Почео седми циклус израде Програма економских реформи (ЕРП) за период од 2021. до 2023.
Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић учествовао је данас на Уводном састанку за израду Програма економских реформи (ЕРП) за период од 2021. до 2023. године. У складу са смерницама Владе Републике Србије о смањењу ризика од ширења COVID 19 вируса, састанак је одржан он-лајн, а овим састанком формално је отпочео седми циклус израде документа ЕРП, на основу Смерница Европске комисије и Препорука ЕКОФИН Савета за израду овог документа из маја ове године.
Државни секретар Станивуковић је истакао да и у економским условима изазваним пандемијом вируса COVID 19 ЕРП представља најважнији стратешки документ Владе Републике Србије у економском дијалогу са Европском комисијом и државама чланицама Европске уније са циљем усклађивања економских политика унутар Србије, региона и са државама чланицама Европске уније.
„Његова важност је кључна пре свега у преговарачком поглављу 17 – Економска и монетарна политика у контексту испуњења економских критеријума за чланство у ЕУ, али и у другим преговарачким поглављима чији главни елементи су веома опсежно обухваћени овим документом, такође, има и све већи значај у програмирању ИПА фондова“, рекао је он.
Станивуковић је навео и да се значај документа ЕРП огледа и у томе што процес његове израде подразумева интензивну сарадњу великог броја институција у Републици Србији, која омогућава синергију различитих политика.
„Осим релевантних министарстава и агенција, у процесу израде документа посебно је значајна сарадња са представницима цивилног друштва, стручне јавности, локалног нивоа, пословне заједнице и социјалних партнера, Народне скупштине, што ће у складу са новонасталим околностима бити настављено и у овом циклусу“, истакао је Станивуковић.
Као и у претходним циклусима, цео процес израде ЕРП ће бити усаглашен са израдом Фискалне стратегије и буџета Републике Србије за 2021. годину имајући у виду да је посебан део ЕРП посвећен финансирању структурних реформи представљених у овом документу истакао је државни секретар.
Он је навео да ће у складу са Смерницама Европске комисије за израду ЕРП за период од 2021. до 2023. године документ бити усмерен ка опоравку последица изазваних пандемијом вируса COVID 19, али ће обухватити и средњорочне реформе које ће тај опоравак учинити одрживим и изградити економску отпорност у складу са еколошким, дигиталним и праведним транзиционим приоритетима ЕУ.
Станивуковић је нагласио да је Србија задржала снажан темпо привредног раста од 4,2 одсто у 2019. години због јаке домаће потражње, посебно инвестиција, што је нагло прекинула пандемија, која је успорила глобалну економску активност и указала на потребу за ревидирањем макроекономских и фискалних сценарија.
„Пре почетка пандемије, захваљући одговорној економској политици коју смо водили последњих неколико година, успели смо да значајно смањимо ниво јавног дуга на око 50% БДПа, да значајно смањимо незапосленост на историјски низак ниво испод 10%, да имамо четири године за редом суфицит у буџету и сви ови добри макроекономски резулати, рекао бих, да су нам омогућили да ову кризу дочекамо спремни колико је то могуће, у сваком случају спремнији него неке много веће економије у свету“, рекао је Станивуковић.
Он је истакао да је захваљујући тим резултатима наша земља потпуно финансијски стабилна и може да издржи финансијски терет мера које су донете.
„Желео бих да нагласим једну чињеницу, да се није десила епидемија корона вируса, раст БДП-а би у првом кварталу износио преко 6%, а 2020. година би сигурно била, у економском смислу, најуспешнија у нашој новијој историји“, рекао је Станивуковић и подсетио да је програм економских мера вредан 5,1 милијарди евра, што је око 11% нашег БДП и око половине нашег годишњег буџета, као и да мали број земаља у свету може да се похвали овако значајним пакетом подршке привреди.
На уводном састанку између осталог говорило се и о искуствима у изради ЕРП, као и о свим предвиђеним активностима у вези са новим циклусом израде овог документа.
Програм eкoнoмских рeфoрми Република Србија израђује на годишњем нивоу како би обезбедила oдржив и инклузивaн eкoнoмски рaст, а у складу са стратешким циљем смањења развојног јаза између домаће привреде и ЕУ.
Састанку су присуствовали представници свих институција које учествују у изради овог документа, представници Европске комисије и Делегације Европске уније у Србији, као и представници Центра за изузетност у финансијама (ЦЕФ) из Словеније.
