Синиша Мали: Имамо добре резултате и стабилне финансије, очекујем постепени излазак из кризе
У наредним месецима очекујемо успоравање инфлације и то ће значити постепени излазак из кризе, изјавио је данас потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали, и додао да смо урадили све што смо могли да минимизирамо инфлаторне ефекте, те да имамо стабилне јавне финансије.
Он је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, рекао да се цене основних животних намирница, струје, гаса, дизела, бензина и даље контролишу, те да је држава преузела на себе терет кризе и да се води рачуна о животном стандарду грађана и истовремено показује снага наших јавних финансија.
Он је процене образложио чињеницом да је инфлација у новембру и децембру изједначена што је, како је објаснио, знак да смо достигли пик.
Како је истакао, упркос кризи, Србија је прошле године остварила раст бруто домаћег производа између 2,3 и 2,5 одсто, односно вредност свега произведеног у Србији је први пут виша од 60 милијарди евра што је у односу на 2012. годину када је БДП у апсолутном износу износио 33,7 милијарде евра готово дупло бољи резултат.
„Ове резултате остварујемо у годинама када је цео свет у никад већој економској кризи која је започела ковид кризом 2020. године, наставила се проблемима у ланцима снабдевања, те конфликтом у Украјини“, поручио је Мали.
Он је додао и да је дефицит буџета за прошлу годину 3,3 одсто што је, како је оценио, изузетан резултат имајући у виду огромна издвајања у тој години.
Мали је истакао и да је удео јавног дуга у БДП-у 55,2 одсто, што је далеко испод нивоа Мастрихта од 60 одсто, али и просека земаља Европске уније који износи око 95 процента.
„Годину 2022. завршили смо стабилно, са више од 300 милијарди динара на рачуну”, поручио је Мали.
Мали је истакао да Србија има никад веће девизне резерве и резерве злата, те да је девизни курс стабилан што је посебно важно имајући у виду да је од 2008. до 2012. вредност евра према динару скочила са 81 на 113 што је имало даље негативне ефекте.
„Такође, 2011. смо имали инфлацију од 11,5 одсто само због лоше економске политике, и тада смо видели колико је људи остало без посла, колико се фабрика затворило“, истакао је Мали.Он је поручио да се сва обећања грађанима испуњавају те да ће у фебруару лећи прве увећане плате у јавном сектору од 12,5 одсто, минимална зарада увећана 14,3 одсто, али и пензије са другим узастопним увећањем, кумулативно веће за 20,8 процената.
Он је поручио да је у децембру 2022. просечна зарада у Србији износила 720 евра, те да очекује да следећег децембра она порасте на око 820 евра, док су очекивања да пензија достигне ниво од 335 евра.
„У динамици смо остваривања обећања да до краја мандата ове Владе, до краја 2026. године, просечне плате износе 1.000, а пензије 430 евра“, рекао је Мали и поручио да се није одустало нити од једне инвестиције.
Он је навео и да ћемо прошлу годину памтити по рекордном приливу страних директних инвестиција које су достигле ниво од 4,4 милијарди евра.
„То је коначан резултат за 2022. остварен упркос кризи и глобалној неизвесности. Упркос свему томе, инвеститори настављају да долазе у Србију, отварају радна места“, рекао је Мали.
Он је истакао да је у корелацији са овим податком и чињеница да Србија остварује и рекордно ниске стопе незапослености, будући да је овај индикатор два квартала заредом на нивоу од 8,9 одсто, што је резултат који никада пре није остварен.
„Ово су званични подаци Републичког завода за статистику, боримо се за свако радно место, стопа незапослености код младих је са 50 одсто смањена на 25 процента“, рекао је Мали.
Он је подсетио да је за достизање зацртаних циљева и пролазак кроз кризу са што мање последица држава помогла привреду и грађане са око девет милијарди евра.
Одговарајући на критике да је стопа незапослености мања због смањења броја становника, Мали је истакао да апсолутни бројеви запослености то демантују, и навео да је запосленост у Србији од 2001. до 2012. године са 2,26 милиона спала на 1,8 милиона грађана, те да данас она поново износи 2,25 милиона.
„То значи да смо у том периоду креирали више од 400.000 радних места, односно да је толико људи добило посао“, рекао је Мали.
Он је истакао да је упркос најцрњим сценаријима, наша земља сачувала радна места и производне капацитете, уз озбиљну подршку економији, а све то су резултати грађана Србије у тешким економским условима.
Мали се осврнуо и на планиране капиталне пројекте, речима да се у овој години наставља са важним инфраструктурним пројектима, а један од њих је и изградња брзе пруге од Београда до Ниша. Он је тим поводом најавио за фебруар потписивање споразума са Европском унијом о донацији вредној 600 милиона евра.
„У фебруару ће бити организован велики догађај, потписивање споразума са ЕУ. Велика захвалност нашим пријатељима из ЕУ. Изградња ће почети, доделиће нам највећу донацију икада, грант од преко 600 милиона евра за изградњу пруге од Београда до Ниша. Сада ће возови ићи брзо не само ка северу, већ и ка југу“ навео је Мали.
Он је додао да ми имамо брзу пругу од Београда до Новог Сада, а за две године биће готово део од Новог Сада до мађарске границе. „Велике ствари се догађају у Србији, десет аутопутева градимо у овом тренутку, фабрике за пречишчавање отпадних вода и друге пројекте“, казао је Мали.
Министар је нагласио да је развој путева и пруга, веома важан за свеукупни економски развој Србије. „У условима највеће кризе показујемо своју снагу. Пратимо шта се дешава, реагујемо на време. Имате све обезбеђено за грађане Србије, упркос изазовима са којима се суочавамо“, рекао је Мали.
Министар је нагласио и да је данашње стање српских финансија, показало оправданост реформи.
„Важно је да грађани знају да смо стабилни и да су наше финансије показале оправданост реформи. Да можемо брзо да реагујемо и да када се десе непредвиђене ситуације као што је криза, да обезбедимо неопходну подршку“, казао је Мали подсећајући на све појединачне подршке грађанима, привреди, младима током протеклих месеци.
Мали је навео и да су услови на светском тржишту капитала све тежи, јер новац постаје скупљи и камате веће, али да се Србија сналази и да је успела да обезбеди аранжмане који су далеко повољнији, као што је кредитни аранжман са УАЕ и споразум са Међународним монетарним фондом (ММФ).
„Ми смо обезбедили добар аранжман вредан од милијарду долара са УАЕ, са три одсто камате. Ако погледате референтну каматну ступу у САД која се креће око пет одсто, ми смо испод те референтне камате обезбедили новац“, закључио је Синиша Мали.
