju. Korist od ovih projekata imaće oko 13.000 studenata. Želimo da im obezbedimo mnogo bolje uslov za učenje, napredak, obuku i školovanje. Mladima moramo da obezbedimo bolje uslove za obrazovanje i ovaj projekat to omogućuje. Ponosni smo sto smo uspeli da napravimo ovakav dogovor, i vrednost projekta se procenjuje na 155,2 miliona evra“, rekao je on.

Pred poslanicima će se, naveo je, naći i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu za projekat izgradnje puta Loznica-Valjevo-Lazarevac, deonica puta Iverak-Lajkovac.

Ministar je podsetio da su ulaganja u kapitalne investicije jedan od stubova našeg rasta, pa je izgradnja ove deonice deo te agende. „Gradimo ukupno deset auto-puteva i brzih saobraćajnica. Nikad se više nije ulagalo u putnu i železničku infrastrukturu, a krenuli smo i sa izgradnjom kanalizacionih mreža i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda po lokalnim samoupravama. Ovim projektom je obezbeđn novac da se ova deonica završi“, kazao je Mali.

Pred poslanicima je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodze o ukidanju viza za nosioce diplomskih i službenih pasoša. Ovim sporazumom će biti omogućeno navedenim licima da ulaze, prelaze preko teritorije obe države, i napuste je bez vize, u trajanju do 30 dana.