Siniša Mali: Imamo dobre rezultate i stabilne finansije, očekujem postepeni izlazak iz krize

U narednim mesecima očekujemo usporavanje inflacije i to će značiti postepeni izlazak iz krize, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, i dodao da smo uradili sve što smo mogli da minimiziramo inflatorne efekte, te da imamo stabilne javne finansije.

On je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao da se cene osnovnih životnih namirnica, struje, gasa, dizela, benzina i dalje kontrolišu, te da je država preuzela na sebe teret krize i da se vodi računa o životnom standardu građana i istovremeno pokazuje snaga naših javnih finansija.

On je procene obrazložio činjenicom da je inflacija u novembru i decembru izjednačena što je, kako je objasnio, znak da smo dostigli pik.

Kako je istakao, uprkos krizi, Srbija je prošle godine ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda između 2,3 i 2,5 odsto, odnosno vrednost svega proizvedenog u Srbiji je prvi put viša od 60 milijardi evra što je u odnosu na 2012. godinu kada je BDP u apsolutnom iznosu iznosio 33,7 milijarde evra gotovo duplo bolji rezultat.

„Ove rezultate ostvarujemo u godinama kada je ceo svet u nikad većoj ekonomskoj krizi koja je započela kovid krizom 2020. godine, nastavila se problemima u lancima snabdevanja, te konfliktom u Ukrajini“, poručio je Mali.

On je dodao i da je deficit budzeta za prošlu godinu 3,3 odsto što je, kako je ocenio, izuzetan rezultat imajući u vidu ogromna izdvajanja u toj godini.

Mali je istakao i da je udeo javnog duga u BDP-u 55,2 odsto, što je daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto, ali i proseka zemalja Evropske unije koji iznosi oko 95 procenta.

„Godinu 2022. završili smo stabilno, sa više od 300 milijardi dinara na računu”, poručio je Mali.

Mali je istakao da Srbija ima nikad veće devizne rezerve i rezerve zlata, te da je devizni kurs stabilan što je posebno važno imajući u vidu da je od 2008. do 2012. vrednost evra prema dinaru skočila sa 81 na 113 što je imalo dalje negativne efekte.

„Takođe, 2011. smo imali inflaciju od 11,5 odsto samo zbog loše ekonomske politike, i tada smo videli koliko je ljudi ostalo bez posla, koliko se fabrika zatvorilo“, istakao je Mali.On je poručio da se sva obećanja građanima ispunjavaju te da će u februaru leći prve uvećane plate u javnom sektoru od 12,5 odsto, minimalna zarada uvećana 14,3 odsto, ali i penzije sa drugim uzastopnim uvećanjem, kumulativno veće za 20,8 procenata.

On je poručio da je u decembru 2022. prosečna zarada u Srbiji iznosila 720 evra, te da očekuje da sledećeg decembra ona poraste na oko 820 evra, dok su očekivanja da penzija dostigne nivo od 335 evra.

„U dinamici smo ostvarivanja obećanja da do kraja mandata ove Vlade, do kraja 2026. godine, prosečne plate iznose 1.000, a penzije 430 evra“, rekao je Mali i poručio da se nije odustalo niti od jedne investicije.

On je naveo i da ćemo prošlu godinu pamtiti po rekordnom prilivu stranih direktnih investicija koje su dostigle nivo od 4,4 milijardi evra.

„To je konačan rezultat za 2022. ostvaren uprkos krizi i globalnoj neizvesnosti. Uprkos svemu tome, investitori nastavljaju da dolaze u Srbiju, otvaraju radna mesta“, rekao je Mali.

On je istakao da je u korelaciji sa ovim podatkom i činjenica da Srbija ostvaruje i rekordno niske stope nezaposlenosti, budući da je ovaj indikator dva kvartala zaredom na nivou od 8,9 odsto, što je rezultat koji nikada pre nije ostvaren.

„Ovo su zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, borimo se za svako radno mesto, stopa nezaposlenosti kod mladih je sa 50 odsto smanjena na 25 procenta“, rekao je Mali.

On je podsetio da je za dostizanje zacrtanih ciljeva i prolazak kroz krizu sa što manje posledica država pomogla privredu i građane sa oko devet milijardi evra.

Odgovarajući na kritike da je stopa nezaposlenosti manja zbog smanjenja broja stanovnika, Mali je istakao da apsolutni brojevi zaposlenosti to demantuju, i naveo da je zaposlenost u Srbiji od 2001. do 2012. godine sa 2,26 miliona spala na 1,8 miliona građana, te da danas ona ponovo iznosi 2,25 miliona.

„To znači da smo u tom periodu kreirali više od 400.000 radnih mesta, odnosno da je toliko ljudi dobilo posao“, rekao je Mali.

On je istakao da je uprkos najcrnjim scenarijima, naša zemlja sačuvala radna mesta i proizvodne kapacitete, uz ozbiljnu podršku ekonomiji, a sve to su rezultati građana Srbije u teškim ekonomskim uslovima.

Mali se osvrnuo i na planirane kapitalne projekte, rečima da se u ovoj godini nastavlja sa važnim infrastrukturnim projektima, a jedan od njih je i izgradnja brze pruge od Beograda do Niša. On je tim povodom najavio za februar potpisivanje sporazuma sa Evropskom unijom o donaciji vrednoj 600 miliona evra.

„U februaru će biti organizovan veliki događaj, potpisivanje sporazuma sa EU. Velika zahvalnost našim prijateljima iz EU. Izgradnja će početi, dodeliće nam najveću donaciju ikada, grant od preko 600 miliona evra za izgradnju pruge od Beograda do Niša. Sada će vozovi ići brzo ne samo ka severu, već i ka jugu“ naveo je Mali.

On je dodao da mi imamo brzu prugu od Beograda do Novog Sada, a za dve godine biće gotovo deo od Novog Sada do mađarske granice. „Velike stvari se događaju u Srbiji, deset autoputeva gradimo u ovom trenutku, fabrike za prečiščavanje otpadnih voda i druge projekte“, kazao je Mali.

Ministar je naglasio da je razvoj puteva i pruga, veoma važan za sveukupni ekonomski razvoj Srbije. „U uslovima najveće krize pokazujemo svoju snagu. Pratimo šta se dešava, reagujemo na vreme. Imate sve obezbeđeno za građane Srbije, uprkos izazovima sa kojima se suočavamo“, rekao je Mali.

Ministar je naglasio i da je današnje stanje srpskih finansija, pokazalo opravdanost reformi.

„Važno je da građani znaju da smo stabilni i da su naše finansije pokazale opravdanost reformi. Da možemo brzo da reagujemo i da kada se dese nepredviđene situacije kao što je kriza, da obezbedimo neophodnu podršku“, kazao je Mali podsećajući na sve pojedinačne podrške građanima, privredi, mladima tokom proteklih meseci.

Mali je naveo i da su uslovi na svetskom tržištu kapitala sve teži, jer novac postaje skuplji i kamate veće, ali da se Srbija snalazi i da je uspela da obezbedi aranžmane koji su daleko povoljniji, kao što je kreditni aranžman sa UAE i sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

„Mi smo obezbedili dobar aranžman vredan od milijardu dolara sa UAE, sa tri odsto kamate. Ako pogledate referentnu kamatnu stupu u SAD koja se kreće oko pet odsto, mi smo ispod te referentne kamate obezbedili novac“, zaključio je Siniša Mali.