Синиша Мали: Развијамо тржиште капитала и обезбеђујемо додатне изворе финансирања за привреду
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали представио је данас сет економских закона који ће допринети даљем јачању привреде Србије и сигурном пословању, а један од најзначајнијих системских закона је Предлог закона о тржишту капитала који се доноси са циљем развоја тржишта капитала и обезбеђивања додатних извора финансирања предузећима у Србији.
Реч је о потпуно новом системском закону који треба да поспеши стварање транспарентног, ефикасног и сигурног тржишта капитала, што ће допринети даљем привлачењу инвеститора, атрактивности домаћег тржишта, већој правној сигурности и стабилности финансијског тржишта
„Треба да имамо јако и чврсто тржиште капитала са јаким институцијама које гарантују сигурност улагања, а са друге стране да привреда има на располагању још већи број инструмента којима може да финансира свој раст и да на тржисту капитала дођу до новца за куповину опреме и отварање нових постројења“, рекао је Мали обраћајући се посланицима у Народној скупштини.
Према његовим речима, предлогом закона је прописано додатно јачање институција које регулишу тржиште капитала, а усклађује се и са европским стандардима.
„Четири су важне ствари које вам у вези овог законског предлога. Он подразумева јачање институција које регулишу тржиште капитала, овде мислим првенствено на Комисију за хартије од вредности и Централни регистар ХОВ. Друго, овим законом се стварају предуслови да се повежемо са Јуроклиром (Euroclear) који је најважнији систем на основу којег се тргује и купују хартије од вредности кад је у питању држава“, нагласио је Мали.
Како је навео овај закон је важан за развој наше економије у целини.
„Прошле године смо усвојили Закон о дигиталној имовини, који регулише ту област, и на тај начин омогућавамо нашој привреди да на више начина обезбеди новац који јој је потребан за развој“, рекао је Мали.
Нагласио је да је закон усклађен са стандардима MiFid II, ЕУ нормативима, што траже и инвеститори како би у већем броју дошли у нашу земљи и инвестирали у ХОВ, али и директно у привреду. „Ово је и реформски циљ који је договорен са ММФ-ом“, додао је он.
Министар је представио и измене Закона о електронском фактирисању. Како је нагласио, најважнија измена се односи на прописивање новог рока за прелазак на нови систем е-фактура.
Изменама је предложено да се привреди и јавном сектору, због потребе прилагођавања на нови систем електронских фактура, да прелазни рок до краја априла 2022. године да се корисници прилагоде да издају и примају електронске фактуре.
„Оно што овај закон дефинише је обавеза јавног субјекта да прими и чува е-фактуру и да издаје електронску фактуру другом субјеку јавног сектора. Тај рок се са 1. јанура помера на 1. мај 2022. године. Сви остали рокови остају како су дефинисани у претходном закону“, навео је Мали.
Он је додао да је за Србију изузетно важан и процес е-фискализације.
„Замислите Србију почетком 2023. године без папирних фактура. Све ће бити електронски. Са једне стране веома важно због ефикасности, а са друге, то је управо оно што привреда тражи. Слушамо привреду и успостављањем овог система стварају се услови да се повраћај ПДВ врши у истом дану ако се поклопе улазна и излазна фактура, а то додатно доприноси њиховој ликвидности. На овај начин системски решавамо и тај проблем“, навео је Мали.
Када је реч о е-фискализацији, министар је рекао да је до сада око 50.000 привредних субјеката примило субвенције из буџета Србије за субвенционисање фискалних уређаја за шта је из буџета потрошено око 1,5 милијарди динара. Такође, у овом тренутку постоји више од 50 сертификованих уређаја на тржишту, који су на располагању привреди.
Говорећи о Предлогу закона о измени и допуни закона о утвђривању друге гарантне шеме као мере додатне подршке привреди услед продуженог негативног утицаја пандемије Ковида 19, министар је навео да се овим изменама омогућава да предузећа из области саобраћаја, угоститељства и туризма, наставе да узимају кредите од банака под повољним условима и уз гаранцију државе.
