Синиша Мали: Одговорили смо на све изазове и остали јаки и стабилни
Србија је остала стабилна и јака упркос највећој кризи у свету која траје већ три године, очували смо раст, наставили инвестиције, успели да се ниједан пројекат не заустави, изјавио је данас потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали у Скупштини Републике Србије.
Он је, образлажући разлоге за ребаланс буџета за текућу годину, истакао да је циљ Педлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за 2022. годину, превазилажење последица кризе и помоћ грађанима.
“Пред вама су закони који ће то омогућити са жељом да помогнемо младима, пензионерима и другим осетљивим категоријама становништва”, истакао је Мали.
Како је рекао, Србија је одговорила на све изазове у претходном периоду, изграђене су три ковид болнице за шест месеци у пандемији, док је помоћ привреди и грађанима, кроз три пакета подршке, износила скоро девет милијарди евра.
„То је све држава урадила да ублажи последице пандемије на коју су се надовезали проблеми у ланцима снабдевања, никада већа енергетска криза, конфликт у Украјини, инфлација, рецесија развијенијих земаља, рекордне цене струје, гаса“, рекао је Мали.
Он је са скупштинске говорнице поручио да је пет најважнијих разлога за ребаланс буџета.
Пре свега, како је рекао, приходи у буџету Србије су за око 180 милијарди динара већи од планираних, а наплата скоро свих пореских категорија се повећала.
„Економија нам је стабилна и отпорна“, рекао је Мали.
Он је истако да је други разлог због кога је ребаланс буџета неопходан, енергетска криза у свету, имајући у виду раст цена струје, те је навео да је у септембру 2019. мегават сат на тржишту коштао између 38 и 60 евра, док је ове године у истом месецу струја коштала између 327 и 556 евра по мегават сату.
„То је десет пута виша цена струје, док цена гаса иде и више од тога. Зато желимо да обезбедимо додатни новац за енергетику како би наши грађани имали довољно струје и гаса“, поручио је Мали.
Као трећи разлог он је навео помоћ младима између 16 и 29 година.
„Након исплате два пута по 100 евра, најављених још по 5.000 динара је начин да их подржимо“, рекао је Мали.
Четврта и пета ставка „за ребаланс“ су повећање пензија и спровођење мера за повећање наталитета, поручио је Мали. Он је истакао да су од 1. новембра пензије увећане за девет одсто, те да пензионере у јануару очекује и повишица пензија од још 12,1 одсто што ће, како је рекао, кумулативно бити раст пензија од 20,8 одсто, што је највиши скок пензија у историји.
Осим подршке пензионерима да лакше преброде актуелну кризу, Мали је истакао да је помоћ оправдана и потребна и младима који оснивају породицу, кроз подстицајну наталитетну политику, те је нагласио повећане исплате за првођено, другорођено, трећерођено дете, те помоћ мајкама у виду бесповратних до 20.000 евра за куповину првог стана.
Он је истакао да су укупни приходи планирани ребалансом 1.709,5 милијарди динара, што је за 12,7 одсто више од планираног иницијалним буџетом.
Прецизирао је да је порез на доходак планиран у висини од 98,3 милијарди динара, што је за 12, 1 одсто више у односу на оригнинални буџетски износ, те да порези и наплата пореза зависе од здравља економије и ситуације на тржишту рада. Мали је подсетио и на рекордно ниску незапосленост у Србији од 8,9 одсто, те на реалан раст зарада у Србији од три одсто у првих девет месеци године.
„Тржиште рада нам је здраво, успели смо да избегнемо масовна отпуштања. Одговорном економском политиком успели смо да сачувамо радна места, производне погоне, фабрике и да повећамо број запослених“, поручио је Мали.
Он је истакао и да су пројектовани приходи по основу пореза на додату вредност повећани за 92,9 милијарди динара.
„Наша економија није имуна на кризу, али је отпорна и то показује раст бруто домаћег производа“, рекао је Мали, и додао да је у првом кварталу остварен раст БДП-а од 4,3 одсто, другом 3,9 и 1,1 у трећем кварталу.
Мали је поручио и да се држава, кроз смањење акциза на гориво, одрекла око 15 милијарди динара прихода, како би се исконтролисао и умањио негативни утицај на инфлацију и на стандард грађана Србије.
Образлажући детаљно ставке ребаланса буџета, Мали је истакао да су увећани и овогодишњи расходи, пре свега због набавке енергената.
„Огроман новац издвајамо за набавку енергената. Тиме ћемо доћи до дефицита од 3,9 одсто у односу на планираних три, што је добар резултат у овим условима, што је јуче оценио оправданим и Фискални савет“, рекао је Мали, и истакао да је очекивао и већи дефицит, али да се овим резултатом показала јачина привреде.
Како је рекао, БДП Србије ће ове године прећи 60,2 милијарде евра, док је 2012. износио 33 милијарде евра.
„Скоро дупло смо повећали износ роба и услуга које се произведу у Србији, за десет година“, поручио је.
Он се осврнуо и на ниво јавног дуга који тренутно износи 53,7 одсто БДП-а, те да је то, како је рекао, далеко испод нивоа прописаног Мастрихтом, што је договорено и са Међународним монетарним фондом, а значи додатну сигурност за наше грађане.
„Ако се криза настави држава може опет да преузме терет на себе, то нам овај ниво јавног дуга омогућава“, рекао је Мали.
Он је истакао да је Србија у претходне две године била кумулативно најбрже растућа економија у Европи јер смо, како је рекао, имали знање и могућности да реагујемо брже и наставимо да растемо.
„Наше су јавне финансије потпуно стабилне, имамо 301,1 милијарду динара на рачуну, потпуно смо ликвидни и немамо проблем са извршењем обавеза“, рекао је Мали.
