Počeo sedmi ciklus izrade Programa ekonomskih reformi (ERP) za period od 2021. do 2023.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković učestvovao je danas na Uvodnom sastanku za izradu Programa ekonomskih reformi (ERP) za period od 2021. do 2023. godine. U skladu sa smernicama Vlade Republike Srbije o smanjenju rizika od širenja COVID 19 virusa, sastanak je održan on-lajn, a ovim sastankom formalno je otpočeo sedmi ciklus izrade dokumenta ERP, na osnovu Smernica Evropske komisije i Preporuka EKOFIN Saveta za izradu ovog dokumenta iz maja ove godine.

Državni sekretar Stanivuković je istakao da i u ekonomskim uslovima izazvanim pandemijom virusa COVID 19 ERP predstavlja najvažniji strateški dokument Vlade Republike Srbije u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije sa ciljem usklađivanja ekonomskih politika unutar Srbije, regiona i sa državama članicama Evropske unije.

„Njegova važnost je ključna pre svega u pregovaračkom poglavlju 17 – Ekonomska i monetarna politika u kontekstu ispunjenja ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU, ali i u drugim pregovaračkim poglavljima čiji glavni elementi su veoma opsežno obuhvaćeni ovim dokumentom, takođe, ima i sve veći značaj u programiranju IPA fondova“, rekao je on.

Stanivuković je naveo i da se značaj dokumenta ERP ogleda i u tome što proces njegove izrade podrazumeva intenzivnu saradnju velikog broja institucija u Republici Srbiji, koja omogućava sinergiju različitih politika.

„Osim relevantnih ministarstava i agencija, u procesu izrade dokumenta posebno je značajna saradnja sa predstavnicima civilnog društva, stručne javnosti, lokalnog nivoa, poslovne zajednice i socijalnih partnera, Narodne skupštine, što će u skladu sa novonastalim okolnostima biti nastavljeno i u ovom ciklusu“, istakao je Stanivuković.

Kao i u prethodnim ciklusima, ceo proces izrade ERP će biti usaglašen sa izradom Fiskalne strategije i budzeta Republike Srbije za 2021. godinu imajući u vidu da je poseban deo ERP posvećen finansiranju strukturnih reformi predstavljenih u ovom dokumentu istakao je državni sekretar.

On je naveo da će u skladu sa Smernicama Evropske komisije za izradu ERP za period od 2021. do 2023. godine dokument biti usmeren ka oporavku posledica izazvanih pandemijom virusa COVID 19, ali će obuhvatiti i srednjoročne reforme koje će taj oporavak učiniti održivim i izgraditi ekonomsku otpornost u skladu sa ekološkim, digitalnim i pravednim tranzicionim prioritetima EU.

Stanivuković je naglasio da je Srbija zadržala snažan tempo privrednog rasta od 4,2 odsto u 2019. godini zbog jake domaće potražnje, posebno investicija, što je naglo prekinula pandemija, koja je usporila globalnu ekonomsku aktivnost i ukazala na potrebu za revidiranjem makroekonomskih i fiskalnih scenarija.

„Pre početka pandemije, zahvaljući odgovornoj ekonomskoj politici koju smo vodili poslednjih nekoliko godina, uspeli smo da značajno smanjimo nivo javnog duga na oko 50% BDPa, da značajno smanjimo nezaposlenost na istorijski nizak nivo ispod 10%, da imamo četiri godine za redom suficit u budzetu i svi ovi dobri makroekonomski rezulati, rekao bih, da su nam omogućili da ovu krizu dočekamo spremni koliko je to moguće, u svakom slučaju spremniji nego neke mnogo veće ekonomije u svetu“, rekao je Stanivuković.

On je istakao da je zahvaljujući tim rezultatima naša zemlja potpuno finansijski stabilna i može da izdrži finansijski teret mera koje su donete.

„Želeo bih da naglasim jednu činjenicu, da se nije desila epidemija korona virusa, rast BDP-a bi u prvom kvartalu iznosio preko 6%, a 2020. godina bi sigurno bila, u ekonomskom smislu, najuspešnija u našoj novijoj istoriji“, rekao je Stanivuković i podsetio da je program ekonomskih mera vredan 5,1 milijardi evra, što je oko 11% našeg BDP i oko polovine našeg godišnjeg budzeta, kao i da mali broj zemalja u svetu može da se pohvali ovako značajnim paketom podrške privredi.

Na uvodnom sastanku između ostalog govorilo se i o iskustvima u izradi ERP, kao i o svim predviđenim aktivnostima u vezi sa novim ciklusom izrade ovog dokumenta.

Program ekonomskih reformi Republika Srbija izrađuje na godišnjem nivou kako bi obezbedila održiv i inkluzivan ekonomski rast, a u skladu sa strateškim ciljem smanjenja razvojnog jaza između domaće privrede i EU.

Sastanku su prisustvovali predstavnici svih institucija koje učestvuju u izradi ovog dokumenta, predstavnici Evropske komisije i Delegacije Evropske unije u Srbiji, kao i predstavnici Centra za izuzetnost u finansijama (CEF) iz Slovenije.