Изменама је омогућено да фирме које долазе из делатности као што су путнички транспорт, угоститељство, хотелијерство, туристичке агенције, буду изузете из ограничења у укупном износу кредита за које би гарантовала Република Србија, под условом да су претходно, превремено и у целости, измирили обавезе по кредитима одобреним у складу са првом гарантном шемом.
„Велика вест за њих и могућност да уколико су већ вратили новац који су узели да имају право да под истим условима узму новац поново“, додао је Мали.
Министар је рекао да су упаво гарантне шеме биле те које су помогле предузећима да током пандемије одрже ликвидност и запосленост.
„Гаратним шемама смо искористили да обезбедимо ликвидност за предузећа и као резултат тога имате мали пад привредне активности прошле године, а и ове године имаћемо рекордан раст од преко 7,4 – 7,5 одсто.
„У ове две године Србија ће имати најбољи економски резултат у Европи. То је резултат грађана Србије, али и делимично ових гаратних шема које смо успоставили. У првој гарантној шеми одобрили смо преко 2,4 милијарди евра, 37.994 кредита са гаранцијом Републике Србије. То је оно што је спасло привреду, онемогућило затварање погона и сачувало радна места“, рекао је Мали.
Мали је представио и Предлог закона о изменама и допуни о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектулане својине. Предлагач овог закона је Министарство привреде и њиме се предлаже преношење надлежности за утврђивање постојања повреде права интелектуалне својине, а нарочито права на рачунарске програме (софтвер) и базе података, као споредне активности Пореске управе, са Министарства финансија - Пореске управе на Министарство трговине, туризма и телекомунукација, односно на тржишну инспекцију.
На седници Скупштине се разматра и Предлог закона о потврђивању оквирног споразума о зајму између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије за пројектни зајам – Универзитетска инфраструктура.
Новац ће, нагласио је министар финансија, бити искоришћен за изградњу нових зграда и реконструкцију постојећих објеката на седам факултета, што је укупно око 90.600 квадрата.
„Реч је о Факултету музичке уметности - изградња и опремање новог објекта за музичку академију и уметнички плес (балет), Факултету примењених уметности - изградња и опремање нових објеката, Факултету ликовних уметности - реконструкција и опремање пет постојећих објеката и изградња два нова објекта, Кампусу техничких факултета - проширење Електротехничког факултета, изградња заједничких објеката кампуса, санација постојећих зграда и опреме. Факултету за географију и безбедност - изградња и опремање нове зграде, Биолошком факултету - изградња и опремање нове зграде“, навео је Мали.
Према његовим речима, ово је за државу веома важан закон. „Један од наших приоритета јесте да јачамо инфраструктуру у образовању. Корист од ових пројеката имаће око 13.000 студената. Желимо да им обезбедимо много боље услов за учење, напредак, обуку и школовање. Младима морамо да обезбедимо боље услове за образовање и овај пројекат то омогућује. Поносни смо сто смо успели да направимо овакав договор, и вредност пројекта се процењује на 155,2 милиона евра“, рекао је он.
Пред посланицима ће се, навео је, наћи и Предлог закона о потврђивању споразума о зајму за пројекат изградње пута Лозница-Ваљево-Лазаревац, деоница пута Иверак-Лајковац.
Министар је подсетио да су улагања у капиталне инвестиције један од стубова нашег раста, па је изградња ове деонице део те агенде. „Градимо укупно десет ауто-путева и брзих саобраћајница. Никад се више није улагало у путну и железничку инфраструктуру, а кренули смо и са изградњом канализационих мрежа и фабрика за пречишћавање отпадних вода по локалним самоуправама. Овим пројектом је обезбеђн новац да се ова деоница заврши“, казао је Мали.
Пред посланицима је и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Краљевине Камбоџе о укидању виза за носиоце дипломских и службених пасоша. Овим споразумом ће бити омогућено наведеним лицима да улазе, прелазе преко територије обе државе, и напусте је без визе, у трајању до 30 дана.
