Siniša Mali: Odgovorili smo na sve izazove i ostali jaki i stabilni

Srbija je ostala stabilna i jaka uprkos najvećoj krizi u svetu koja traje već tri godine, očuvali smo rast, nastavili investicije, uspeli da se nijedan projekat ne zaustavi, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali u Skupštini Republike Srbije.

On je, obrazlažući razloge za rebalans budzeta za tekuću godinu, istakao da je cilj Pedloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budzetu za 2022. godinu, prevazilaženje posledica krize i pomoć građanima.

“Pred vama su zakoni koji će to omogućiti sa željom da pomognemo mladima, penzionerima i drugim osetljivim kategorijama stanovništva”, istakao je Mali.

Kako je rekao, Srbija je odgovorila na sve izazove u prethodnom periodu, izgrađene su tri kovid bolnice za šest meseci u pandemiji, dok je pomoć privredi i građanima, kroz tri paketa podrške, iznosila skoro devet milijardi evra.

„To je sve država uradila da ublaži posledice pandemije na koju su se nadovezali problemi u lancima snabdevanja, nikada veća energetska kriza, konflikt u Ukrajini, inflacija, recesija razvijenijih zemalja, rekordne cene struje, gasa“, rekao je Mali. 

On je sa skupštinske govornice poručio da je pet najvažnijih razloga za rebalans budzeta. 

Pre svega, kako je rekao, prihodi u budzetu Srbije su za oko 180 milijardi dinara veći od planiranih, a naplata skoro svih poreskih kategorija se povećala.

„Ekonomija nam je stabilna i otporna“, rekao je Mali. 

On je istako da je drugi razlog zbog koga je rebalans budzeta neophodan, energetska kriza u svetu, imajući u vidu rast cena struje, te je naveo da je u septembru 2019. megavat sat na tržištu koštao između 38 i 60 evra, dok je ove godine u istom mesecu struja koštala između 327 i 556 evra po megavat satu.

„To je deset puta viša cena struje, dok cena gasa ide i više od toga. Zato želimo da obezbedimo dodatni novac za energetiku kako bi naši građani imali dovoljno struje i gasa“, poručio je Mali.

Kao treći razlog on je naveo pomoć mladima između 16 i 29 godina.

„Nakon isplate dva puta po 100 evra, najavljenih još po 5.000 dinara je način da ih podržimo“, rekao je Mali. 

Četvrta i peta stavka „za rebalans“ su povećanje penzija i sprovođenje mera za povećanje nataliteta, poručio je Mali. On je istakao da su od 1. novembra penzije uvećane za devet odsto, te da penzionere u januaru očekuje i povišica penzija od još 12,1 odsto što će, kako je rekao, kumulativno biti rast penzija od 20,8 odsto, što je najviši skok penzija u istoriji. 

Osim podrške penzionerima da lakše prebrode aktuelnu krizu, Mali je istakao da je pomoć opravdana i potrebna i mladima koji osnivaju porodicu, kroz podsticajnu natalitetnu politiku, te je naglasio povećane isplate za prvođeno, drugorođeno, trećerođeno dete, te pomoć majkama u vidu bespovratnih do 20.000 evra za kupovinu prvog stana. 

On je istakao da su ukupni prihodi planirani rebalansom 1.709,5 milijardi dinara, što je za 12,7 odsto više od planiranog inicijalnim budzetom.

Precizirao je da je porez na dohodak planiran u visini od 98,3 milijardi dinara, što je za 12, 1 odsto više u odnosu na origninalni budzetski iznos, te da porezi i naplata poreza zavise od zdravlja ekonomije i situacije na tržištu rada. Mali je podsetio i na rekordno nisku nezaposlenost u Srbiji od 8,9 odsto, te na realan rast zarada u Srbiji od tri odsto u prvih devet meseci godine.

„Tržište rada nam je zdravo, uspeli smo da izbegnemo masovna otpuštanja. Odgovornom ekonomskom politikom uspeli smo da sačuvamo radna mesta, proizvodne pogone, fabrike i da povećamo broj zaposlenih“, poručio je Mali. 

On je istakao i da su projektovani prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost povećani za 92,9 milijardi dinara.