Он је додао и да је за првих 10 месеци ове године Србија забележила 3,4 милијарде евра страних директних инвестиција.
„У периоду највеће економске кризе и нестабилности икада, у нашој земљи се отварају фабрике и радна места“, рекао је Мали.
Он је појаснио и да се повећање пензија неће финансирати из буџета већ директно из Фонда ПИО који, како је рекао, има најбољу наплату икада.
Подсетио је и да је стопа незапослености међу младима данас 18,7 одсто, у односу на 53,2 одсто колико је износила 2012.
„Те године сваки други млади грађанин Србије није имао посао“, рекао је Мали.
Говорећи о актуелној економској ситуацији у Србији он је поручио и да је реалан раст зарада у првих девет месеци ове године три одсто, у приватном сектору 5,4 одсто.
То значи, како је рекао, да имамо стабилан раст зарада, да тржиште рада даје ефекте, послодавци то прате и то се види кроз просечну зараду која сада износи 641 евро, док је пре десет година износила 331 евро.
Са очекиваним повећањем у јануару, до краја следеће године очекујем да просечна зарада у Србији достигне 720-730 евра, рекао је Мали.
„Као што смо и обећали, до краја мандата ове Владе стићи ћемо и до 1.000 евра просечне плате“, поручио је.
На другој страни, како је истакао, просечне пензије су са нивоа од 204 евра из 2012. године данас достигле ниво од око 325 евра, те да је, како је рекао, обећани ниво од 420 евра просечних пензија, реалан.
Скок просека односи се и на минималну зараду у Србији, поручио је Мали, те упоредио некадашњих 15.700 динара минималне зараде, са 40.020 динара колико ће у Србији износити минимална гарантована зарада у јануару 2023. године.
Уз то, треба додати, како је рекао, и политику смањивања оптерећења на зараде па ће се неопорезиви део са 19.300 динара повећати на око 21.700 динара.
„Све то доноси резултат да је пореско оптерећење на зараде са 64 одсто смањено на 60 процената, при чему се држава у томе одрекла око 115 милијарди динара прихода. То су све кораци који дефинишу одговорну економску политику“, истакао је Мали.
Говорећи о наплатама пореза, Мали је појаснио да су приходи од пореза на добит ревидирани навише у односу на оригиналну буџетску пројекцију за 40,9 одсто, а у апсолутном износу за 54 милијарде динара. Он је додао да је нето добит привреде у 2021. години износила 945 милијарди динара, што је за 42 одсто више у односу на 2020. годину.
„Привреда нам је позивитвна упркос највећој кризи у свету. Имамо раст, новац на рачуну, стопу раста, нисмо зауставили ниједан пројекат“, истакао је Мали.
Он је додао и да су, у складу са споразумом са ММФ-ом, планирана и улагања у енергетски сектор у износу од 12 милијарди евра, те да ће планирана термоелектрана у Костолцу бити прва изграђена у последњих 20 или 30 година.
„Циљ је да обезбедимо производњу што веће количине струје у Србији јер више није питање само цене, већ да ли можете уопште да дођете до струје. То говори о размерама кризе“ истакао је Мали.
Он је са скупштинске говорнице позвао младе између 16 и 29 година да се од 1. до 15. децембра пријаве за исплату помоћи у износу од 5.000 динара која ће се исплаћивати већ од наредног дана по завршетку пријаве, односно од 16. децембра.
„Ово је, након исплате два пута по 100 евра трећа помоћ младима ове године“, рекао је Мали, и додао да су реакције младих на ову врсту помоћи одличне, те да се младима мора пружити сигурност да би остали у Србији.
Уз све то, ниједан пројекат није заустављен па су издвајања за капиталне инвестиције достигла 7,2 одсто БДП-а, и износе 512,7 милијарди динара.
„Поносан сам на брзу пругу Београд-Нови Сад, на то што ћемо наставити даље са пругом Нови Сад – Суботица, а врло брзо ћемо имати спремну финансијску конструкцију за пругу Београд-Ниш-Прешево. Брзи возови, нове саобраћајнице, нови клинички центри настављају да буду наша слика Србије“, рекао је Мали.
Он је истакао да се ребалансом предвиђа и 15 милијарди динара више за мере социјалне политике, али и 16,5 милијарди динара више за пољопривреду чиме се достиже 78,5 милијарди динара буџета за пољопривреду што ће бити историјски износ.
„Са том политиком ћемо наставити“, најавио је Мали.
Он се осврнуо и на издвајања за сектор туризма те је подсетио да су издвојене 4,3 милијарде динара за 400.000 туристичких ваучера, али и здравства где је истакао да је држава за запошљавање 1.000 дипломаца издвојила 1,6 милијарди, и додатних 600 милиона динара за ретке болести, што, како је рекао, чини буџет за ретке болести у износу од укупно 4,3 милијарди динара.
„Никада више помоћи за лечење ретких болести нисмо имали. Настављамо са реконструкцијом клиничких центара, са изградњом Тиршове 2. У овом тренутку у Србији се 42 здравствене установе граде или реконструишу“, истакао је Мали.
Он се осврнуо и на велика улагања у екологију речима да се не одустаје од изградње фабрика за пречишћавање отпадних вода.
Са скупштинске говорнице Мали је поручио и да су планирана додатна издвајања за спорт, али и подстицаји филмској индустрији у износу од 274 милиона динара.
„Живимо у тешким и изазовним временима, али се Србија у овом тренутку носи боље и снажније одговара него развијеније земље“, закључио је Мали, и позвао народне посланике да подрже предложени ребаланс буџета за 2022. годину и сет пратећих закона.
