Predstavljen rebalans budzeta, ministar Mali naglasio da je on nastavak uspešne ekonomske politike

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali predstavio je danas, u Skupštini Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budzetu za 2024. godinu, kao i još četiri zakonska predloga iz nadležnosti Ministarstva finansija.

„Stabilni smo, imamo visoke stope rasta, hoćemo da nastavimo i ubrzamo rast i to je ključ ovog rebalansa. Za prvih osam meseci imamo 132,5 milijardi dinara veće prihode i hoćemo da ih rasporedimo tamo gde je napotrebnije, uz dodatne investicije, kako bismo ubrzali rast“, rekao je Mali obraćajući se narodnim poslanicima. 

Inače, ukupni prihodi predviđeni rebalansom iznose 2.173,3 milijarde dinara, što je za 6,5 odsto više u odnosu na iznos prihoda predviđen inicijalnim budzetom za ovu godinu. 

Siniša Mali je poručio da što više Srbija raste, veći je i BDP, a cilj je da se dostigne 100 milijardi evra BDP-a 2027. godine. Ministar finansija ocenio je da je Srbija na dobrom putu zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici, te da rezultati pokazuju da je u prvih šest meseci ove godine bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi. 

On je obrazložio da rebalans predviđa dodatnih 18 milijardi dinara za poljoprivredu, čime će budzet tog sektora dostići 7,3 odsto ukupnog budzeta, odnosno 136,7 milijardi. 

Naveo je i da je predviđeno povećanje za oblast socijalne zaštite, i to 25,6 milijardi dinara, što je novac koji je namenjen za podizanje nataliteta i podrazumeva veća novčana izdvajanja za roditeljski dodatak za decu rođenu od 1. januara ove godine, a novac će biti isplaćen odmah nakon usvajanja rebalansa. 

Dodao je i da se u predlogu rebalansa nalazi dodatnih 28,7 milijardi dinara za ulaganja u zdravstveni sektor, te dodatni novac za prosvetu u iznosu od 12 milijardi dinara, više novca za nauku, za kulturu, za sektor odbrane. 

Mali je istakao da je predviđeno i dodatnih 111 milijardi dinara za kapitalne investicije čime će one, kako je istakao, dostići 706 milijardi dinara.

„To je 7,9 odsto BDP-a. Nikada nismo imali veći budzet za kapitalne investicije i uz ssadašnju stopu rasta BDP-a od 4,3 odsto omogućiće dalji rast. Hoćemo još više da rastemo“, rekao je ministar, i dodao da su planirana ulaganja u škole, vrtiće, opšte bolnice i domove zdravlja, sve ono što menja kvalitet života građana Srbije. 

Mali je istakao da Srbija ima u planu 323 projekta u okviru Programa „Skok u budućnost - Srbija 2027“.

„Da nastavimo da rastemo uz očuvanje makroekonosmke stabilnosti, to je za nas najvažniji cilj. Rebalans je samo nastavak uspešne ekonomske politike koju sprovodimo nakon reformi“, rekao je Mali u parlamentu. 

On je dodao i da se Srbija na pravi način nosi sa izazovima, te da se rebalansom želi ubrzati rast i ostvari cilj da do 2027. godine u kojoj će Srbija biti domaćin EKSPA, prosečne plate iznose 1.400 evra, a penzije i minimalna zarada 650 evra. 

Govoreći o makroekonomskim pokazateljima, Mali je poručio da su se ove godine u Srbiju slile 3,2 milijarde evra stranih direktnih investicija, te podsetio da je prošle godine ubeleženo rekordnih 4,5 milijardi evra SDI. 

„Više od 60 odsto stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu se slije u Srbiju“, istakao je Mali. 

On je dodao da imamo i više od 28 milijardi evra deviznih rezervi, više od 46 tona zlata, te 695 milijardi dinara na računima trezora u ovom trenutku.

„Stabilni smo i sigurni“, ocenio je ministar finansija i dodao da tome u prilog ide i stabilan udeo javnog duga u BDP-u, na nivou od 49,8 odsto, dok je evrozona zadužena 89 odsto BDP-a. 

Uz to, dodao je, nikada veći broj ljudi u Srbiji nije radio, paralelno sa rekordno niskom stopom nezaposlenosti. 

On je podsetio i da će minimalna zarada u Srbiji od 1. januara iznositi 457 evra, što je rast od 13,7 odsto, a nakon ovogodišnjeg povećanja od 17,8 odsto. 

„Prvi put u istoriji smo skoro izjednačili minimalnu zaradu i minimalnu potrošačku korpu. Porast minimalne zarade uvek dalje utiče na rast prosečnih plata. Prosečna zarada u junu ove godine je iznosila 818 evra, u decembru očekujem da dostigne 920 evra. U dinamici smo da do kraja naredne godine bude iznad 1.000 evra, a do kraja 2027. i 1.400 evra“, poručio je Mali u Skupštini Srbije. 

On je podsetio da je rast Srbije evidentan kada se prosek plata uporedi sa iznosom prosečne zarade u 2012. godini, kada je ona iznosila oko 330 evra. 

Mali je poručio i da su prosečne penzije u ovom trenutku 390 evra, a da će nakon povećanja od 10,9 odsto u decembru skočiti na prosečnih 435 evra. Cilj je, kako je rekao, da do kraja 2027. godine prosečne penzije iznose 650 evra.

I u narednom periodu, istakao je Mali, prioritet ostaje poboljšanje kvaliteta života građana, kroz rast njihovih primanja, ali i kroz nastavak velikog investicionog talasa koji smo započeli, a koji je predviđen programom “Skok u budućnost - Srbija 2027”. 

Pred narodnim poslanicima nalazi se i Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 2 Sporazuma između Vlada Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji, a kojim se predviđaju tri nova projekta - razvoj veštačke inteligencije, razvoj infrastrukture i upravljanje otpadnim vodama u Velikom Selu, kao i modernizacija elektroenergetskog sistema kroz razvoj novih obnovljivih izvora energije i sredstava za skladištenje u Republici Srbiji. 

Tu su i Predlog zakona o potvrđivanju revidirane PEM Konvecije, što ima ekonomski značaj za našu privredu u pogledu konkurentnosti i izjednačavanja uslova za poslovanje na međunarodnom tržištu, i dve ratifikacije iz oblasti energetike, koje se odnose na nabavku i zamenu klasičnih brojila savremenim elektronskim brojilima, kao i na korišćenje obnovljivih izvora energije u proizvodnji toplotne energije, povećanje energetske efikasnosti i poboljšanje kvaliteta vazduha, a time i zaštitu životne sredine.