„Naša ekonomija nije imuna na krizu, ali je otporna i to pokazuje rast bruto domaćeg proizvoda“, rekao je Mali, i dodao da je u prvom kvartalu ostvaren rast BDP-a od 4,3 odsto, drugom 3,9 i 1,1 u trećem kvartalu.

Mali je poručio i da se država, kroz smanjenje akciza na gorivo, odrekla oko 15 milijardi dinara prihoda, kako bi se iskontrolisao i umanjio negativni uticaj na inflaciju i na standard građana Srbije.

Obrazlažući detaljno stavke rebalansa budzeta, Mali je istakao da su uvećani i ovogodišnji rashodi, pre svega zbog nabavke energenata.

„Ogroman novac izdvajamo za nabavku energenata. Time ćemo doći do deficita od 3,9 odsto u odnosu na planiranih tri, što je dobar rezultat u ovim uslovima, što je juče ocenio opravdanim i Fiskalni savet“, rekao je Mali, i istakao da je očekivao i veći deficit, ali da se ovim rezultatom pokazala jačina privrede.

Kako je rekao, BDP Srbije će ove godine preći 60,2 milijarde evra, dok je 2012. iznosio 33 milijarde evra. 

„Skoro duplo smo povećali iznos roba i usluga koje se proizvedu u Srbiji, za deset godina“, poručio je.

On se osvrnuo i na nivo javnog duga koji trenutno iznosi 53,7 odsto BDP-a, te da je to, kako je rekao, daleko ispod nivoa propisanog Mastrihtom, što je dogovoreno i sa Međunarodnim monetarnim fondom, a znači dodatnu sigurnost za naše građane.

„Ako se kriza nastavi država može opet da preuzme teret na sebe, to nam ovaj nivo javnog duga omogućava“, rekao je Mali.

On je istakao da je Srbija u prethodne dve godine bila kumulativno najbrže rastuća ekonomija u Evropi jer smo, kako je rekao, imali znanje i mogućnosti da reagujemo brže i nastavimo da rastemo.

„Naše su javne finansije potpuno stabilne, imamo 301,1 milijardu dinara na računu, potpuno smo likvidni i nemamo problem sa izvršenjem obaveza“, rekao je Mali. 

On je dodao i da je za prvih 10 meseci ove godine Srbija zabeležila 3,4 milijarde evra stranih direktnih investicija. 

„U periodu najveće ekonomske krize i nestabilnosti ikada, u našoj zemlji se otvaraju fabrike i radna mesta“, rekao je Mali. 

On je pojasnio i da se povećanje penzija neće finansirati iz budzeta već direktno iz Fonda PIO koji, kako je rekao, ima najbolju naplatu ikada.

Podsetio je i da je stopa nezaposlenosti među mladima danas 18,7 odsto, u odnosu na 53,2 odsto koliko je iznosila 2012. 

„Te godine svaki drugi mladi građanin Srbije nije imao posao“, rekao je Mali.

Govoreći o aktuelnoj ekonomskoj situaciji u Srbiji on je poručio i da je realan rast zarada u prvih devet meseci ove godine tri odsto, u privatnom sektoru 5,4 odsto. 

To znači, kako je rekao, da imamo stabilan rast zarada, da tržište rada daje efekte, poslodavci to prate i to se vidi kroz prosečnu zaradu koja sada iznosi 641 evro, dok je pre deset godina iznosila 331 evro. 

Sa očekivanim povećanjem u januaru, do kraja sledeće godine očekujem da prosečna zarada u Srbiji dostigne 720-730 evra, rekao je Mali.

„Kao što smo i obećali, do kraja mandata ove Vlade stići ćemo i do 1.000 evra prosečne plate“, poručio je. 

Na drugoj strani, kako je istakao, prosečne penzije su sa nivoa od 204 evra iz 2012. godine danas dostigle nivo od oko 325 evra, te da je, kako je rekao, obećani nivo od 420 evra prosečnih penzija, realan.

Skok proseka odnosi se i na minimalnu zaradu u Srbiji, poručio je Mali, te uporedio nekadašnjih 15.700 dinara minimalne zarade, sa 40.020 dinara koliko će u Srbiji iznositi minimalna garantovana zarada u januaru 2023. godine. 

Uz to, treba dodati, kako je rekao, i politiku smanjivanja opterećenja na zarade pa će se neoporezivi deo sa 19.300 dinara povećati na oko 21.700 dinara.

„Sve to donosi rezultat da je poresko opterećenje na zarade sa 64 odsto smanjeno na 60 procenata, pri čemu se država u tome odrekla oko 115 milijardi dinara prihoda. To su sve koraci koji definišu odgovornu ekonomsku politiku“, istakao je Mali.

Govoreći o naplatama poreza, Mali je pojasnio da su prihodi od poreza na dobit revidirani naviše u odnosu na originalnu budzetsku projekciju za 40,9 odsto, a u apsolutnom iznosu za 54 milijarde dinara. On je dodao da je neto dobit privrede u 2021. godini iznosila 945 milijardi dinara, što je za 42 odsto više u odnosu na 2020. godinu.

„Privreda nam je pozivitvna uprkos najvećoj krizi u svetu. Imamo rast, novac na računu, stopu rasta, nismo zaustavili nijedan projekat“, istakao je Mali.

On je dodao i da su, u skladu sa sporazumom sa MMF-om, planirana i ulaganja u energetski sektor u iznosu od 12 milijardi evra, te da će planirana termoelektrana u Kostolcu biti prva izgrađena u poslednjih 20 ili 30 godina. 

„Cilj je da obezbedimo proizvodnju što veće količine struje u Srbiji jer više nije pitanje samo cene, već da li možete uopšte da dođete do struje. To govori o razmerama krize“ istakao je Mali.

On je sa skupštinske govornice pozvao mlade između 16 i 29 godina da se od 1. do 15. decembra prijave za isplatu pomoći u iznosu od 5.000 dinara koja će se isplaćivati već od narednog dana po završetku prijave, odnosno od 16. decembra.

„Ovo je, nakon isplate dva puta po 100 evra treća pomoć mladima ove godine“, rekao je Mali, i dodao da su reakcije mladih na ovu vrstu pomoći odlične, te da se mladima mora pružiti sigurnost da bi ostali u Srbiji.  

Uz sve to, nijedan projekat nije zaustavljen pa su izdvajanja za kapitalne investicije dostigla 7,2 odsto BDP-a, i iznose 512,7 milijardi dinara. 

„Ponosan sam na brzu prugu Beograd-Novi Sad, na to što ćemo nastaviti dalje sa prugom Novi Sad – Subotica, a vrlo brzo ćemo imati spremnu finansijsku konstrukciju za prugu Beograd-Niš-Preševo. Brzi vozovi, nove saobraćajnice, novi klinički centri nastavljaju da budu naša slika Srbije“, rekao je Mali. 

On je istakao da se rebalansom predviđa i 15 milijardi dinara više za mere socijalne politike, ali i 16,5 milijardi dinara više za poljoprivredu čime se dostiže 78,5 milijardi dinara budzeta za poljoprivredu što će biti istorijski iznos. 

„Sa tom politikom ćemo nastaviti“, najavio je Mali.

On se osvrnuo i na izdvajanja za sektor turizma te je podsetio da su izdvojene 4,3 milijarde dinara za 400.000 turističkih vaučera, ali i zdravstva gde je istakao da je država za zapošljavanje 1.000 diplomaca izdvojila 1,6 milijardi, i dodatnih 600 miliona dinara za retke bolesti, što, kako je rekao, čini budzet za retke bolesti u iznosu od ukupno 4,3 milijardi dinara. 

„Nikada više pomoći za lečenje retkih bolesti nismo imali. Nastavljamo sa rekonstrukcijom kliničkih centara, sa izgradnjom Tiršove 2. U ovom trenutku u Srbiji se 42 zdravstvene ustanove grade ili rekonstruišu“, istakao je Mali. 

On se osvrnuo i na velika ulaganja u ekologiju rečima da se ne odustaje od izgradnje fabrika za prečišćavanje otpadnih voda. 

Sa skupštinske govornice Mali je poručio i da su planirana dodatna izdvajanja za sport, ali i podsticaji filmskoj industriji u iznosu od 274 miliona dinara.

„Živimo u teškim i izazovnim vremenima, ali se Srbija u ovom trenutku nosi bolje i snažnije odgovara nego razvijenije zemlje“, zaključio je Mali, i pozvao narodne poslanike da podrže predloženi rebalans budzeta za 2022. godinu i set pratećih zakona.